Debata o klasteru 3 – hoće li se klima nepoverenja promeniti za vreme kiparskog predsedavanja Savetu EU

Debata o klasteru 3 pokazala je da između Srbije i značajnog dela EU postoji veliko nepoverenje. To se može otkloniti samo sistemskom promenom odnosa prema evropskim integracijama i spoljnoj politici, smatra Adi Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost. Italijanski novinar i dopisnik iz Brisela Federiko Bačini kaže da među zemljama članicama postoji velika podela: "Videćemo šta će doneti Kipar, čije predsedavanje počinje u januaru."

Nema preciznog datuma kada će Srbija ponovo imati priliku da otvori klaster 3.

"Mislim da za Srbiju ne postoji magični štapić koji može u okviru jednog pokreta da preokrene sam proces i da ga otvori, da ga pročepi, da tako kažem, već je potrebno sistematski pristupiti na jedan drugačiji način, a to je povratiti poverenje koje u ovom trenutku ne postoji, ne samo, rekao bih, između ključnih zvaničnika Evropske unije i Srbije, već i između zemalja članica Evropske unije i Srbije", kaže za RTS Adi Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost.

Savet za evropske poslove naglasio je potrebu za daljim napretkom Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Prištinom.

Italijanski novinar i dopisnik iz Brisela Federiko Bačini, inače specijalista za proširenje, ističe da je tokom danskog predsedavanja vladavina prava bila ključno pitanje. Za mnoge zemlje, to je i dalje usklađenost sa spoljnom politikom Evropske unije.

"Videćemo šta će doneti Kipar, čije predsedavanje počinje u januaru i može li se pogurati ovo pitanje. Među zemljama članicama postoji velika podela. Nordijske, baltičke zemlje i Nemačka žele veći napredak u vladavini prava. Druge zemlje više su naklonjene Srbiji. To je slučaj sa Mađarskom Viktora Orbana i Italijom Đorđe Meloni, koji imaju bliske odnose sa predsednikom Vučićem", kaže Bačini za RTS.

Viktor Orban, premijer Mađarske, insistira da je Srbija "ključna zemlja" na Zapadnom Balkanu, a proces pristupanja je potpuno propao.

"Srbija za četiri godine nije napredovala ni centimetar. Zapadni Balkan je ekonomski zlatna rezerva Evrope i brana protiv migracije. Srbija čini više od polovine ekonomije Zapadnog Balkana. Trebalo bi prvo nju da integrišemo, ali mi činimo suprotno", Orban je ponovio argumente u korist Srbije.

I dok Mađarska krivi Brisel, najmanje osam zemalja članica veruje da rešenje za blokadu treba tražiti u Beogradu.

Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku programa Innovation. Media. Minds: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu koji sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa Akademijom Dojče vele. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.