Uvek neko "ali" na putu Srbije ka EU - koje su pisane i nepisane poruke zvaničnici iz Brisela doneli u Beograd

Predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je danas boravila u Beogradu. Pored ohrabrujućh poruka, donose uvek i nekoliko "ali". Otuda istorijska prilika zaista i poprima atribute istorijskog jer traje već dve i po decenije.

Tokom boravka u Beogradu Kaja Kalas održana je samostalnu konferenciju za novinare što nije bio slučaj tokom posete drugih evropskih zvaničnika. Ministar za evropske integracije Nemanja Starović objašnjava da se to unapred dogovorilo i da se zato Kalas sama obratila novinarima.

"Na tome su insistirali iz njene kancelarije. Bolje da se fokusiramo na poruke koje je ona donela. Važnije danas od toga je što je Srbija pristupila SEPA i to će doneti konkretne korake za našu državu“, naveo je Starović ističući da će od maja 2026. građani moći da koriste pogodnosti SEPA.

Nekadašnja ambasadorka pri OEBS-u Branka Latinović ističe da je Kaja Kalas uputila jake poruke.

"Čini mi se da je bilo dosta neslaganja i zato nije bilo zajedničke konferencije za medije i ona je imala šturo obraćanje, ali ono što smo čuli je da je razgovor bio težak“, napomenula je Latinovićeva.

 Put u Moskvu i strelice iz Brisela

Kada je reč o putu u Moskvu predsednika Aleksandra Vučića 9. maja, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže da o tome ne postoji saglasnost između Beograda i Brisela.

"Mi imao nacionalne interese i to nije u skladu sa EU. Konkretno Alksandar Vučić je 9. maja bio na pravom mestu i samo tamo je trebalo da bude. Ruska Federacija za nas nije samo prošlost, to je i ključni naš partner kada je reč o KiM i BiH, i to se ne dopada Briselu“, rekao je Mitić.

Iako je bilo spekulacija da će posle odlaska predsednika u Moskvu, biti otkazani sastanci sa evropskim zvaničnicima, Starović kaže da se to nije dogodilo i dodaje da su razgovori sa Kajom Kalas bili otvoreni i direkni.

"Posle posete Moskvi, poslednjih 10 dana je pokazalo da nije dolazilo do otkazivanja poseta evropskih zvaničnika Beogradu, bilo je kritičnih tonova, ali nije bilo otkazivanja poseta“, kaže ministar.

Prema njegovim rečima, naravno da je Kalas istakla njeno stanovište, a narovno i da je dobila odgovor da je naša spoljna politika omeđena nekim tačkama od kojih ne može da odustane.

"Postoje prioriteti kojih se držimo u vezi sa našim teritorijalnim suveneritetom. Naš zadatak je usaglašavanje sa EU, ali nije realno da se to uradi danas, da se odreknemo nekih stvari, a da članstvo ostane daleko u budućnosti“, ocenio je Starović.

Srbija ne može da sedi još dugo na više stolica, smatra Latinovićeva i ističe da odnos prema Ukrajini postaje sve koherentniji, a prema njenom mišljenju, Evropa je čak u vezi sa Rusijom uspela da nametne svoje stavove i Trampu.

"Što se tiče usaglašavanja sa izjavama EU, stav da treba postepeno da se usaglašavamo je bio aktuelan pre 10 godine. Činjenica je da su mnogi iz regiona usaglasili svoje stavove sa EU stopostontno“, kaže nekadašnja ambasadorka.

Smatra da nije samo problem što se ne pridružujemo izjavama EU u vezi sa Rusijom i Kinom već se ne pridružujemo izjavama i u vezi sa Izraelom i Kongom.

"Ima stvari koje nisu kompatibilne, ima slučajeva koji nisu toliko bitni za nas, a ne pridružujemo se nekim izjavama EU“, rekla je Latinovićeva.

Ipak ministar Starović se nadovezao rečima da nije izjava u vezi sa Rusijom, naša usklađenost sa EU bi bila iznad 90 odsto, jer kako kaže, gotovo da nema drugih pitanja sa kojima se mi ne slažemo sa EU.

Mitić je locirao četiri razloga što se Srbija ne približava EU, a to su : Poglavlje 23 o vladavini prava, poglavlja 31 i 35 o Kosovu i Metohiji i umor od proširenja EU.

"Sve to zajedno pokazuje zašto nema rezultata na EU putu. Ja bih voleo da nam je najveći problem borba za vladavinu prava, medijske slobode, ali sa tim se suočavaju i drugi kaandidati, ali nas poglavlja 31 i 35 odvajaju od svih drugih kandidata“, kaže Mitić.

O medijskim zakonima

Govoreći o medijskim zakonima, Starović kaže da se na dnevnom nivou radi da se realizuju obaveze koje je Srbija prihvatili, a koje se tiču medijskih zakona.

"Na dobrom smo putu da do jula ispunimo te zahteve, novinarska udruenja su u jednom delu bila uključena u izradu, a onda nisu. Poslednje je da im je predstavljen izveštaj i da su oni dali primedbe. Mi smo poslali poslednju verziju i o biračkom spisku 28. marta, ODIHR je dao određene zamerke, što je popravljeno. Dao je dao zeleno svetlo i nalazimo se u finišu tog procesa“, napomenuo je Starović.

Kako je naveo, ima jasnih poruka koje dobijamo iz Evropske komisije da ukoliko to završimo do jula da možemo očekivati da otvorimo Klaster 3.

Latinovićeva je zamerila jednostran odnos nosilaca zakona, koji kako kaže, ne uvažavaju iz raznih razloga sugestije drugih.

"Novinarskim udruženjima ostavljeno je malo vremena da se izjasne. Predstavljanje zakona novinarskim udruženjima više je pitanje forme nego suštine. Trebalo je da se da više vremena da bi udruženja bila efikasna“, istakla je Latinovićeva.

Ministar Starović se sa tim nije složio i rekao je da sugestije ne stoje jer bi onda bilo zamerki da se oduglovači sa procesom.

Koliko građana veruje u ulazak Srbije u EU

Istaživanje Ipsosa pokazalo je da je 45 odsto građana Srbije za ulazak u EU dok je 35 odsto protiv.

Mitić ističe da istraživanja u koje je on imao uvid su još pesimističnija i da tek 5 odsto ili 6 odsto građana veruje da će Srbija postati članica 2030. godine, a praktično tri četvrtine građana su se izjasnili da misle da nikada neće biti član EU.

Naveo je primer pitanja jednog studenta iz Italije, koji ga je pitao da li Srbija zaista želi da se uskladite sa EU i uđe u EU, kada ona već ima dovoljno problema i ne može da je apsorbuje.

Latinović smatra da brojke nisu ni loše i da od političara dolaze kritike ka EU. Kaže da je potrebno da preinačimo terminologiju i da je potrebno da se ukaže koji su sve benefiti članstva u EU.

Ministar Starović kaže da su brojke istraživanja Ipsosa optimistične.

"Mi imamo 45 posto podrške EU, te brojke bi na referendumu bile preko 50 posto. U Hrvatskoj je podrška godinu dana pre članstva bila 37 posta, ali kad su dobili datum, procenat je porastao“, kaže Starović.

To što Srbije nema u planovima za prijem u EU do 2029. godine, a Albanije ima, Starović kaže da nam govori da ona nema izazove na svojim teritoriajalnim integritetom.

Mitić veruje u administritavne kapacitete Srbije, ali ističe da su politički uslovi za EZ tako veliki, i napominje da će sada verovatno tražiti od Srbije da pritisne Republiku Srpsku da se odrekne i nekih svojih nadležnosti, pa shodno tome ne veruje u skori prijem Srbije u EU.