Pretnja "administrativnog egzodusa" nad Srbima na KiM od 15. marta - šta to znači za studente, profesore, lekare, povratnike

Srbi na Kosovu i Metohiji 15. mart nazivaju "Danom D", upozoravajući da bi prištinski Zakon o strancima mogao da otvori pitanje boravka, rada i opstanka hiljada ljudi koji funkcionišu u sistemu institucija Srbije. Iz Brisela stižu apeli da se izbegnu tenzije, ali ne i jasne najave odlaganja.

Docent Duško Čelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici upozorava da je ta ustanova najosetljivija, jer je više od trećine studenata iz Centralne Srbije i sa severa Crne Gore, a gotovo polovina saradnika i nastavnika su takođe iz Centralne Srbije.

Činjenica je, dodaje, da svi oni nemaju dokumenta Prištine i da će se prema tom zakonu smatrati strancima.

"Njima neće biti omogućeno da borave duže od tri dana. Da bi boravili duže od tri dana, moraju da navedu razlog. Ako je razlog studiranje ili rad u našoj instituciji na našem fakultetu, onda ta institucija mora biti akreditovana u Prištini, prepoznata u kvazi-pravnom sistemu Prištine, što, kao što znamo, nije slučaj", navodi Čelić.

Primeri nastavnika i studenta

Čelić objašnjava kako bi to izgledalo u konkretnom slučaju nastavnika ili studenta koji uđu na KiM i moraju da borave duže od tri dana, jer na primer predaju u Kosovskoj Mitrovici na nekom od fakulteta ili slušaju nastavu u drugom semestru.

"Vi ćete biti obavezni da se prijavite nekoj lokalnoj policiji u Kosovskoj Mitrovici, policijskoj stanici, da navedete razlog ako želite da boravite duže od tri dana. Morate navesti razlog, a taj razlog mora biti po proceni policije Prištine opravdan. A jedan od opravdanih, to je rad, odnosno studiranje u instituciji akreditovanoj u Prištini. Ukoliko ta institucija nije akreditovana, vi ćete dobiti odbijenicu i bićete proterani. Bićete podvrgnuti nekoj prekršajnoj, moguće i krivičnoj sankciji", kaže Čelić.

Profesor Bojan Bojanić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ističe da u zakonskim normama nema ništa posebno što odskače od drugih zakona od strancima, ali da je problematično što su posledice primene tog zakona diskriminatorne po sve pripadnike srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

"One pogađaju 3.000 studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. To su studenti koji žive na teritoriji Centralne Srbije, Crne Gore, a studiraju u Kosovskoj Mitrovici. Oni nemaju kosovska dokumenta i njima se automatski uskraćuje jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na obrazovanje. Gotovo polovina nastavnika prištinskog univerziteta ne žive stalno sa svojim porodicama na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija", navodi Bojanić.

Slučaj povratnika koji nemaju dokumenta

Bojanić ukazuje i na primere da ljudi žive na Kosovu i Metohiji, a ne mogu da dođu do lične karte Prištine.

"Imamo primere povratnika, na primer u Goraždevcu, Osojanima i ostalim mestima, da pet članova porodice ima dokumentaciju, a jedan koji je rođen u Kraljevu na primer ili Nišu, nema pravo i ne može da dobije kosovski dokument, kosovsku ličnu kartu, a živi u jednom takvom okruženju, u enklavi", objašnjava profesor.

Sa druge strane, Bojanić dodaje da profesori poput njega ili Duška Čelića nemaju te lične karte.

"Predajem ustavno pravo Republike Srbije, studentima predajem Ustav Srbije, predavanja počinjem od preambule, naravno, pa onda redom, sve su to norme o teritorijalnom integritetu, suverenosti i tako dalje. Meni bi bilo licemerno da sutra odem i uzmem ličnu kartu i time prihvatim državljanstvo države koju ne priznajem. Imao bih zaista veliki problem sa svojom savešću", kaže Bojanić.

Primer lekara specijaliste

Politikolog Ognjen Gogić istakao je da je pogođen zdravstveni sektor, navodeći primer lekara specijaliste koji treba da dođe u zakazanu intervenciju u Gračanici ili Kosovskoj Mitrovici.

"I onda mu na administrativnim prelazima kažu - ne možeš da uđeš zato što si prekoračio vreme koje možeš da budeš na Kosovu bez prijave boravka", ukazuje Gogić.

Zašto baš sada – EU ili skrivena agenda

Čelić podseća da je Priština Zakon o strancima donela još 2013. godine, a da je iz nekog razloga odlučila da ga primeni sada.

Gogić je primetio da primena zakona koincidira sa novim evropskim sistemom ulaska i izlaska u prostor Šengena, ali i sa temom preuzimanja kontrole nad zdravstvenim i obrazovnim sistemom.

Mada je Priština saopštila da u procesu pristupanja ima obavezu da vodi evidenciju o tome koja lica i u kojem svojstvu i periodu borave na KiM, problem je, naglašava Gogić, to što se pod strancima podrazumevaju građani Srbije.

"Slutimo da tu postoji jedna skrivena agenda. Vrlo je indikativno da se zajedno sa temom zakona o strancima otvorila i tema integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema, i to su teme koje su paralelno otvorene. Nije slučajno što je ta tema došla na dnevni red", ukazuje Gogić.

Profesor Bojanić je saglasan da je primena zakona sinhronizovana sa najavom integracije srpskih institucija, i da su na meti obrazovanje i zdravstvo koji funkcionišu u sistemu Republike Srbije.

Šta dalje

Čelić smatra da nije moguće integrisati se u jednu sredinu koja vas ne želi i koja vas diskriminiše, podsećajući na slučajeve profesora koji su na KiM ubijeni ili linčovani.

Gogić ne vidi da postoje naznake da može da se odloži primena Zakona o strancima, ali da to ionako ne bi rešilo problem, već bi to bila samo kupovina vremena.

Treba razmišljati o prilagođavanju i merama koje vlasti u Prištini mogu da preduzmu da olakšaju primenu zakona na Srbe, smatra Gogić i navodi da je moguće podzakonskim aktima prilagoditi zakon tako da se, na primer, omogući priznavanje isprava koje izdaju srpske obrazovne i zdravstvene ustanove.

Apel državi Srbiji da se ne odriče svojih prava

"Sad je to pitanje naše diplomatije da ukaže da je primena ovog zakona diskriminatorna, da asimetrično pogađa jednu grupu i da se onda traže prilagođavanja", rekao je Gogić.

Bojanić je naveo da su im iz Prištine prošle nedelje izneli zahtev da se oslobode prostorije Fakulteta tehničkih nauka. "Tako da je to jedan od mehanizama i mi upravo postavljamo pitanje šta će se desiti 12. marta, kada ističe tih 30 dana. I mi tu treba da dobijemo odgovor kako da se ponašamo i šta da očekujemo od našeg osnivača, od Vlade. Jer to je pitanje koje prevazilazi moć Univerziteta. To Univerzitet ne može da reši", rekao je Bojanić.

Čelić apeluje na Republiku Srbiju da se kao osnivač univerziteta ne odriče osnivačkih prava. "Apelujem na državu Srbiju ne da stane iza, nego ispred svoga naroda na Kosovu i Metohiji", poručio je Čelić.