Oko: Kakav Savet treba REM-u

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije poništio je stari i raspisao novi konkurs, na sednici koja je održana u ponedeljak. Pole toga, okončana je blokada zgrada RTS-a, koja je trajala od večernjih sati 14. aprila.

Jovan Janjić iz pokreta "Mi – glas iz naroda" ocenio je u emisiji Oko da je odluka studenata da obustave blokadu Radio-televizije Srbije donela olakšanje, pošto su uvažili odluku institucija.

"U ponedeljak, nakon završetka sednice Odbora, osetio sam veliko olakšanje i zaista mi je bilo drago kada su studenti uvažili odluku koju smo doneli", naveo je Janjić, osvrćući se na nedavnu dvonedeljnu blokadu zgrade RTS-a.

Janjić je istakao da ne dovodi u pitanje pravo na politički stav, ali da način na koji se on izražava ne sme narušavati život građana.

"Ne vidim potrebu da se, ako neko iznosi svoj politički stav, ne ulazeći da li je ili nije u pravu i ko se za šta zalaže – time opterećuju drugi ljudi. Ovo je zaista unelo nered, ne samo ispred RTS-a već i ispred Skupštine, gde protesti, nažalost, i dalje traju", rekao je Janjić i upozorio da je Beograd grad od dva miliona ljudi i da se "ne može paralisati svakodnevica".

Osvrćući se na druge proteste koji se i dalje održavaju u prestonici, Janjić je ocenio da česte blokade ulica izazivaju velike gužve u saobraćaju i neprijatnosti za građane. Smatra da postoje drugi, nenametljivi načini da se izraze politički stavovi, bez ugrožavanja funkcionisanja grada.

Ivana Rokvić: Blokade RTS-a bile su opravdane

Ivana Rokvić iz Narodnog pokreta Srbije je, sa druge strane, istakla da nije videla značajnu razliku u medijskoj slici tokom poslednjih 15 dana u poređenju sa prethodnim periodom.

Rokvićeva je istakla da je njena stranka apsolutno podržala studentske proteste, čiji je zahtev, kako kaže, bio da RTS radi svoj posao u skladu sa zakonom. Smatra da su blokade RTS-a imale opravdanje, jer su ih studenti započeli kako bi osigurali da javni servis radi kao nezavisna institucija, u interesu svih građana.

"Mi živimo u zemlji koja je pod jednim represivnim režimom, živimo u zemlji gde su zarobljene institucije, gde ne postoji nezavisnost institucija, gde mediji ne mogu da obavljaju svoj posao na jedan slobodan način, tako da nisam negde videla neku preterano veliku razliku, a mislim da je upravo to bio razlog zašto su započete studentske blokade ispred RTS-a. Njihov zahtev je zapravo i krenuo od toga da samo žele da RTS zapravo radi svoj posao, na način koji je definisan zakonom", navela je Rokvićeva.

Ocenila je da je ono što su studenti radili za vreme blokade bilo u interesu svih građana.

"Možda je bio problem da neko prođe kroz centar grada, ali kada vidimo zašto se to radilo i koji je zapravo bio osnovni cilj da se ostvari, mislim da je mala žrtva bila obići RTS-a sa neke druge strane, ako imamo zajedničke interese da stignemo do slobodnih medija da slobodnog RTS-a i da javni servis radi ono što što je zakonom predviđeno", navela je Rokvićeva.

Kako bi RTS radio svoj posao kako treba, kao javni medijski servis, dodaje Rokvićeva, potrebno je da postoji jedna institucija, kao što je REM, u čijoj nadležnosti je kontrola javnog medijskog servisa.

Dunja Simonović Bratić: Blokada RTS-a je bila nezakonita

Dunja Simonović Bratić, predstavnica Socijalističke partije Srbije, osudila je blokadu RTS-a, ističući da je bila nezakonita i politički motivisana. Ona je navela da je čitav protest bio neprijavljen, kao i da je zabrana zaposlenima na RTS-u da uđu u zgrade bila apsolutno neprimerena.

"Od samog početka sam apsolutno osuđivala blokadu RTS-a. To je bilo nezakonito i nije bilo prijavljeno. Takođe, zabrana ulaska zaposlenima na RTS i, uopšte dislociranje sa radnih mesta na način koji je bio krajnje neprimeren, mislim da je samo bio pokušaj političkog pritiska, koji se već mesecima dešava, kao i to da studenti služe za, nažalost, tuđe ciljeve kao što su i pokrenuli tu blokadu, pa su se tek naknadno setili ovih zahteva", dodala je Simonović Bratićeva.

Dodala je da su studenti koji su učestvovali u protestima na kraju "samo postali instrument u rukama onih koji su pokrenuli blokadu", ali da su tek naknadno usmereni na konkretne zahteve. Simonović Bratićeva smatra da su ovi protesti bili i posledica političkog pritiska koji se događa već nekoliko meseci.

"Ako je ideja da se ponovo bira REM, to jest Savet, onda se to radi ispred Skupštine, a ne ispred RTS-a, da bi se sad već pokrenula priča i sami ti akteri to jest oni kandidati koji su odustali od svojih kandidatura 28. januara, počeli su da govore po drugim televizijama da je u stvari poenta da izbor članova REM-a podrazumeva da ti članovi biraju Upravni odbor RTS-a i da sledeće godine šestorici članova Upravnog odbora RTS-a ističe mandat, tako da je tu otkrivena ta veza koja je na prvi pogled bila besmislena, u smislu tražiti ispred RTS-a da se pokrene novi postupak za članove Saveta Regulatornog tela, a ne doći ispred Narodne skupštine, koja to jedina legitimno može da uradi", ukazuje Simonović Bratićeva.

Janjić: REM nije nadležan za RTS, Zakon treba da se poštuje

Jovan Janjić iz pokreta "Mi – glas iz naroda" o smatra da REM nije nadležan za Radio-televiziju Srbije.

"Kada je u pitanju REM, ova institucija nije nadležna za Radio-televiziju Srbije. Ne razumem zašto su postavljani zahtevi prema RTS-u. Status RTS-a i RTV-a je regulisan Zakonom o javnim servisima. REM se, s druge strane, odnosi na druge elektronske medije. Stoga, ne vidim vezu između onoga što je traženo i Radio-televizije Srbije“, ističe Janjić.

Smatra da je važno negovati kulturu dijaloga u društvu, naročito u trenucima kada se suočavamo sa različitim političkim i društvenim izazovima.

"Moramo imati u vidu interes zajednice i raditi na tome da se održi balans i u medijima i u svim ostalim aspektima života. Ako bismo se pridržavali zakona i reda, ova država, ako ne bi bila u blagostanju, ona bi bila na putu blagostanja. Ali, problem je ovde što se ne poštuje Zakon, tako je i sa medijskom scenom", dodao je Janjić.

Ukazao je da je Zakon o elektronskim medijima veoma precizan u vezi sa pravima, obavezama i procedurama koje se odnose na medije, kao i na formiranje Saveta REM-a. 

"Vrlo sadržajan i, rekao bih, vrlo precizan zakon koji jasno reguliše koje su nadležnosti televizije i prava i dužnosti, kako se bira Savet REM-a, koje su njegove dužnosti, ko može biti ovlašćeni predlagač, ko može biti kandidat. Sve je jasno regulisano. Da se toga držalo, mislim da ne bismo došli, bar u ovom obimu, u ovim razmerama, u probleme u kojima smo bili u međuvremenu", ocenio je Janjić.

Rokvić: Postoje televizije koje konstantno krše zakon, a REM ćuti

Ivana Rokvić iz Narodnog pokreta Srbije osvrnula se na rad pojedinih televizija sa nacionalnom frekvencijom i na ulogu REM-a, uz ocenu da postoje mediji koji kontinuirano krše zakon, dok nadležni organi ne reaguju.

"Gledam sve televizije, što zbog prirode posla, što da bih imala uvid u medijsku sliku. Neke gledam teškom mukom – one su, nažalost, sa nacionalnom frekvencijom. Postoje televizije koje konstantno krše zakon. I pored toga što krše zakon, one dobijaju nacionalne frekvencije. I dok smo imali REM, isto tako kao i sada kada ga nemamo, to niko nije sankcionisao, A REM ima prvenstvenu svrhu da vrši kontrolu. I to je njegova nadležnost, da vrši kontrolu programskih sadržaja, kako neka televizija izveštava, šta radi, da li postoje dezinformacije, da li obmanjuje javnost", navela je Rokvićeva.

Dodala je da je, prateći medije, primetila porast primera targetiranja građana.

"Profesori, studenti, javne ličnosti – imenom i prezimenom, bivaju izloženi napadima u programima pojedinih televizija. To je nedopustivo u jednom demokratskom društvu", ocenila je Rokvićeva.

Simonović Bratić: Uskoro novi rokovi za izbor kandidata za Savet REM-a

Nakon praznika očekuje se pokretanje novog postupka za izbor kandidata za Savet REM-a, a precizni datumi biće uskoro poznati, istakla je Dunja Simonović Bratić.

"U narednim danima, nakon praznika, očekuje se objavljivanje javnog poziva u Službenom glasniku. Postoje dve mogućnosti – da to bude 5. ili 12. maja. Ostavljena je opcija da se kandidatima dâ dodatno vreme da pripreme svoje biografije i prijave", rekla je Simonović Bratićeva.

Od trenutka objavljivanja javnog poziva u Službenom glasniku, Politici i Danasu, počinje da teče rok od 15 dana u kojem ovlašćeni predlagači treba da dostave svoje predloge.

"U tom roku, devet ovlašćenih predlagača ima obavezu da predloži po dva kandidata. Ako se desi da pošalju više, onda im se daje rok od sedam dana da se usaglase oko toga. Onda se raspisuje taj takozvani razgovor, to jest javno slušanje. I onda se, kada se oni saslušaju, naravno odlučuje u plenumu i od 18, bira se 9", objasnila je Simonović Bratićeva.

Rokvić: Proces izbora za Savet REM-a "ličio je na cirkus"

Ivana Rokvić ocenjuje da je čitav postupak izbora kandidata za Savet REM-a u velikoj meri narušio zakonske procedure i standarde, navodeći da je sve ličilo na "cirkus".

"Odbor za kulturu i informisanje je, uprkos apelima svih opozicionih poslanika, dozvolio kršenje gotovo svih zakonskih odredbi i procedura. Iako su prekršeni gotovo svi članovi zakona, i iako ni predlagači ni kandidati nisu ispunjavali uslove konkursa, ipak smo došli do toga da će takav REM biti tačka dnevnog reda na plenumu", izjavila je Rokvićeva.

Rokvićeva je u ime Narodnog pokreta Srbije na poslednjoj sednici skupštinskog Odbora za kulturu predložila četiri mere koje bi, kako kaže, "pročistile proces" izbora kandidata za članove Saveta REM-a.

"Prvo, mora da postoji blagovremeno i transparentno dostavljanje dokumentacije od strane predlagača, kako bi bilo jasno ko uopšte ima pravo da predlaže kandidate. Drugo, osobe koje imaju sukob interesa moraju biti odmah diskvalifikovane. Treće, biografije kandidata moraju biti relevantne i povezane sa nadležnostima REM-a. I četvrto, u procesu ne sme biti političkog uplitanja, kakvog je očigledno bilo u prethodnom postupku“, poručila je Rokvićeva.

Celo gostovanje Jovana Janjića, Ivane Rokvić i Dunje Simonović Bratić možete pogledati u videu na početku teksta.