Može li Srbija da spreči usvajanje rezolucije UN o Srebrenici – diplomatska bitka oči u oči, a ne notama

Oči u oči umesto diplomatskih nota – po tom modelu trebalo bi da radi tim čiji je zadatak da spreči usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici, uveren je ambasador sa dugogodišnjim iskustvom u Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović.

Da rezolucija dobije zeleno svetlo potrebna je dvotrećinska podrška, odnosno da za nju glasa više od 130 članica UN. Nekoliko izaslanika, uz dobru strategiju, moglo bi da okrene glasanje u korist Srbije, smatra Jovanović.

"Trebalo bi brzo osposobiti specijalne izaslanike predsednika koji bi išli po zemljama trećeg sveta, ali i onog drugog severnog dela sveta bez obzira na to što je do sad bio na strani te Rezolucije, da mu se da prilika da ponovo uvidi činjenice i da se prilikom glasanja uzdrže, a ne da glasaju za to", objašnjava Jovanović.

Ukazuje da to ne moraju da rade isključivo diplomate, već i političari sa raširenom političkom kulturom i sa dobrim poznavanjem dva bitna jezika – engleskog i francuskog.

"Treba da nastupaju sa istim činjenicama kako bi te zemlje mogle da shvate da ova inicijativa Nemačke i Ruande ima drugu pozadinu koja se ne objašnjava – a to je da postigne naknadne političke ciljeve pomoću zloupotrebe pojma genocida", naveo je Jovanović.

Koje bi bile posledice u slučaju donošenja rezolucije

Rezolucija će se naći pred Generalnom skupštinom gotovo deceniju nakon što je o njoj odlučivao Savet bezbednosti na predlog Velike Britanije. Njeno usvajanje sprečeno je vetom druge stalne članice tog tela – Ruske Federacije.

U slučaju da Rezolucija ovog puta prođe u Skupštini, neće biti pravnoobavezujuća, ali neće proći bez posledica, upozoravaju stručnjaci.

"Opasno je da se, dakle ono što je bilo u Srebrenici, onaj zločin transformiše u genocid što bi markiralo ceo srpski narod i Republiku Srpsku kao odgovorne za genocid. Dakle, da se od individualne odgovornosti pređe na kolektivnu odgovornost, to je opasnost i intencija koja stoji iza tog pokušaja, da se vrati na tezu da je RS genocidna tvorevina, a da je sprski narod generalno odgovoran za to", ističe nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

Isti cilj imala je tužba Bosne i Hercegovine protiv tadašnje SRJ pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Presuda da Srbija ne može biti odgovorna za genocid u Srebrenici, ali da je prekršila Konvenciju o genocidu time što nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da ga spreči doneta je 2007. godine.

Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 ljudi, na više od 700 godina zatvora. Među njima su Radovan Karadžić i Ratko Mladić.

Zločin u Srebrenici ne odgovara pojmu genocida

Od svog viđenja zločina u Srebrenici, uoči nove inicijative u Ujedinjenima nacijama, ne odstupa direktor centra "Simon Vizental" Efraim Zurof.

"Prema originalnoj definiciji genocida, prema kojoj je to pokušaj zatiranja čitavog naroda, zločin počinjen u Srebrenici nije bio slučaj genocida, jer su srpske trupe oslobodile sve žene i decu pre ubistva muškaraca, od kojih su neki bili borci. U tom pogledu, ne mislim da je Generalna skupština UN kvalifikovana da utvrdi da li je neki događaj genocid ili ne", naveo je Zurof.

Narodna skupština Republike Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju kojom je osudila zločin nad Bošnjacima u Srebrenici u julu 1995. godine, uz očekivanje da će i najviši organi drugih država s teritorije bivše Jugoslavije na isti način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda.