Milan Antonijević o protestima i blokadama: Važno je poštovati zakon i kada se borite za vladavinu prava

U više gradova Srbije na više tačaka studenti u blokadama sprečavaju prolaz u ulicama koje su među najprometnijima. U nekim trenucima pod blokadama su bile i pojedine magistrale kao i deo pruge Beograd–Bar. Pozvali su na građansku neposlušnost i obustavu rada do ispunjenja tri zahteva – raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, raspuštanje skupa u Pionirskom parku i oslobađanja privedenih studenata.

Vlast poručuje da neće popustiti pritisku sa ulice, a policija nastavlja sa raščišćavanjem blokada, kao i sa privođenjima osumnjičenih za napade na nju, za nasilničko ponašanje i kršenje javnog reda i mira.

Pravnik Milan Antonijević navodi za RTS da je blokada ulica taktika koja se ranije pojavljivala tokom protesta.

"U prethodnim mesecima policija i državni organi nisu reagovali na blokade, pa čak ni kada su bile blokirane magistralne saobraćajnice ili auto-putevi. To je u nekoj meri bilo u skladu sa zakonom, jer je pravo na slobodu okupljanja široka kategorija u našem pravu i podržana brojnim presudama Evropskog suda za ljudska prava", navodi Antonijević.

Međutim, Antonijević ističe da se sada država drugačije postavila.

"Sada je država odlučila da primeni zakon i ograniči mogućnost blokiranja određenih saobraćajnica. Pokreću se prekršajni i krivični postupci. Država je mogla to raditi naravno i ranije, ali čini mi se upravo zbog ljudskih prava da se tome nije pribegavalo u prethodnim mesecima", dodaje gost Jutarnjeg programa.

Evropski standardi – protest da, ali ne blokada u beskonačnost

On podseća i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, posebno presudu Ataman protiv Turske, prema kojoj blokada može biti deo protesta, ali ne može biti trajno sredstvo.

"Postoji i presuda u predmetu 'Ataman protiv Turske' koja kaže da čak i mali broj ljudi može organizovati protest i na taj način ograničiti saobraćaj, ali to ne može biti trajna praksa ili šira taktika. Što se tiče ovog slučaja sa blokadama i pomeranjem kontejnera, mislim da bi na Evropskom sudu verovatno bilo teško dobiti spor", ukazuje Antonijević.

Antonijević kaže da je moguće da se blokade koriste kao taktika da se protest produži u beskonačnost, ali da to verovatno neće uspeti jer je uključen mali broj ljudi.

Ukazuje da je za blokadu dovoljno oko dvadesetak ljudi, ali da to izaziva nered i lošu komunikaciju sa građanima koji žele normalan život i slobodan saobraćaj.

"Mali broj građana koji izađe može napraviti takvu blokadu, dvadesetak ljudi može da napravi takav jedan nered. To nije dobro i loše utiče na komunikaciju sa građanima, jer svi žele normalan život i saobraćaj. Jedino je povoljno što se to dešava tokom leta, kada nema školskih obaveza, sada ne vodite decu u školu, ali uopšte nije dobra poruka da se skupovi produžavaju ovakvim metodama", navodi gost Jutarnjeg programa.

Zahtev za izborima – država ostaje čvrsta u stavu

Kada je reč o zahtevu za vanrednim izborima, ukazuje da je država jasno saopštila da ih neće biti do kraja 2026. ili početka 2027. godine, pa ne vidi da bilo koji pritisak, uključujući blokade, može promeniti tu odluku.

"Vi ovde imate zahteve određenog broja studenata koji su u blokadi i država je rekla da neće izaći u susret samim onima koji traže vanredne parlamentarne izbore, da smo relativno skoro imali izbore i to se mora slušati. Znači, ako želite da imate dijalog između onih koji vrše blokadu i države, onda morate slušati poruke koje dobijete od države. One su očigledno u ovom trenutku izuzetno čvrste i ne vidim da se mogu poljuljati bilo kojim kontejnerom koji je izguran negde na ulice Beograda ili bilo kog grada u Srbiji", navodi Antonijević.

Smatra da generalni štrajk nema veliki potencijal uspeha, posebno imajući u vidu da raniji pozivi za štrajk nisu dali rezultate.

On naglašava da se ekonomska aktivnost polako vraća, a ljudi razmišljaju o funkcionisanju države i svojih budžeta. Ako oni koji blokiraju ulice ne ponude jasan odgovor, javlja se nezadovoljstvo.

Građanska neposlušnost i granice legitimnosti

Kaže da je građanska neposlušnost legitiman oblik izražavanja, ali kada utiče na druge, posebno kada se zatvaraju škole i fakulteti, onda posledice trpe i oni koji nisu deo protesta.

Kao primer navodi profesore koji su se pridružili studentskim protestima, pa nisu držali predavanja i ispite, što je dovelo do prekida nastave. Sada se, kako kaže, nastavni proces polako vraća u normalu, a profesori moraju ponovo da ostvare svoj autoritet i postavljaju uslove za polaganje ispita, bez obzira na pritiske.

"Ali mislim da je to sada na svakom fakultetu da poradi i na svom i na autoritetu profesora. Oni su ga donekle i zadobili negde racionalnim odnosom prema prema studentima, ali ne bih voleo da se bilo koji profesori uljuljkuju u neke aplauze koje dobijaju od studenata u blokadi, jer to nije dobro, ne pokazuje dobru poruku, ni prema onima koji legitimno ne žele da učestvuju u blokadi, a profesori su ili studenti", navodi Antonijević.

Ističe da postoji mnogo otvorenih pitanja koja društvo mora da razmatra kroz dijalog i da se slušaju različite strane.

"Ako vam svi iz države sa puno autoriteta jasno kažu da vanrednih izbora neće biti do kraja 2026. ili početka 2027. godine, onda se sa tom informacijom mora racionalno postupati. Znači, ne možete sada napraviti protest koji će trajati godinama. To je neracionalno. Šta će država odgovoriti na to, ostaje da se vidi", navodi gost Jutarnjeg programa.

Policija i kontrola postupanja

Antonijević navodi da postupanje policije tokom blokada treba pažljivo analizirati. Ističe da, iako možda postoje pojedinačni incidenti, ne vidi sistemsku torturu koju sprovodi policija, odnosno namernu i konstantnu primenu prekomerne sile. Naglašava da se snimci izolovani iz konteksta mogu činiti agresivnim, ali ako dođe do napada na policajca, on je ovlašćen da reaguje – mada ne sme da koristi silu nad osobom koja je već savladana i leži na zemlji, a takvih slučajeva, po njegovim saznanjima, nije bilo.

Policija, kaže on, ima zakonsko pravo da uklanja građane sa raskrsnica i da ih legitimiše, pogotovo u slučaju neprijavljenih skupova koji ne uživaju istu pravnu zaštitu kao prijavljeni protesti. Privođenja, kao što je slučaj sa ženom koja nije želela da se legitimiše, takođe spadaju u zakonsku proceduru.

On napominje da je važno poštovati zakon, čak i kada se borimo za vladavinu prava, i upozorava da ni uvrede, pretnje, niti protivpravno ponašanje ne smeju biti normalizovani. Podseća da je država u prethodnih sedam meseci uglavnom bila uzdržana u sankcionisanju blokada, ali sada svaki slučaj mora biti analiziran – uključujući i potencijalno povređene policajce i građane.

Antonijević poziva na manje tenzija, razumevanje obe strane i vraćanje dijalogu kao jedinom rešenju, ističući da je to i premijer poručio.

Celo gostovanje Milana Antonijevića možete pogledati u videu na početku teksta.