Ko minira mir na severu Kosova i Metohije

Zašto je Priština požurila da optuži Beograd za miniranje kanala Ibar-Lepenac, kako je to Beograd opovrgnuo, na kakav prijem u Briselu te optužbe nailaze – u emisiji Takovska 10 govorili su Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku, Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, Miloš Garić, državni sekretar za javno informisanje u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije i Milovan Drecun, narodni poslanik.

Milovan Drecun, narodni poslanik, rekao je da niko nije očekivao miniranje kanala osim onih koji su planirali to da urade i da se sada može mnogo slobodnije reći da se radi o operaciji "lažne zastave".

Drecun ističe da je neistinita ključna priča Aljbina Kurtija – da se radi o vojnom eksplozivu iz magacina Vojske Srbije i da ga nema na crnom tržištu.

Objašnjava da je izuzetno teško utvrditi o kojem se eksplozivu radi, pošto to rade stručne laboratorije i niko ne može posle par sati ili posle jednog ili dva dana da kaže koji je eksploziv u pitanju.

"Imaju kapacitet da izvedu takvu akciju. U okviru takozvanih kosovskih snaga bezbednosti vrši se obuka ukrajinskih vojnika. Šalju ih na teritoriju Kosova i radi se obuka za razminiranje. Pripadnici britanske vojske su godinama unazad obučavali pripadnike KSB-a za miniranje i razmeniranje. Tako da sigurno imaju stručnjake koji mogu da izvrše kontrolisanu eksploziju", navodi Drecun.

O strateškoj važnosti kanala i u depešama Vikiliksa

Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj podseća da je još u depešama Vikiliksa iz 2006. i 2007. godine više puta iznesena informacija o strateškoj važnosti tog kanala i šta bi se desilo ukoliko dođe do neke diverzije.

"To nije nepoznata priča. Ta priča se uvek vodi u razgovorima između predstavnika međunarodne zajednice, pre svega Kfora, i predstavnika srpskih političara koji vode opštinu Zubin Potok. Svaki prvi sastanak koji se desi prilikom preuzimanja vlasti u opštini Zubin Potok, uvek počinje pričom da kanal ne sme da se dira", navodi Mijačić.

Nikada niko nije napravio štetu na samom kanalu u poslednjih 25 godina, ukazuje Mijačić i postavlja pitanje zašto se to desilo baš sada, u jednom kritičnom trenutku.

"Međunarodna zajednica nije prihvatila Kurtijev vokabular"

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku, što se tiče reakcije međunarodne zajednice, kaže da ona nije prihvatila vokabular kojim se Kurti obratio, i koji je uključivao targetiranje potencijalno onih koji su takav akt mogli izvršiti.

"Bez svake dileme, međunarodna zajednica strahuje od bilo kakvih vrsta destabilizacije u regionu. Ali sa druge strane, oni koji su se oglasili, govorili su o potrebi da se izvrši istraga, da se na adekvatan način pronađu oni koji su odgovorni i da odgovorni moraju biti kažnjeni", navodi Joksimović.

Ukazuje i na razliku između nešto oštrije reakcije bivšeg visokog predstavnika EU Žozepa Borelja koji je označio akt kao teroristički, i izjave nemačkog političara iz SPD-a Mihaila Rota, koji je govorio da, ukoliko Srbija ima veze sa akcijom, treba prekinuti pregovore o pridruživanju.

"U ovom trenutku, Beogradu svakako ne odgovara bilo kakva vrsta nestabilnosti. Mi se nalazimo u jednom trenutku kada se borimo da deblokiramo dalji evropski put, radi se o klasteru 3, o kojem treba da se odlučuje ovih dana", napominje Joksimović.

"Hapšenje Dušana Milanovića govori šta je suština priče"

Kada je reč o novinaru Dušanu Milanoviću koji je priveden pa pušten, Miloš Garić, državni sekretar za javno informisanje u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije rekao je da je bio iznenađen, ali i da nije, s obzirom na to kako razmišlja Aljbin Kurti, sa kakvim idejama zloupotrebljava policiju otkako je na vlasti.

"Dušan Milanović je čovek koji je u medijima već dugo, ko je u Leposaviću i na severu Kosova i Metohije poznat kao pošten i bez ikakve mrlje. Dakle, razlog zbog čega je on uhapšen i to na tako jedan potpuno neprimeren način, pred malom decom, pred porodicom koja je bila tu prisutna, odveden bez objašnjenja i držan 48 sati pod nekom čudnom vrstom optužbe za nekakav terorizam bez ikakvih dokaza, govori zapravo šta je suština priče u ovom slučaju, da je to zapravo sejanje straha i panike među Srbima i pokušaj zastrašivanja ljudi koji su najugledniji ljudi među Srbima, ljudi koji predstavljaju na neki način simbol otpora srpske zajednice na Kosovu i Metohiji", objašnjava Garić.

“Pokušaj da se pronađu Srbi koji će raditi protiv sopstvenog naroda“

Upitan da li je moguće da su neki Srbi uključeni u događaj, Garić ocenjuje da ta mogućnost postoji, zato što je unazad nekoliko godina na delu pokušaj da se među Srbima pronađu oni koji će se staviti u službu protiv sopstvenog naroda.

"Aljbin Kurti traži takve Srbe, jedan broj, minimalan, je našao među Srbima i oni su nažalost tu", kaže Garić.

Drecun ukazuje na povezane srpske i albanske organizovane kriminalne grupe i radikalne islamiste kao sposobne da izvedu napad, ali naglašava da najznačajnije i ono što bi trebalo da razotkrije pozadinu - jeste prisustvo obaveštajnih struktura Prištine na severu Kosova i Metohije.

"Uvek je moguće da neko ko je postavio eksploziv bude srpske nacionalnosti, ali ne mora da bude, ovde je bitan organizator", smatra Drecun.

"Eskplozija kao početak predizborne kampanje"

Mijačić smatra da je ovo početak kampanje u kojoj Kurti veruje da će dobiti 50 odsto plus jedan glas i da će osvojiti mandat.

"Njemu je bila potrebna neka akcija na severu da bi prosto dobio neki glas više", dodaje Mijačić.

I Aleksandra Joksimović ocenjuje da Kurti pokušava da napravi situaciju gde bi svoj rejting ojačao i mirno dočekao izbore, i ukazuje na izmenjeni geopolitički kontekst.

"Imamo i ukupne geopolitičke okolnosti, koje govore o tome da u januaru Tramp preuzima mesto predsednika, u nedelju je izabrana nova Evropska komisija. Dakle. dolazi do velikih smena na čelu važnih institucija, važnih država", ističe Joksimović.