Vučić za Berliner cajtung: Biće teško sprečiti Treći svetski rat

Gospodine Vučiću, nedavno ste rekli da živimo u vremenu kada počinje veliki sukob. Šta pod tim mislite? Ratovi u Ukrajini i Iranu su već u toku.

- Takvi sukobi gotovo neizbežno vode do daljih sukoba. Svakako nisam detaljno informisan o svemu, ali mnogo toga se može objasniti jednostavnom logikom. Kada vidite da je Iran u stanju da se suprotstavi Sjedinjenim Državama - uprkos velikim gubicima i ogromnoj vojnoj nadmoći najjače svetske sile - to šalje signal drugim državama. To im pokazuje da i one mogu da se suprotstave silama koje na papiru deluju znatno jače.

Takođe se ne nazire kraj sukobu između Rusije i Ukrajine. Trezvena analiza situacije otkriva da Rusija možda neće dobiti ovaj rat, ali ga teško može i izgubiti. Država sa nuklearnim oružjem ne može biti vojno poražena. Svako ko to ne prepoznaje, po mom mišljenju, pogrešno procenjuje.

Takođe ste pomenuli mogućnost nuklearne eskalacije. Koliko je takav scenario realan?

- Važno je zapamtiti da će događaji u Zalivu imati dugoročne posledice po ceo Bliski istok. Region trenutno prolazi kroz period prestrojavanja. Mnoge države Zaliva pažljivo prate kako su se zemlje Magreba – odnosno Severne Afrike – kao i druge države pozicionirale u ovim sukobima. Njihova buduća politika će zavisiti od toga.

Dok Kina nastavlja da napreduje, ona je takođe pod pritiskom zbog pokušaja da je odseku od određenih resursa – na primer, od Venecuele i Irana. Svi ovi događaji se intenziviraju. Mnogi akteri trenutno prvenstveno pokušavaju da kupe vreme, dok se istovremeno pripremaju za veće i sveobuhvatnije sukobe. Stoga, nažalost, ne mogu isključiti mogućnost da će taktičko nuklearno oružje na kraju biti upotrebljeno u takvim sukobima.

Mnoge države Zaliva pažljivo prate kako su se zemlje Magreba – odnosno Severne Afrike – i druge države pozicionirale u ovim sukobima. Da li se suočavamo sa Trećim svetskim ratom?

- Sprečavanje Trećeg svetskog rata biće teško. Možda je već počeo – samo još uvek zvanično ne govorimo o tome na taj način. Borba za naftu, gas, minerale, retke metale i druge sirovine je odavno počela. Ako pogledate Prvi i Drugi svetski rat, videćete da su oba u početku počela regionalnim sukobima. Tek kasnije su se formirali veći vojni i politički savezi, koji su se na kraju direktno sukobili.

Danas ponovo posmatramo nešto slično. Geopolitički blokovi se sve više pojavljuju na glavnim kontinentima – u Aziji, Americi i Evropi. Naravno, postoji nada da se eskalacija može izbeći, ali trenutno ne vidim lak način da se to postigne. Interesi velikih sila su previše različiti i previše značajni da bi jedna strana jednostavno popustila. Upravo to često dovodi do eskalacije na kraju. Da li će svi postati potpuno svesni ovog razvoja za tri meseca, šest meseci ili čak godinu dana, na kraju je od sekundarnog značaja.

Često vas opisuju kao geopolitičkog šahistu, jer održavate dobre odnose sa Rusijom i Kinom, ali i sa važnim evropskim političarima poput Emanuela Makrona i Ursule fon der Lajen. Samo odnos sa Vašingtonom ostaje težak. Da li je ovaj utisak tačan?

- Svakako imamo pristojne odnose sa Trampovom administracijom. Međutim, Srbija je mala zemlja i razumljivo je da nismo u centru američke pažnje. Pažnja je usmerena na Srbiju. Sjedinjene Države trenutno imaju mnogo drugih prioriteta.

Verujem da je Srbija danas poštovana u mnogim delovima sveta. Istovremeno, velikim silama se retko sviđa kada male države deluju previše nezavisno. Upravo zato sam često meta kritika - u Evropi, u Rusiji, pa i u Sjedinjenim Državama. Mala zemlja koja sama donosi odluke i ne potčinjava se u potpunosti retko nailazi na entuzijazam velikih igrača.

S druge strane, predsednica Kosova Vjosa Osmani, izgleda da se veoma dobro slaže sa Donaldom Trampom. Kosovo se čak pridružilo novoosnovanom Trampovom Savetu za mir. Šta vi mislite o tome?

- Da budem iskren, cela ova stvar mi se učinila pomalo grotesknom. Ne bih pratio nijednog predsednika - čak ni američkog. Lično smatram da je ono što je gospođa Osmani uradila nedostojanstveno. Nešto takvo za mene ne bi dolazilo u obzir.

Nakon izbijanja rata u Iranu, rekli ste da su Ujedinjene nacije uglavnom izgubile svoju svrhu. Da li to znači da bi Trampov Savet za mir mogao biti neka vrsta alternative?

- Ujedinjene nacije su počele da gube svoj značaj kada se nakon završetka Hladnog rata pojavila jasna zapadna politička dominacija. U to vreme, mnogi u Vašingtonu i Evropi su verovali da mogu tumačiti pravila međunarodnog prava kako im odgovara.

Vreme je samo setiti se rata u Iraku, opravdanog navodnim oružjem za masovno uništenje – oružjem koje nikada kasnije nije pronađeno. Ili bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Lakoća kojom su međunarodne norme tada kršene bila je izvanredna.

Po prvi put, suverena država je napadnuta i bombardovana 78 dana bez rezolucije Saveta bezbednosti. Istovremeno, došlo je do masovnog mešanja u unutrašnje poslove naše zemlje i podrške naoružanim grupama na našoj teritoriji.

Na Zapadu se tvrdi da je NATO bombardovanje 1999. godine bila legitimna intervencija kako bi se sprečila humanitarna katastrofa i zaustavili ratni zločini nad albanskim stanovništvom na Kosovu.

- Da, to je bilo zvanično opravdanje. Međutim, rezultat je bio pokušaj otcepljenja dela srpske teritorije. Danska je bila jedna od prvih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo. Danas, Danska istovremeno očekuje od Srbije i drugih država da poštuju njen teritorijalni integritet u slučaju Grenlanda.

Često se kaže da je Pandorina kutija otvorena tek ruskim napadom na Ukrajinu. Ja to vidim drugačije. Već je otvorena napadom na Srbiju. Kada je Zapad tada vojno delovao, ljudi su govorili o demokratiji i ljudskim pravima. Kada se druge države danas ponašaju slično, odjednom je to kršenje međunarodnog prava.

Velike sile bi bar trebalo iskreno da priznaju da više ne žele postojeći poredak Ujedinjenih nacija i da je trenutno u toku borba za novi međunarodni poredak.

Priznali ste da je Srbija nedavno kupila kineske balističke rakete vazduh-zemlja CM-400AKG. Hrvatska je, posebno, kritikovala ovo kao pretnju regionalnoj stabilnosti. Kakav je vaš odgovor na primedbe iz Zagreba?

Hrvatska je formirala vojni savez sa Prištinom i Tiranom, na koji Srbija još nije odgovorila - iako su nam razlozi za ovaj savez neshvatljivi.

Srbija je suverena država i ima pravo da modernizuje svoju vojsku kako bi garantovala sopstvenu bezbednost i teritorijalni integritet. Sve što radimo je u skladu sa međunarodnim pravom i nema nameru da nanese štetu bilo kojoj zemlji u regionu. Naprotiv, Srbija je jedna od stabilizacionih snaga na Zapadnom Balkanu, što svakodnevno pokazujemo kroz politiku mira, saradnje i ekonomske integracije.

Razumem da vesti o modernizaciji vojske često izazivaju snažne emocije u regionu, ali skoro sve zemlje sprovode slične mere – uključujući i Hrvatsku, koja nabavlja moderne sisteme naoružanja. Srbija nikada nikome nije pretila i nema agresivne planove prema svojim susedima. Naš jedini cilj je da garantujemo bezbednost naše zemlje i naših građana.

Kada ste poslednji put razgovarali sa Vladimirom Putinom?

- Nakon našeg susreta u Pekingu u septembru, tokom proslave 80. godišnjice pobede kineskog naroda u Drugom svetskom ratu, ponovo smo razgovarali telefonom.

- Mnogi ljudi u Nemačkoj smatraju Putina ratnim zločincem i nazivaju ga čudovištem. Možda ga poznaju bolje od mnogih drugih evropskih političara. Da li je on čudovište?

- Uglavnom izbegavam da koristim takve izraze. Nisam takva osoba. Naš stav o teritorijalnom integritetu Ukrajine je jasan i nije se promenio od početka rata. Po ovom pitanju delimo stav mnogih evropskih zemalja.

Međutim, verujem da je upravo ovakva vrsta međusobnog optuživanja i etiketiranja dovela do situacije u kojoj gotovo više nema dijaloga. Zato se rat nastavlja. Bilo bi bolje da pažljivije biramo reči i držimo vrata otvorena za razgovore. Dugo je u Evropi preovlađujuće raspoloženje bilo da ne želimo da razgovaramo sa Rusijom. Ovaj stav se polako menja.

Na kraju, dijalog je uvek jedina opcija. Odrasli ne rešavaju sukobe pesnicama, već razgovorom. Ako se ovo ponovo shvati širom sveta, postoji šansa za rešenje - ali nažalost, to se neće dogoditi uskoro.

Prošle godine, masovni studentski protesti koji zahtevaju nove izbore dominirali su vašom zemljom. Ove godine ste najavili prevremene parlamentarne izbore na kojima studenti koji protestuju nameravaju da učestvuju. Da li ovo vidite kao napredak za demokratiju u Srbiji?

- Kada ljudi protestuju i potom odluče da se politički aktiviraju i učestvuju na izborima, to je sasvim prirodan i legitiman deo demokratskog procesa. Izbori su mesto gde se političke ideje i programi takmiče jedni protiv drugih, i gde građani odlučuju kome veruju.

Zato sam najavio prevremene parlamentarne izbore – kako bi sve političke snage, uključujući i one koje su nastale iz protesta, imale priliku da testiraju svoju podršku među stanovništvom. Na kraju krajeva, nije važno ko je najglasniji na ulicama, već ko osvaja poverenje građana na izborima.

Nedavno je potpisan paket zakona za reformu pravosuđa. Evropska komisija ga je kritikovala, tvrdeći da bi to moglo da ugrozi nezavisnost javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Da li se slažete sa ovom procenom?

- Što se tiče pravosudnih zakona, čekamo izveštaj Venecijanske komisije i postupićemo u skladu sa tim.

Postoji i spor oko izbora članova regulatornog tela za medije. Sama sloboda medija se smatra problematičnom. Da li se Srbija distancira od Evropske unije?

- Navedite mi jednu zemlju na svetu gde opozicija ima većinu u regulatornom odboru za medije. Nema nijedne. U našoj zemlji se bira devet članova, i svi su formalno nezavisni. Prema pravilima, koja prihvata i Evropska unija, sastav bi trebalo da odražava rezultate izbora. Ipak, napravili smo značajne ustupke i dodelili opoziciji više mesta nego što zapravo moramo. Ali čak ni to nije dovoljno za neke ljude.

Od nas se traži da uradimo nešto što ne postoji nigde drugde. Napravili smo mnogo kompromisa, ali zahtevi su se stalno proširivali. U jednom trenutku sam rekao: Dosta je bilo. Ovo više nema smisla.

Jedna od glavnih kritika je da televizijske stanice blizu vas imaju nacionalne frekvencije, dok stanice koje kritički gledaju na vladu nemaju.

- Kada govorimo o nacionalnim frekvencijama, tu je pre svega državni emiter RTS, koji je neutralan. Zatim postoje kanali poput Hepija, koji su nekada bili više usklađeni sa nama, ali nam se sada često protive. Pink je uglavnom na našoj strani. Preostali kanali prvenstveno emituju zabavne programe. Naši politički protivnici imaju svoje mejnstrim medije – N1 i Nova S – sa ogromnim rejtingom. Ovi kanali su više propagandne mašine nego što su televizijske stanice, koje bukvalno 24 sata dnevno obmanjuju javnost.

Kada govorite o slobodi medija, trebalo bi da znate šta tvrde njihovi vodeći mediji. Kažu da moja ćerka živi u vili koju su kupili u Berlinu, iako je tamo samo studirala i živela je u sasvim normalnoj sobi u zajedničkom stanu. Kada sam video toalet, skoro sam zaplakao zbog takvih uslova. Takođe su tvrdili da moj najmlađi sin ne postoji i da je samo hologram. Rekli su da je moja majka bila prostitutka i da mi je otac Albanac.

Uvek sam spreman da razgovaram o tome kako poboljšati slobodu medija. Ne kažem da je sve savršeno, ali želim da se čuje i ova strana, koja se retko čuje.

Mnogi posmatrači priznaju da je Srbija ostvarila značajan ekonomski napredak. Istovremeno, političke i društvene tenzije u zemlji stalno rastu.

- Zar nema tenzija u Nemačkoj? Ili u Francuskoj, Velikoj Britaniji ili Španiji? U kojoj zemlji danas nema društvenih sukoba? Ovo je globalni fenomen. U manjim zemljama, međutim, često postoji jak spoljni uticaj koji pogoršava takve tenzije. Ovde se pedeset ili stotinu ljudi ponekad okupi na protestima, i odmah to postaje velika vest.

Da li je ovo samo globalni fenomen, ili ima veze i sa vašim stilom vladavine i vašom retorikom?

- Nemam problem da priznam da i ja snosim deo odgovornosti. Možda ponekad pokazujem previše nestrpljenja, jer želim da što više stvari pokrenem napred, što je brže moguće. Svako ko svakodnevno donosi mnogo odluka neizbežno pravi greške. Ali ja ne vređam ljude onako kako oni vređaju mene. Takođe ne napadam njihove porodice, kao što se često dešava sa mnom.

Više puta pozivam na dijalog. Ali mnogim mojim političkim protivnicima je praktično zabranjeno da razgovaraju sa mnom. Ako neko iz njihovog tabora započne razgovor sa mnom, odmah biva označen kao izdajnik i gubi platformu. Nikada nisam video takav tretman nigde drugde.

Imali ste veoma dobar odnos sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel. U to vreme, većina nemačkih investicija je išla u Srbiju. Tokom koalicije "semafor", odnosi su se ohladili. Šta očekujete od savezne vlade pod Fridrihom Mercom?

- Nadam se boljim odnosima. Odnosi sa SPD-om nisu uvek bili laki. Sa kancelarom Šolcom lično, imali smo sasvim korektne kontakte, ali sa pojedinim ministrima - posebno iz redova Zelenih - bilo je znatno teže. Vodili su kampanju protiv Srbije na mnogim nivoima. Ne znam zašto je gospođa Berbok to uradila, i ne mislim da je to bilo u interesu Nemačke. Pre svega, bila je odlučna da promenimo naš stav o Kosovu, a da nismo zaista razumeli političke posledice po Srbiju.

Poznajem mnoge političare CDU-a, poput ministra spoljnih poslova Vadefula, 15 ili 16 godina. Ne moramo se uvek slagati – a često se i ne slažemo – ali možemo razgovarati jedni s drugima i pokušati da se razumemo. Nadam se da takav pristup može dovesti do boljih rezultata.

Često kažete da vam je važno kako istorija procenjuje vaše vreme na funkciji. Šta želite da istoričari kažu o eri Aleksandra Vučića za 20 godina?

- Voleo bih da ljudi kažu za 20 ili 30 godina: Ovo je bilo vreme najvećeg i najbržeg napretka u modernoj istoriji Srbije – u izgradnji autoputeva, železnica, tehnoloških parkova i reindustrijalizaciji zemlje.

Međutim, najvažnije mi je da se ovaj period pamti kao vreme mira. Srbija je neizmerno patila u ratovima. U Prvom svetskom ratu izgubili smo skoro trećinu našeg stanovništva. U Drugom svetskom ratu ubijeno je stotine hiljada ljudi. U ratovima devedesetih godina, desetine hiljada ljudi je izgubilo živote. Doživeli smo dovoljno ratova. Želimo mir.

Da li razumete zašto vas veliki deo zapadnih medija naziva autokratom?

- Možda zato što ne delujem uvek šarmantno i prijatno. Imam jasne stavove i odlučno ih branim. Nezavisan sam i otvoreno govorim svoje mišljenje. Neki od onih koji me kritikuju imaju znatno autoritarnije stavove od mene. Ali nisam izabran da čujem lepe stvari o sebi. Izabran sam da radim teške stvari. Da budem buldožer koji gura Srbiju napred.

Poznati ste kao priznati poznavalac vina. Koje srpsko vino biste preporučili našim čitaocima u Nemačkoj?

- Ne želim da navodim konkretnu vinariju, jer bi to bilo nepravedno prema mnogim prijateljima koji takođe proizvode odlična vina. Međutim, mogu da preporučim jednu sortu grožđa: grašac. Kvalitet ovog vina se enormno poboljšao poslednjih godina. Dobro je pogodno kao aperitiv, ali ima i dovoljno strukture da se služi uz lakša jela. Stilski je negde između rajnskog rizlinga i zelenog veltlinca, sa aromama koje ponekad podsećaju i na sovinjon blan.