Proširenje EU ponovo visoko na agendi, da li će kao i ranije ostati samo na najavama

Pre deceniju Žan Klod Junker je, preuzimajući funkciju predsednika Evropske komisije, bio decidan da neće biti novog proširenja. U prethodnom petogodišnjem mandatu Ursule fon der Lajen, širenje Unije bilo je okosnica politike. Istom trasom ulazi i u novi. I to jasno ukazuje u pismu kandidatkinje za komesara koji će se, za razliku od prethodnika, isključivo baviti proširenjem.

“Proces proširenja EU jeste i ostaće u potpunosti zasnovan na zaslugama i svaka država kandidat za to biće procenjivana na osnovu napretka u ispunjavanju svih kriterijuma“, poručila je Fon der Lajen.

Imenovanje Marte Kos različito se tumači. Slovenija, odakle dolazi, uvek je dizala ruku za članstvo Zapadnog Balkana.

Situaciju u regionu poznaje, ali nema iskustva u evropskim poslovima.

I dok se čeka da zvanično stupi na funkciju, analizira se geopolitički kontekst.

“Ovo je trenutak da se još jače radi na proširenju, a rad na proširenju podrazumeva i ubrzanje reforme“, kaže Emanul Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji.

Da li će se ubrzati i Evropska komisija

Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU ukazuje da je proširenje sada postalo bezbednosno pitanje za Evropsku uniju i mnogo veći interes za EU nego za zemlje kandidate, kad se gleda po demonstraciji određenih ponašanja.

“Tako da u tom kontekstu, sve ono što je falilo u ovom prethodnom periodu, da postoji jasna vizija od toga šta Evropska unija hoće od zemalja kandidata, na koji način će se proširenje dešavati, to ćemo sada imati, ali opet zemlje kandidati moraju da urade svoje domaće zadatke“, napominje Selaković.

Srbije već tri godine stoji na evropskom putu

Srbije već tri godine stoji na putu ka Briselu, toliko ni jedan klaster nije otvoren.
“Pitanja civilnog društva, medija i vladavine prava su fundamentalna. I da, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost sudstva i postojanje nezavisnih medija, ostaju ključni za napredak“, napominje Žiofre.

Integracije kao zatočenik nesrećnih geopolitičkih okolnosti

Od početka pregovaranja otvorena su 22 od 35 poglavlja, dva privremeno zatvorena.

Bojana Selaković kaže je na tehničkom nivou Srbija spremna za otvaranje čitavog jednog novog klastera, ali se odluke o tome donose na više nivoa.

“Jedan od tih nivoa podrazumeva direktno odlučivanje zemalja članica i njihov bilateralni odnos prema onome što je Srbija do sada pokazala. Tu se dešava zapravo zastoj, jer po onome što su nekakvi važni kriterijumi za neke od njih, tu pre svega mislim na usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom, Srbija još uvek nije učinila dovoljno da demonstrira da želi da napreduje na evropskom putu“, objašnjava Selakovićeva.

Srbija, dodaje šef misije Srbije pri EU u Briselu Danijel Apostolović, nastavlja da razgovara na svim nivoima, kako u Briselu, tako i po prestonicama Evropske unije, ukazujući na stratešku važnost te odluke, kako za Srbiju, tako i za Evropsku uniju.

“Ali ukratko, kad bih sve sumirao, rekao bih da su u poslednje tri godine naši pregovori bili zapravo zatočenik nesrećnih geopolitičkih okolnosti“, smatra Apostolović.

Pre dve decenije, čak 10 zemalja istovremeno je postalo deo Unije.

Slučajnost ili ne, pred vratima Brisela opet čeka isto toliko. Malo ko očekuje novi big beng. Realniji scenario – više grupa od ponekoliko zemalja.