Kurti za ukidanje Kfora duž administrativne linije na severu KiM, traži da tzv. KBS preuzmu kontrolu

Ipak, poznavaoci prilika ocenjuju da su male šanse da Francuska podrži zahteve Prištine.

Administrativnu liniju dugu 382 kilometra sa strane centralne Srbije kontroliše vojska. Jedino je u bazi Kozjak kod Preševa raspoređena Žandarmerija. Sa druge strane linije patrolira KFOR, u skladu sa mandatom koji proističe iz Rezolucije 1244, a pristup imaju i patrole tzv. kosovske policije. Poznavaoci prilika objašnjavaju šta bi se desilo da KFOR zamene tzv. kosovske snage bezbednosti.

"Došlo bi do direktnog sučeljavanja i fizičkog dodira naših snaga i kosovskih snaga bezbednosti što bi svakako destabilizaovalo situaciju i omogućilo Prištini da izaziva incidentne situacije", navodi Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, ističe da su tzv. kosovske bezbednosne snage nelegalne i nelegitimne.

"Ono što me plaši i brine jeste insistiranje da su kosovske bezbednosne snage prava oružana sila. One su nelegalne i nelegitimne i ne bi trebalo da postoje, niti one imaju sposobnosti za bilo šta osim terorističkih napada", ukazuje Vujinović.

Plan Prištine i stav NATO-a

U skladu sa Vojno-tehničkim sporazumom, Vojska Srbije sarađuje sa međunarodnim snagama u južnoj pokrajini. Među brojnim zajedničkim aktivnostima su istovremene patrole sa obe strane administrativne linije. Njihov cilj je praćenje situacije na terenu i sprečavanje ilegalnih aktivnosti. Suprotno svim sporazumima, prema saznanjima Beograda, Priština planira da preuzme kontrolu linije na severu KiM.

"Ja sam za tu priču prvi put čuo pre dve godine u komandi NATO - ŠEJP-u kada su mi rekli da postoje neka razmišljanja da se dozvoli da pripadnici tzv. KBS imaju zajedničke patrole sa Kforom. To je izgleda dugoročan plan Prištine, međutim nema nikakvih osnova za to i u NATO-u ne postoji raspoloženje", navodi Drecun.

Politička pozadina Kurtijevih zahteva

Deo stručne javnosti ocenjuje da je pozadina Kurtijevih zahteva politička.

"Mislim da motiv zbog kojih ih Kurti postavlja nema veze sa bezbednošću, to ima veze sa njegovom političkom kampanjom. Mislim da su treći vanredni izbori na KiM izvesni, iz tog razloga Kurti koristi jedini alat koji ima, a to je borba protiv Srbije i srpske zajednice", navodi Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti.

Kopnena zona bezbednosti uspostavljena je Kumanovskim sporazumom 1999. godine. Definisana je kao demilitarizovana tampon zona širine 5 kilometara uz administrativnu liniju, unutar teritorije Centralne Srbije. Usled bezbednosnog vakuuma i više od 600 terorističkih napada albanskih ekstremista, srpske bezbednosne snage raspoređene su duž linije dve godine kasnije.