Takovska 10: Vrelo leto najavilo varljivu političku jesen – kada će biti izbori

Kakva politička jesen čeka Srbiju, ima li bitnijih pomeranja u biračkom telu, da li se vlast konsolidovala i preuzela inicijativu, gde se danas nalazi opozicija, a gde studentski pokret – neka su od pitanja o kojima su u emisiji Takovska 10 govorili politikolog i profesor FPN-a u penziji Zoran Stojiljković, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a i Vladimir Pejić, direktor agencije "Faktor Plus".

Stojiljković: Pojava novog političkog aktera

Stojiljković je rekao da su ovo najbrojniji i najmasovniji, i najdugotrajniji protesti u prethodnih nekoliko decenija.

"Imali smo praktično nešto što je pojava novog političkog aktera koji uživa veliko poverenje", ukazao je Stojiljković i istakao da se ulazi u neku vrstu peripetije ili preokreta kada studenti izlaze sa zahtevom za raspisivanje vanrednih izbora.

Klačar: Veliki broj događaja premešten na ulice

Na pitanje da li je leto bilo politički živo izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar rekao je da je odgovor i "da i ne" i podsetio je da je bilo intenzivno leto i 2020. godine, za vreme korone, zatim bilo je burno i 2023. kada smo imali tragediju u Ribnikaru, a i prošlo leto je bilo burno zbog litijuma.

"Veliki broj događaja izmešten je iz institucija i premešten na ulice", istakao je Klačar.

Izvršni direktor CeSID-a kaže da je septembar prošao mirnije nego što se očekivalo, jer su studenti u jeku ispitnih rokova.

Pejić: Više je bilo živo na ulicama, nego što je bilo vruće političko leto

Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus rekao je da nije bilo politički intenzivno leto, već je više bilo intenzivno na ulici.

Mnogi događaji su izmešteni iz institucija, bilo je specifično leto, dodaje direktor agencije Faktor plus. "Protesti dugo traju, imali smo i tragediju u Ribnikaru. Imamo pokret koji ima svoje obrise, mislim na studentsku listu“, rekao je Pejić.

"Vlast raspisuje izbore samo kad je sigurna da će ih dobiti"

Stojiljković smatra da je ovde osnovni problem što "praktično imamo vlast koja raspisuje izbore samo kad je sigurna da će ih dobiti".

Prema njegovoj oceni, sada nema te vrste sigurnosti, dok su praktično velike promene na sceni.

"Šta znači izjava predsednice skupštine"

"Jednostavno, vi imate jednu situaciju u kojoj je po svojoj prirodi režim koji je na vlasti već 13 godina, svaki i ovaj naravno u tom okviru, previše razvije te klijentelističke mreže, šeme, koruptivne prakse, isprazni politički život. Ovde institucije ne funkcionišu, ovde ustavne adrese vlasti nisu realne", smatra Stojiljković.

Šta praktično znači Skupština i njena predsednica koja, navodi Stojiljković, izjavi da se kod pada nadstrešnice radi o diverziji.

"Svaka normalna zemlja bi imala praksu da je tužilaštvo odmah pozove da kaže kakve dokaze ima za tu praksu, koja je potpuno drugačije interpretira ovo. I mi ovde moramo imati neku vrstu pritiska da se iz ove situacije u kojoj je vlast, za dobre delove građana nelegitimna, izbalansira. Sa ovom vrstom dramatičnog dehumanizovanja druge strane, oslovljavanja sa zgubidani i šta god, mora da stane, ovde priča o političkim ubistvima i takvim scenarijama koja se produkuje, isto mora da stane, da vi uđete u neku vrstu dijaloga", smatra Stojiljković.

Da li nas čeka vrela jesen ili vrela zima

Prema Klačarevom mišljenju, moguće je da će se intenzitet političkih događaja pomeriti na ranu zimu, početak novembar što će se poklopiti sa godišnjicom pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Govoreći o rejtinzima, navodi da su svi istraživači skeptični, a razlog nije taj što nemaju alate, već je razlog što ne može da se predvidi kako će izgledati glasački listić.

"Ne znamo ko je na studentskoj listi, ne znamo šta će biti sa opozicionom listi, a i sa Pokretom za narod i državu", kaže Klačar.

Dodao je da se čeka da se politička scena razjasni i da se onda na osnovu toga može gledati rejting.

Konsolidacija vlasti

Klačar je rekao da je vlast konsolidovanija sada nego početkom godine.

Kako je rekao, prema istraživanjima vlast se nalazi u zahvalnijoj poziciji nego što je bila od novembra do marta kada se nalazila u defanzivnom položaju.

"Studentski blok nije dovoljno jak da preokrene situaciju u svoju korist. Ne možemo da ih zovemo slabim, ali ne mogu da preokrenu proces. Zato se nalazimo u poziciji da čekamo grešku jednog ili drugog bloka", kaže Klačar.

Naglasio je da u istraživanjima imamo nedvojbeno jasnu stvar, a to je visok procenat ljudi koji žele izbore i znaju za koga će glasati.

"Postoji prostor i ljudi koji će donosti odluku u kampanji, ali taj procenat nije veliki i taj deo ljudi je komplikovan za istraživače da ih uhvatimo", kaže direktor Cesida.

"Opozicija ima dva puta"

Kada je reč o parlamentarnoj opoziciji, Klačar smatra da je posledica toga što je opozicija tu gde jeste – polarizacija.

Kako je rekao, polarizacija je uvek strateški cilj. Napomenuo je da opozicija ima dva puta - prvi je put da se priklone studentskoj listi ili da naprave programe i da se konsoliduju da prežive.

Smatra da planovi opozicije na sledećim izborima ne mogu biti veliki, ali da oni koji prođu cenzus mogu računati na izvesniju budućnost.

"Opozicija je dosta lutala"

Govoreći o opoziciji, Pejić kaže da su se međusobno optuživali da sarađuju s vlašću. Opozicija je dosta lutala, dodaje Pejić.

"Pustili su da ih reka nosi, moraju da imaju svoj stav po brojnim pitanjima, da budu politički hrabri, da iznesu stav kad dođu u medije o protestima, štrajku u školama, o NATO-u, Rusiji“, podvukao je Pejić.

"Konfuzija ko pripada studentskoj listi"

Pejić kaže da je istraživanja teško raditi, kada se postavljaju pitanja "moramo da imamo jasno naznačene političke aktere za koje se opredeljuju građani".

"Ne znamo osobu koja predstavlja studentsku listu. Imao konfuziju ko sve pripada studentskoj listi", rekao je Pejić, napominjući da ne treba potcenjivati javno mnjenje.

Na drugoj strani, koja je heterogena i protiv vlasti, imamo široku lepezu ljudi koji su ekstremnije orijentisani pa sve do liberala, dok su pristalice vladajuće stranke homogeni, rekao je Pejić.

“Imamo jedan broj ljudi koji su negde između, opozicija je slaba ali ima infrastrukturu, imamo apstinente, svi računaju na njih. Imamo 25 odsto onih koji se neće pojaviti na izborima. Pobedu na izborima ne određuje stepen mržnje ili ljubavi prema nekom“, kaže direktor agencije Faktor plusa.

Takođe je naveo da je studentski pokret bio jači u januaru nego što je danas.

"Studentska lista treba da se legitimiše politički"

Pejić ističe da studentska lista treba da se legitimiše politički, od nazova, lidera i ciljeva koji imaju.

Naveo je primer automobila - neko hoće da novi automobil bude bolji od postojećeg - vlast radi stvari po ustaljenoj praksi, favorizuje neke svoje poteze, pravi akcije.

"Praksa Vučića i SNS-a kad se završe jedni izbori počinje kampanja za druge izbore. Kada krenu u novu kampanju imaju ideju šta da rade, čak i u mirnijim uslovima nego što su sada. Malo su se opustili prethodnih godina zbog slabe pozicije opozicije. Sad su uverniji u pobedu nego proletos. Mnogo više su osetili potrebu da se angažuju, promene u državnim i partijskim strukturama“, napominje Pejić.

Njihova karakteristika je, navodi dalje Pejić, da se drži određena tenzičnost i ministri nikad nisu sigurni da li će ostati na poziciji.

Uloga SPS-a u narednom periodu

Pejić je, govoreći o poziciji Socijalističke partije Srbije, ocenjuje da je značajan faktor koju ne potcenjuje ni SNS ni oni koji su protiv vlasti.

“Kod socijalista postoji fluktuacija u oba smera i imaju mogućnost da povrate svoje glasače koje izgube“, kaže Pejić.

Strani faktor i Srbija

Klačar ističe da je spoljni faktor značajan za Srbiju, ali ne u smislu kako se misli da oni dovode na vlast neke ljude.

"Spoljni faktor je važan iz dva razloga, jer je Srbija važna zemlja na Zapadnom Balkanu, i ne može biti prazan prostor ako se jedan važan faktor povuče, drugi će da popuni", rekao je Klačar.

Dodao je da je Srbija duboko premrežena i zavisna od EU da to niko ne može da ignoriše.

Pejić kaže da strani uticaj postoji, ali da to nije Pesma Evrovizije u smislu ko će nam koliko dodeliti poena, već u okviru blokova imamo različite delove koji na različite načine vrše uticaje.

Delovanje delova međunarodne zajednice je snažno, zaključio je Pejić.

Kada će biti izbori

Na pitanje kada očekuje izbore, Klačar kaže da su realni izbori krajem sledeće godine, ali sve poteze koje vladajuća koalicija vuče ukazuju da ne zatvaraju vrata da ti izbori mogu biti i ranije.

Stojiljković ukazuje na ono što se može desiti kad se istroše ekonomski efekti da je izbore realnije očekivati na proleće sledeće godine.

"Mislim da bi svako drugo prolongiranje u ovakvoj napetosti i polarizaciji imalo nesagledive posledice“, kaže Stojiljković.

Pejić ne misli da će izbori biti pre kraja 2026. godine. "Sklon sam mišljenju da će biti početkom 2027. godine“, rekao je Pejić.