Gogić za RTS: EU odavno nije ovako zasukala rukave i dala tehničko rešenje za situaciju na KiM

Podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu ili prijavu adrese počinje danas na KiM. To je objavio tzv. kosovski MUP nakon dogovora o izdavanju boravišnih dozvola i ličnih dokumenata za Srbe na Kosmetu koji ih dosad nisu imali. Nova dokumenta potrebna su im kako bi mogli da nastave da žive i rade na KiM nakon jučerašnjeg početka primene prištinskih zakona o strancima i vozilima.

Dogovorom o izdavanju dokumenata, kako je saopštila Kancelarija za KiM, "izbegnut je progon Srba i zaštićene su srpske institucije u južnoj pokrajini". Kako izgleda početak primene dogovora i spornih zakona? Šta čeka Srbe u narednom periodu?

Na administrativnom prelazu Jarinje jutros nema gužve u putničkom saobrađaju, dok u delu za teretni saobraćaj čeka 20 kamiona, izveštava Dušan Jemuović za RTS. Prelazak preko administrativnog prelaza odvija se uobičajeno. Prema zapažanju, postoje nejasnoće među ljudima, jer ne znaju ko može voziti automobile na KiM sa ovlašćenjima, a ko bez.

Politikolog Ognjen Gogić ističe da zakon o strancima formalno jeste počeo da se primenjuje, ali da su uvedene dodatne mere kako bi se zaštitile određene kategorije Srba.

"To su zapravo dve grupe – Srbi koji žive na KiM i Srbi koji tamo borave i rade“, objašnjava Gogić.

Prvu kategoriju, kako je rekao, čine Srbi koji žive na KiM, ali do sada nisu mogli da dobiju kosovska dokumenta.

"Imamo ljude koji su rođeni na Kosovu ili tamo žive ceo život, ali nisu mogli da dobiju dokumenta. Jedan od razloga je što su rođeni u porodilištima u centralnoj Srbiji, pa kosovske institucije nisu priznavale te dokumente“, kaže Gogić.

Kako je naveo, drugu kategoriju čine oni koji su se doselili na KiM zbog braka.

"Imamo Srbe iz centralne Srbije ili Republike Srpske koji su se venčali sa osobama sa Kosova i tamo žive, ali nisu mogli da dobiju dokumenta jer venčani list nije bio priznat“, dodaje on.

Prema dogovoru, ljudi iz obe ove kategorije trebalo bi da dobiju mogućnost da regulišu svoj status.

"Reč je o licima koja na Kosovu žive decenijama i ne mogu se posmatrati kao stranci“, naglašava politikolog.

Kako će se dogovor primenjivati

Ipak, on izražava bojazan prema funkcionisanju dogovora u praksi.

"Jedno je dogovor, a drugo njegova primena. Tek sada sledi razrada u praksi koja treba da omogući da se sve to realizuje“, ukazuje on.

Gogić napominje da su podzakonski akti i administrativna uputstva doneti tek neposredno pre početka primene zakona.

"Rok od tri meseca je već počeo da teče, a infrastruktura za sprovođenje zakona još nije u potpunosti uspostavljena“, kaže Gogić.

Zbog toga očekuje da bi rok za prijavu mogao biti produžen.

"Verovatno će doći do probijanja roka, jer tri meseca neće biti dovoljno da se sva ta pitanja reše“, ističe.

Posebna kategorija zaposleni u zdravstvu, školstvu i studenti

Napomenuo je da su posebna kategorija zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu i Metohiji.

Za njih je, kako kaže, predviđeno izdavanje boravišnih dozvola na period od 12 meseci, uz mogućnost produženja.

"Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom treba da dostave spiskove zaposlenih i studenata, nakon čega bi kosovske institucije izdavale boravišne dozvole“, objašnjava Gogić.

Administrativne prepreke

Ipak, upozorava da u praksi mogu nastati brojne administrativne prepreke.

"Postoji mogućnost da kosovske institucije analiziraju spiskove i nekim licima uskrate boravišnu dozvolu“, kaže on.

Prema njegovim rečima, novi dogovor predstavlja određeni pomak u odnosu na prethodni period.

"Ovo je pozitivan iskorak kakav nismo imali godinama. Postignut je kompromis – nijedna strana nije potpuno zadovoljna, ali je neki minimum interesa zaštićen“, ističe Gogić.

Ipak, dodaje da ne treba očekivati da će novi propisi proteći bez problema.

"Ovo jeste ohrabrujući korak, ali ne treba se previše opustiti. Verovatno će se pojavljivati novi izazovi i problemi u narednom periodu. U ovoj situaciji ohrabruje taj novi angažman Evropske unije, koji mi nismo videli godinama. Ovde je Evropska unija zasukala rukave i došla sa tehničkim rešenjima koji su dali ovakav kompromis“, zaključio je Gogić.