Energetski napad sankcijama – koji su mogući scenariji za NIS i Srbiju

Ako Amerika od januara uvede sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, šta će to značiti za NIS, a šta za nas.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da je u Briselu razgovarao sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem, koji mu je poručio da je Hrvatska zainteresovana za nastavak saradnje i dalju isporuku nafte Srbiji preko naftovoda "Janaf".

Zakasnela kazna Bajdenove administracije

Jelica Putniković, u emisiji Četvrtkom u 9, ukazala je da hrvatski "Janaf" više od 80 odsto svoje delatnosti usmerava ka NIS-u.

"Ako bi prestao to da radi, mogli bi odmah da proglase stečaj ili bi bili u velikom finansijskom problemu kao kompanija. To se ne bi isplatilo Hrvatskoj, jer ostvaruju dobar profit usmeravanjem nafte ka Srbiji", ističe Putnikovićeva.

Napominje i da bi sankcije NIS-u značile napad na srpsku privredu ili zakasnelu kaznu administracije Džozefa Bajdena.

"Ljudi su uplašeni i zvali su me da me pitaju da li ćemo opet da kupujemo gorivo u bocama. Nije u redu što američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, nije demantovao informaciju i delovalo je kao da nam najavljuje sankcije. Mislim da su potrebni pregovori sa SAD i Rusijom", navodi Putnikovićeva.

Problem neinstitucionalnog pristupa

Gujaničić pak podseća da većina građana ni ne zna da je NIS već pod sankcijama još od aneksije Krima, koje su ojačane nakon izbijanja rata u Ukrajini.

"NIS se otežano finansira, nabavlja opremu za rafineriju i postrojenja. To su sve problemi koji naši građani ne moraju da znaju", navodi Gujančić, koji smatra da je najveći problem neinstitucionalno rešavanje.

Napominje da Srbija ima predstavnike u NIS-u, koji zastupaju 30 odsto kapitala i regulatore tržišta naftnih derivata, kao i Vladu kao izvršnu vlast.

"Širenje panike među građanima je izuzetno štetno. Svakih nekoliko godina čitamo u novinama kada se biraju srpski predstavnici u NIS-u, da su to žene političara koje nemaju veze sa naftnom industrijom. To je suština problema: imamo neinstitucionalni pristup", kaže Gujaničić.

Prema njegovim rečima, ključno je pitanje šta će biti sa sirovom naftom, posebno jer NIS drži monopol na srpskom tržištu.

Ako dođe do zabrane uvoza nafte u Srbiju, kaže, onda bi to značilo sankcije Srbiji, a ne NIS-u. "To je ekstremni scenario, koji nije realan da se desi", kaže Gujaničić.

Apokaliptični scenario

Vladan Pavlović pak sumnja da će ako budu bile uvedene sankcije, Srbija ostati bez goriva, ističući da je reč o "apokaliptičnom scenariju".

"Američka strana će sigurno dati rok da se promeni vlasništvo u NIS-u, odnosno da dođe do transformacije. Sumnjam da preti nestašica goriva i da treba svi da jurišamo na pumpe", ističe Pavlović.

Pavlović kaže da najava uvođenja sankcija može da znači skretanje pažnje sa dnevnih događaja u zemlji ili geopolitički manevar, odnosno poruka Srbiji da ne može da sedi na tri stolice.

Moguća rešenja i zavisnost od gasa

Ističe da bi najbolje rešenje bilo da Srbija otkupi manji deo ruskog vlasništva i da ima većinski deo, a da ruski vlasnik ostane.

"Imamo četiri scenarija – da se pregovara sa američkom stranom i da ne dođe do sankcija, da otkupimo manji ili ceo deo, može da se oglasi prodaja većinskog ruskog udela ili nasilna nacionalizacija", ukazuje Pavlović.

Bojan Stanić iz PKS-a objašnjava da svaka država ima scenario kako da reaguje u kriznim situacijama, ali je činjenica da niti jedna zemlja u Evropi nije ostala bez benzina, uprkos sankcijama Rusiji.

"Sankcije su više udarile naftnu industriju nego gasnu, imajući u vidu da je Evropa mnogo više zavisna od ruskog gasa nego nafte. Diverzifikacija se sprovodila godinama pre rata. Generalno je jednostavnije upravljati tržištem nafte nego prirodnog gasa", ističe Stanić.