Ambasador EU: Nije cilj izveštaja da se napravi spisak kritika Srbiji, reforme treba sprovoditi zbog građana

Izveštaj Evropske komisije o evrointegracijama predstavljen je u Briselu, a u Beogradu ga je šef delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat uručio predsednici Skupštine Ana Brnabić i resornom ministri Nemanji Staroviću.

Andreas fon Bekerat ističe da je svrha izveštaja da se Srbiji pruži putokaz kako da se ubrzaju reforme, pritom ukazujući na oblasti u kojima je potrebno više reformi i napora, ali navodeći i oblasti u kojima je ostvaren dobar napredak.

"Cilj nije da se napravi spisak kritika Srbiji. Ponovio bih ono što uvek kažem, a to je da ove reforme ne treba da se sprovode zbog Brisela, već kako bi unapredili svakodnevni život običnih građana", poručio je Andreas fon Bekerat.

Kada je reč o suštini ovog izveštaja, ambasador EU navodi da izveštaj konstatuje da je bilo određenih pozitivnih dešavanja koji se tiču, između ostalog, Saveta REM-a i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

"Opšta slika je takva da je došlo do značajnog usporavanja reformi i Srbija treba brže i više reformi da sprovede u različitim oblastima. Posebno se naglašava ona oblast koju mi zovemo osnovna, a to su vladavina prava, izborni okvir, demokratske institucije, borba protiv organizovanog kriminala, ljudska prava itd. Takođe, konstatuje se u izveštaju da postoji zastoj kada je reč o reformama u pravosuđu i osnovnim pravima i to treba da se prevaziđe", dodaje Fon Bekerat.

Naglašava i da Srbija treba što pre da reši nazadovanje kada je reč o slobodi izražavanja i da se pozabavi erozijom akademskih sloboda.

"U izveštaju se ističe važnost da se promeni komunikacija o EU, u suštini da se prekine sa anti-EU retorikom koju čujemo i od nekih visokih zvaničnika. Takođe, konstatuje se važnost toga da Srbija i Kosovo sprovode Sporazum o putu ka normalizaciji koji je potpisan 2023. godine. I za kraj, važno je da se Srbija uskladi sa spoljnom bezbednosnom politikom Evropske unije", dodaje Fon Bekerat.

Naglašava da Evropska komisija ponavlja da je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje, a sada je na zemljama članicama da donesu odluku.

"Ističe se određeni napredak koji je postignut u ekonomskim kriterijumima", dodaje Fon Bekerat.

Ipak, napominje da ovaj izveštaj ne možemo tumačiti kao švedski sto gde možete da birate šta ćete da sprovodite.

"Da bi Srbija postala članica Evropske unije, mora da primeni i uskladi sve zakone u svim oblastima. Sve to treba da se uradi, to je opširan, težak proces i zato idemo korak po korak i zato ističemo u izveštaju one najbitnije delove", poručuje ambasador EU u Srbiji.

"Ne mogu da prihvatim dezinformacije koje se koriste protiv EU"

Komesarka Marta Kos rekla je da vlasti u Srbiji treba jasno da izraze svoju stratešku orijentaciju i da izbegavaju retoriku protiv Evropske unije, upozorivši da će ubuduće biti znatno stroža po tom pitanju. I Andreas fon Bekerat kaže da ga je u našoj zemlji najviše razočarala retorika koja se koristi po pitanju EU.

“Biću jasan – ja nemam problem sa tim da ljudi kritikuju EU, ona nije savršena i ponekad vredi da bude kritikovana i rado ću braniti to što mislim da budućnost Srbije leži u EU, ali ono što ne mogu da prihvatim jesu dezinformacije koje se koriste protiv EU", poručio je Fon Bekerat.

Naveo je primer da je u septembru spoljna obaveštajna služba Rusije iznela izveštaj govoreći neistinu da "evropske zemlje planiraju da izvrše takozvanu obojenu revoluciju 1. novembra u Novom Sadu".

"Većina medija je tu poruku prenela uveličavši je bez ikakve kritike", dodao je.

Kao drugi primer naveo je da je Energetski savet EU pre dve nedelje doneo odluku da se fazno ugasi uvoz ruskog gasa.

"Većina medija u Srbiji je prenela da to znači da Evropska unija prekida tranzit gasa u Srbiju, što nije tačno. Ova odluka nije donela nikakve restrikcije kada je reč o prenosu gasa do treće zemlje", naveo je Fon Bekerat.

"Očekujemo da se vlasti pozabave dezinformacijama, a takođe imaju i odgovornost da saopštavaju pozitivne aspekte i koristi članstva EU i procesa pristupanja", dodaje.

Kada je reč o posledicama takve retorike, Fon Bekerat navodi da će one sigurno uticati na proces pristupanja.

"Anti EU retorika je loša za imidž Evropske unije u Srbiji, ali i Srbije u EU. To mora da se promeni", poručuje ambasador EU.

Šta Srbija može da uradi u narednim mesecima

Na pitanje koji su najvažniji koraci koje bi Srbija mogla da preduzme u narednim mesecima, ambasador EU kaže je veoma važno da se pogleda izborni okvir i da se primene preporuke ODIHR-a nakon poslednjih parlamentarnih izbora.

"Takođe, da se uspostavi poverenje i da se osigura da volja naroda bude ispoštovana", navodi Fon Bekerat.

Poručuje da se nada da će Srbija završiti i usvojiti Zakon o jedinstvenom biračkom spisku.

“Ono što je najvažnije je da se sprovede taj zadatak, da se konstituiše komisija, da se obezbedi da ona radi na inkluzivan i transparentan način, jer nije stvar da se samo štikliraju stavke, treba i da se sprovedu", naglašava Fon Bekerat.

Pohvalio je kako su vlasti radile sa civilnom društvom i opozicijom oko usvajanja ovog zakona.

"Važno je da mediji rade u interesu građana, ali i da se novinari zaštite"

Druga važna tema je sloboda medija. Ambasador EU ističe da se u izveštaju kaže da je došlo do nazadovanja i da je negativan trend kada je reč o slobodi izražavanja.

"Postoje brojni izazovi kada je reč o slobodi medija u Srbiji, uključujući pretnje i veoma agresivnu retoriku protiv pojedinih novinara, zatim ekonomski i politički pritisak na medije, manjak uređivačke nezavisnosti i sve to mora da se reši", dodaje Fon Bekerat.

Poručuje da je prvi važan korak da se izabere novi Savet REM-a koji će regulisati elektronske medije.

"Tu smo videli pozitivan trend gde su vlasti zajedno sa civilnim društvom i opozicijom radile. Ali, kada je reč o ovoj reformi, ključna je implementacija”, ukazuje Fon Bekerat.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić ga je pitala zašto se blokada RTS-a nije našla u izveštaju, a Fon Bekerat kaže da postoji referenca u izveštaju koja se odnosi upravo na blokadu RTS-a, ali da nije poimence navedeno.

"U izveštaju nećete videti pojedinačne medije ili novinare koji se pominju, to nije namera. Namera je da se ukaže na probleme i izazove u konkretnim sektorima – kao što su mediji i sloboda izražavanja", kaže Fon Bekerat.

"Evropska komisija i ja iznova i iznova naglašavamo važnost da mediji, a naročito javni servisi, rade u interesu građana, ali isto tako je važna zaštita novinara i da se stvori podsticajno okruženje za medije", dodaje ambasador EU.

Važan izazov je, naglašava, da se osigura da visoki zvaničnici i nosioci javnih funkcija ne prete i ne koriste agresivan jezik protiv novinara.

"Zato mislim da ovde ima dosta toga što mora da se uradi. Viđali smo redovno izveštaje o napadima na novinare i to zaista mora da se prekine. Jer sloboda medija i dozvoliti novinarima da rade bez pretnji i agresivnog jezika, to je osnov svake demokratije i važan izazov koji mora kratkoročno da se reši", poručuje Fon Bekerat.

O polarizaciji društva: Potrebno je spustiti retoriku

Ukazuje i da se u izveštaju pominje povećana polarizacija u srpskom društvu, kao i koje izazove to stvara.

"Takođe se pominje tragična nesreća od pre godinu dana, građanski protesti i razočarenje po pitanju korupcije u projektima javne infrastrukture. Uočen je nedostatak odgovornosti i transparentnosti, a spominje se povećan pritisak na društvo", dodaje Fon Bekerat.

Ističe da se konstatuje da Srbija mora da se udruži, kao i da mora da postoji inkluzivan dijalog.

"Mora da se stvori prostor u kome je moguć kompromis i mislim da je ključan preduslov za to da se spusti retorika", dodaje Fon Bekerat.

Naveo je da je dobar primer toga obraćanje predsednika Srbije dan pre komemoracije u Novom Sadu.

"Izašao je sa jednom pomirljivom izjavom koja je mislim imala pozitivan efekat i treba nam više toga sa svih strana", navodi.

Naglasio je da su brojne reforme EU zahtevi koje traže i sami građani – suzbijanje kroupcije, vladavina prava, sloboda medija.

"Zato mi verujemo da možemo da iskoristimo neke od ovih reformi da stvorimo veće poverenje u društvu", dodaje Fon Bekerat.

Preduslov za to je, naglašava, da se spusti retorika.

"Ne možete da imate ljude koji sede za istim stolom ako se međusobno nazivate strašnim imenima", poručuje Fon Bekerat.

Koliko smo daleko od otvaranja Klastera 3

Evropska komisija petu godinu zaredom preporučuje otvaranje Klastera 3. Ambasador EU u Srbiji kaže da EK i u ovom izveštaju konstatuje da su tehnički uslovi za njegovo otvaranje ispunjeni.

"Sada je na državama članicama da donesu odluku na osnovu toga kako je Srbija sprovela reforme u osnovama – vladavini prava, ali i kada govorimo o usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom, dijalogu Beograda i Prištine i energetskom razdvajanju", dodaje Fon Bekerat.

Ponavlja da nema prečica članstvu EU, ali nema ni ograničenja brzine.

"Nadam se da ako ima dovoljno političke volje u Srbiji da ćemo moći da vidimo realan napredak u bližoj budućnosti", ukazuje Fon Bekerat.

Kada je reč o zemljama u regionu, Crnoj Gori i Albaniji, na pitanje koliko je Srbija daleko ili bliže od njih procesu pristupanja, Fon Bekerat kaže da su izveštaji za ove dve zemlje bili vrlo pozitivni, kao i da one ubrzano napreduju ka članstvu.

"Nadam se da će to biti inspiracija za Srbiju, ali nije na meni da rangiram različite zemlje. Snažnim reformama i uz dovoljno političke volje sve zemlje kandidati mogu da iskoriste trenutni zamah koji postoji kada je reč o proširenju", zaključio je ambasador EU u Srbiji.