Analitičari u Briselu o planu Evropske komisije za rast Zapadnog Balkana

Plan Evropske komisije predlaže integraciju zemalja Zapadnog Balkana u sedam sektora jedinstvenog tržišta EU, bespovratnu finansijsku pomoć od dve milijarde evra i povoljne zajmove od četiri milijarde u periodu od 2024. do 2027. godine. 

Postepena integracija u jedinstveno tržište predviđa slobodno kretanje robe, usluga i radnika, jedinstvenu zonu plaćanja, putnog saobraćaja, energetskog tržišta, jedinstveno digitalno tržište i integraciju industrijskih lanaca snabdevanja.

Plan predlaže i kompletiranje zajedničkog regionalnog tržišta na Balkanu zasnovanog na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo da donese 10 odsto rasta njihovim ekonomijama.

Predstavljanje reformske agende

Svaka od zemalja bi trebalo da predstavi reformsku agendu čije će ispunjavanje biti uslov za uplatu novih sredstava iz evropskog fonda za rast.

Dobro sproveden plan rasta, po mišljenju komisije, mogao bi da udvostruči ekonomije regiona u narednoj deceniji.

Međutim, mnogi poznavaoci procesa upozoravaju na to da bi plan mogao da bude propuštena prilika da se na Zapadnom Balkanu vrati poverenje u proces pristupanja.

Steven Blokmans: Plan u finansijskom smislu nedovoljan

Steven Blokmans, iz Centra za evropske političke studije, smatra da je plan pozitivni signal spremnosti EU da ubrza neke integracione procese, ali da je u finansijskom smislu nedovoljan.

"Budžetski okvir od šest milijardi koji je Evropska komisija predvidela nedovoljan je da se smanji ekonomski jaz između EU i Zapadnog Balkana, za koju i sama komisija primećuje da se zapravo proširio poslednjih godina. Ako se uzme u obzir ekonomski napredak zemalja članica EU, koje dobijaju deset puta više iz strukturnih fondova EU nego Zapadni Balkan, kao i ekonomski uticaj krize i recesije – jasno je da će ponuda od šest milijardi evra svakako pomoći, ali je u široj slici to samo kap u moru", smatra Blokmans.

Adnan Ćerimagić: Zemlje će morati da "čekaju jedna na drugu" 

Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost veruje da će plan za rast doneti koristi pojedinim sektorima koji će se integrisati u zajedničko evropsko tržište, ali da se taj efekat neće preliti na druge oblasti, niti stvoriti političku volju za reforme koje vode ka EU.

"Ako govorimo o učešću u Jedinstvenoj zoni plaćanja, to će značiti lakše slanje novca u EU i obrnuto, što će koristiti dijaspori i drugima da jeftinije šalju novac. Međutim, skeptičan sam da parcijalni pristup koji pokriva grupe i delove privrede može da stvori novu političku energiju, da bi ljudi rekli – evo, EU je sada ozbiljna, hajde da radimo na reformama i ulasku u EU", kaže Adnan Ćerimagić.

Ćerimagić smatra da je problem i to što je uslov za korišćenje plana kompletiranje zajedničkog regionalnog tržišta, jer to znači da će zemlje morati da "čekaju jedna na drugu", umesto da napreduju prema sopstvenim zaslugama. 

"Strahujem da političari koji žele reforme i EU neće moći na osnovu ovoga da formulišu jasnu poruku za građane. Mogu da kažu – bićemo članica EU, možda 2030. ili kasnije, ako sprovodimo reforme, i ako se EU iznutra reformiše. U međuvremenu, imamo ponude parcijalne ekonomske integracije za koje je teško objasniti koliko zavisi od nas", rekao je on.

Korina Stratulat: Da li će novac zaista moći da poteče ka Balkanu

Korina Stratulat iz Centra za Evropsku politiku u Briselu kaže da Evropska komisija nije odgovorila na očekivanja da će predstaviti mapu puta za faznu integraciju i inovativni pristup politici proširenja.

"Predstavljeni plan je više ‘posao kao i obično’ i ne odgovora tvrdnjama o izuzetnom vremenu u kojem živimo. Nismo sigurni da li će novac zaista moći da poteče ka Balkanu, jer su uslovi vrlo strogi i to upravo oni sa kojima nisu uspevali da se izbore do sada. Ukoliko su deo pomoći zajmovi koje kasnije treba vraćati, to može biti privremena pomoć, ali je pitanje koliko će biti efikasna", navodi Stratulat.

Steven Blokmans: U planu nema vizije faznog pristupanja

Za Stevena Blokmansa iz CEPS-a, odgovornost za manjak ambicije u planovima za Zapadni Balkan, nije samo na Evropskoj komisiji. Smatra da su Ukrajina i Moldavija učinile mnogo više za svoj evropski put nego zemlje Zapadnog Balkana.

"Nije realno bilo očekivati da će zbog geopolitičke situacije komisija sada manje insistirati na vladavini prava, vrednostima i usklađenosti sa spoljnom politikom. Ako se traži geopolitički pristup, onda i zemlje Zapadnog Balkana treba da se usklade sa pozicijama EU, umesto da flertuju sa Rusijom. To je veoma snažan signal koji je poslat i koje zemlje treba da shvate ozbiljno", kaže on. 

Problem sa planom Evropske komisije po Blokmansu je i u tome što nije ponudio nikakvu ideju kako da se reformiše proces, koji zbog principa jednoglasnosti ima bezbroj mogućnosti blokade.

U planu nema ni vizije faznog pristupanja koje bi donelo više pristupa institucijama, više finansija u zamenu za više reformi, na predvidljiv način, navodi Blokmans.

U Ukrajini i Moldaviji postoji mnogo veći entuzijazam za priključenje EU

Adnan Ćerimagić smatra da u Ukrajini i Moldaviji postoji mnogo veći entuzijazam sa priključenje Evropskoj uniji, dok je na Zapadnom Balkanu realnost potpuno drugačija.

"Zemlje Zapadnog Balkana i EU su izgubile međusobno poverenje. Verujem da pre svega EU treba da učini puno ozbiljnijih koraka prema zemljama Zapadnog Balkana, kako bi kod onih koji žele približavanje EU, ta perspektiva postala verodostojnija i stvarnija", rekao je Ćerimagić.

Ćerimagić veruje da bi EU trebalo da Zapadnom Balkanu, Ukrajini i Moldaviji ponudi garancije da će zemlje kandidati koji se reformišu napredovati bez obzira na to šta se dešava u unutrašnjim reformama Unije. Ta ponuda bi se odnosila na značajno veća finansijska sredstva, članstvo u zajedničkom tržištu i pristup institucijama EU

O planu za rast Zapadnog Balkana i drugim preporukama Evropske komisije izjasniće se lideri Evropske unije na samitu u Briselu 14. i 15. decembra.