EP usvojio Piculin izveštaj o Srbiji

Evropski parlament usvojio je izveštaj izvestioca za Srbiju Tonina Picule o napretku naše zemlje u evrointegracijama sa 419 glasova za, 113 glasova protiv i 88 uzdržanih. Picula je zatražio da Srbija sprovede reformu u oblasti vladavine prava, normalizuje odnose s Prištinom i uskladi se sa spoljnom politikom EU. Glasalo je 620 od 751 evroposlanika.

Tonino Picula, prilikom predstavljanja izveštaja novom sazivu EP, izjavio je da je politička realnost u Srbiji izuzetno složena duže vreme, pogotovo u proteklih šest meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu koji je, istakao je, postao simbol korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama.

U usvojenom izveštaju navedeno je da će ukupni tempo pristupnih pregovora sa EU zavisiti od opipljivog napretka u osnovnim vrednostima, vladavini prava, posvećenosti zajedničkim evropskim pravima i vrednostima, kao i od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Tempo će zavisiti i od dijaloga Beograda i Prištine koji treba, kako je naveo, da se "sprovodi u dobroj veri kako bi se obezbedio pravno obavezujući sporazum zasnovan na međusobnom priznavanju".

Srbija se, takođe, poziva da "snažnom političkom voljom i doslednošću u sprovođenju reformi u vezi sa EU" pokaže da je strateški orijentisana ka EU i da "objektivno i nedvosmisleno" komunicira sa svojim građanima o EU, evropskom putu Srbije i potrebnim reformama.

Posvećenost članstvu

Primećuje se i izražena posvećenost Srbije članstvu u EU kao strateškom cilju i njena ambicija da se u potpunosti uskladi sa pravnim tekovinama EU do kraja 2026. godine.

Picula je nacrt izveštaja, koji je sačinjen kao odgovor EP na izveštaje Evropske komisije o Srbiji iz 2023. i 2024, godine, predstavio u februaru ove godine, nakon čega su evropski poslanici uložili amandmane.

U dokumentu, o kojem je EP glasao kao o predlogu rezolucije, ponavlja se da stav EP da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i ostvari značajan napredak u reformama u vezi sa EU, posebno u oblasti osnovnih vrednosti.

Priznaje se dobar nivo pripremljenosti Srbije u pogledu makroekonomske stabilnosti i fiskalne discipline, kao i procena Komisije da je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje.

Dijalog Beograda i Prištine i otvaranje postupaka o nadstrešnici

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, pozivali su visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaju Kalas i Evropsku komisiju da preuzmu proaktivniju ulogu u vođenju procesa dijaloga i zatražili veću ulogu EP u olakšavanju dijaloga.

U izveštaju se poziva na "otvaranje potpunih i transparentnih pravnih postupaka" nakon istrage o padu nadstrešnice 1. novembra 2024. godine, koju vode organi vlasti, naglašava se važnost slobode govora i okupljanja i poziva na nepristrasnu istragu povodom tvrdnji da je 15. marta na protestima korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase.

U tekstu se i pozdravlja i aktivno angažovanje Srbije u sprovođenju novog Plana rasta za Zapadni Balkan i napredak Srbije ka razvoju funkcionalne tržišne ekonomije sa pozitivnim rastom BDP-a i povećanim stranim investicijama u nekim sektorima.

Usvajanju izveštaja prethodila je rasprava u Parlamentu, a sam izveštaj nakon usvajanja poprima oblik Rezolucije koja nije obavezujuća.