Srpsko kulturno blago na Kosmetu - prisvajanje i uništavanje

Tokom poslednjih godinu dana Ministarstvo kulture zabeležilo je gotovo 30 napada na vernike, objekte i groblja SPC na Kosovu i Metohiji. To nije smanjilo interesovanje posetilaca jer su pojedini manastiri, prema rečima predsednika Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, imali i do 1000 poseta dnevno.

"Onda imate albanske vodiče koji kažu to je albanska crkva ili to je ilirska crkva. Pokazuju freske na kojima vidite freske hrišćanskih svetaca, vidite ćirilčno pismo, imate jasan dokaz da je to srpsko blago, a neko kaže to je ilirsko ili to je albansko“, kaže predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom dr Goran Milašinović.

Da je manastir Gračanica, zadužbina kralja Milutina, nikao na mestu albanske crkve, dezinformacija je koju šire brojni kosovski portali.

Na jednoj od stranica koja se bavi turističkom promocijom je podatak da srpski srednjovekovni grad Novo Brdo pripada Albancima, kao i da su temelji crkve Svetog Nikole zapravo ostaci Artanske katedrale. Istorijski revizionizam kosovskih Albanaca, prema rečima istoričara iz Gračanice počiva na nekoliko stubova.

"Prvi stub je rimokatolički identitet kosovskih Albanaca, prema tom stubu Albanci su u prošlosti bili katolici pa su u nekom trenutku došli srpski okupatori predvođeni dinastijom Nemanjića i gradili svoje crkve i manastire. Drugi stub revizionizma je ilirsko - dardanski identitet Albanaca. Oni su Iliri - Dardanci, a Srbi se pojavljuju kao okupatori“, kaže istoričar Aleksandar Gudžić.

Paralelno sa procesom prisvajanja sprskog kulturnog nasleđa, ne prestaje njegovo fizičko uništavanje. Jedan od poslednjih primera je potkopavanje temelja isposnice Svetog Petra Koriškog kraj Prizrena. Svetinju građenu od 12. do 14. veka, Albanci smatraju kosovskim nasleđem.

"Većina Albanaca nema odgovoran odnos prema spomeničkom nasleđu i negde privatno te naše crkve i manastire ne doživljava kao svoje“, napomenuo je Gudžić.

Četiri manastira na Listi svetske baštine u opasnosti

Strategija odbrane nasleđa je informisanje svetske javnosti o svemu što se dešava na KiM, kaže predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom. Podseća da je prikazivanjem filma o martovskom pogromu sprečilo članstvo Prištine u toj organizaciji.

"Mi smo prikazali kao film 2015. i veliki broj državica je promenio mišljenje u vezi za člasnstvom Uneska i reagovao na naš zahtev pozitivno, a negativno za Kosovo“, istakao je Milašinović.

Na Kosovu i Metohiji nalazi se 1.500 pravoslavnih manastira, crkava i isposnica. Četiri srednjovekovna manastira su na Listi svetske baštine u opasnosti.