Starović: Zastoj oko klastera 3 zbog Brisela, bez društvenog konsenzusa o evropskom putu Srbije

Srbija ni posle četiri godine čekanja nije dobila zeleno svetlo iz Evropske unije za otvaranje klastera 3. Savet EU poručuje da će tempo evrointegracija zavisiti od "napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom". Beograd prvi put posle skoro 15 godina nije poslao predstavnika na Samit EU-Zapadni Balkan. Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović kaže da najveću odgovornost za blokadu evropskog puta Srbije snosi Brisel.

"Evropska komisija je dala aktivnu preporuku za otvaranje klastera 3 i ona ima adekvatan mehanizam, aparat i vlast da proceni da li je Srbija sa svoje strane ispunila sve ono što je na evropskom putu bilo neophodno da se ispuni", ističe Starović.

Navodi da je proces evropskog puta Srbije dinamičan i živ i da u tom pogledu treba posmatrati pristupanje članstvu u SEPA prostoru, sprovođenju Programa evropske teritorijalne saradnje i reformske agende, kao i povlačenje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

"Godišnji izveštaj EK je kritičan u jednom delu, ali je zaključen na osnovu podataka od avgusta 2024. do avgusta 2025. godine. Prepoznali su i pohvalili rezultate reformskih procesa u prethodna četiri meseca – u septembru, oktobru, novembru i decembru, a toga nema u godišnjem izveštaju. U tom periodu smo usvojili Izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i ustanovili izbor članova za Savet Regulatornog tela za elektronske medije", naglašava ministar za evropske integracije.

Na pitanje kako komentariše podatak da je četvoro članova novog Saveta REM-a podnelo ostavke, odnosno da je ambasador EU u Beogradu Andreas fon Bekerat ponovo zatražio inkluzivan proces kada je reč o REM-u, Starović ukazuje da očekuje drugačiju reakciju Delegacije EU u Srbiji.

"Bili su aktivni učesnik u celokupnom procesu koji je trajao godinu dana. Nesporna je činjenica da je postupak za izbor članova Saveta REM-a bio najinkluzivniji i najparticipativniji politički proces u Srbiji u prethodnih 25 godina. U njemu su učestvovali opozicija, civilno društvo, Delegacija EU u Srbiji, OEBS, ambasadori Kvinte, predstavnici Norveške i EK… Imajući u vidu sve to, očekujem jasniji stav u kojem će se prepoznati napor Narodne skupštine Srbije i utvrditi čija je krivica za trenutno stanje", objašnjava sagovornik Jutarnjeg programa.

"Nemamo društveno-politički konsenzus u Srbiji"

Starović smatra da u Srbiji ne postoji široki društveno-politički konsenzus o tome da je prioritet državne politike i nacionalni interes pristupanje Srbije članstvu Unije.

"Nemamo opšti konsenzus koji bi obuhvatio vlast, opoziciju, civilno društvo i druga profesionalna udruženja. Ne ostavljamo politiku po strani. Tako je bilo u slučaju REM-a ili tokom izmena Ustava iz 2022. Nije bilo ni nominalne podrške proevropskog dela opozicije", tvrdi Starović.

Govoreći o odluci da Srbija ne pošalje predstavnike na Samit EU o Zapadnom Balkanu u Briselu, sagovornik objašnjava da je njen cilj bio zaštita kredibiliteta procesa proširenja zasnovanog na zaslugama država kandidata.

"Odsustvo konsenzusa za otvaranje klastera 3 je loša poruka našim građanima i obeshrabruje nosioce reformskih procesa u zemlji. Istovremeno, poklon je svima onima koji se protive članstvu Srbije u EU. Naše odsustvo u Briselu signal je građanima da sa takvim potezima nismo saglasni. Nastavićemo da sarađujemo na radnom nivou", napominje Starović.

Kada je reč o insistiranju EU da Srbija uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa briselskom, pogotovo u odnosu prema Rusiji, ministar za evropske integracije kaže da usklađivanje treba da se odvija postepeno.

"Pojedine članice Unije očekuju da naše usklađivanje bude potpuno, što nije moguće. Mi smo u tom usklađivanju napredovali sa 51 na 67 odsto od 2023. do 2025. godine. To su naši argumenti u razgovorima sa predstavnicima EU", ističe sagovornik.

"Evropski put Srbije strateški izbor"

Starović navodi da svake godine postoji neki izazov sa kojim se država suočava dok traju pregovori o pristupanju EU.

"Ali, ne bi trebalo da se vodimo time. Ubeđen sam u to da će naredna godina doneti brojne pozitivne iskorake u procesu pristupanja članstvu, čak i u formalnom delu pregovaranja. Očekujem i otvaranje klastera 3 tokom kiparskog zasedanja u prvih šest meseci naredne godine. Horizont naših ambicija nije toliko ograničen", naglašava Starović.

Tvrdi da zvanični Beograd intenzivno radi na stvaranju prednosti za otvaranje drugih klastera i poglavlja, kao i na priključenju zoni bez rominga unutar EU.

"Svojim delima trebalo bi da prikažemo koliko smo posvećeni reformskim procesima koji nas vode ka članstvu, a bitno je da naše građane informišemo o tome šta smo sve kao država i društvo postigli na tom putu", ukazuje Starović.

U tom pogledu, napominje da je put Srbije ka EU strateški izbor države.

"Tu ne mislim na direktnu finansijsku pomoć EU, koja iznosi oko četiri milijarde evra. Mislim na indirektne koristi koje imamo projektujući sliku stabilnosti i predvidivosti, odnosno evropske budućnosti našeg društva. Zato ćemo uskoro pokrenuti sveobuhvatnu informativnu kampanju za naše građane", zaključuje Nemanja Starović u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.