Читај ми!

Brnabić pred SB UN: Srbi na KiM izloženi sistemskom nasilju; Zijade: Kriza može da se reši samo kompromisom

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održana je sednica Saveta bezbednosti na kojoj se raspravljalo o šestomesečnom izveštaju Unmika o Kosovu i Metohiji. Premijerka Ana Brnabić je ukazala da su Srbi na KiM izloženi političkom, pravnom, institucionalnom i fizičko nasilju. Poručila je da je dijalog jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije. Šefica misije UN na KiM Karolin Zijade je istakla da trenutna situacija može jedino kompromisom da se prevaziđe.

Припремила Драгана Биберовић

Представници земаља чланица Савета безбедности Уједињених нација позвали су Београд и Приштину да се врате дијалогу под окриљем Европске уније.

Представник Kине рекао је да та земља подржава Београд и Приштину у постизању обострано прихватљивог решења у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН, кроз дијалог и консултације и нагласио да би у том процесу требало у потпуности да се поштују суверенитет, независност и територијални интегритет Србије.

Амерички представник поновио је посвећеност САД одржавању стабилности на Западном Балкану и позвао Београд и Приштину да се одмах врате дијалогу под окриљем ЕУ и предузму конкретне кораке за напредак.

И заменица сталног представника Француске у Савету безбедности УН рекла је да Београд и Приштина морају што пре да се врате за преговарачки сто и дијалог под окриљем Европске уније.

Опширније Краће

Обраћање премијерке Ане Брнабић

Брнабићева: Дијалог је једини начин да се реше проблеми Косова и Метохије

Брнабићева је навела да би најрационалнији приступ био да КФОР, у складу са својим мандатом према Резолуцији 1244, привремено преузме пуну одговорност за безбедност на северу КиМ, као и да би УНМИК могао да одигра значајну улогу у овом процесу.

"Дијалог је једини начин да се реше проблеми Косова и Метохије. И могу само да кажем да ће Београд и поред свих потешкоћа остати привржен. И позивамо да се нови локални избори на северу КиМ одрже што пре, као део напора за деескалацију. То очекују Срби на КиМ, а то су сви у међународној заједници препоручивали и указивали на ту потребу", закључила је Ана Брнабић у обраћању Савету безбедности УН.

Опширније Краће

Брнабићева: Хајде да заједно предузмемо кораке да спречимо да криза потпуно измакне контроли

Брнабићева је при крају обраћања истакла циљеве које Република Србија жели да постигне.

"Први – имплементација свих претходних споразума,  односно Бриселског споразума и успостављање ЦСМ-а у складу са споразумом потписаним 2015. године. Други – безбедност за наше људе, за све људе на КиМ. Док се дијалог наставља, а ми тражимо компромис који ће обезбедити дугорочни мир и стабилност, историјско помирење између Срба и Албанаца, просперитет, помозите људима који живе на КиМ, Србима као и осталим неалбанцима, да живе у миру, уживају основне слободе, сигурност и сигурност без сталног застрашивања и прогона", истакла је Брнабићева.

Као треће, Брнабићева је навела да се Београд залаже и чврсто верује у принципе међународне владавине права и Повељу УН, и да ће наставити да позива на пуно поштовање Резолуције 1244.

"Четири – мир и стабилност. Морамо бити у стању да створимо бољу, просперитетнију будућност за млађе генерације. Морамо бити довољно храбри да решимо сва отворена питања, ма колико она била тешка. Али за то нам је потребан посвећен и поштен партнер", навела је Брнабићева.

Позвала је да се заједнички предузму кораци како би се спречило да криза потпуно измакне контроли.

Опширније Краће

Брнабићева: Сведочимо кампањи тихог етничког чишћења

Ана Брнабић је поновила да расељени Срби не могу да се врате на КиМ.

"Када покушају, мушкарци буду ухапшени, а женама, попут Драгице Гашић, прети се и бивају терорисане. Они Срби који су остали, свакодневно живе у страху и несигурности. Приштина у суштини жели да они оду и то јасно показује. Једанаест одсто је већ отишло. Да будемо потпуно јасни, оно о чему сведочимо је кампања тихог етничког чишћења", истакла је Брнабићева.

Додала је да се кампања систематског и распрострањеног насиља над Србима и свесног стварања неподношљивих услова за живот за њих, састоји од постепеног, али трајног ускраћивања основних права, напада припадника оружаних приштинских формација, физичких напада на Србе и њихову имовину и лажних оптужница.

"Сви досадашњи договори из дијалога су брутално прекршени, задајући фаталан ударац самој идеји преговора, нормализације и помирења. Ове репресивне и етнички мотивисане акције пажљиво су срачунате да изазову реакције Срба на северу КиМ, да би се касније искористиле за наставак и интензивирање одмазде и терора", поручила је Ана Брнабић.

Опширније Краће

Брнабићева: Ни Београд, ни безбедносне структуре Србије нису имале никакве везе са догађајем у Бањској

Председница Владе Србије Ана Брнабић навела је да је криза на Косову и Метохији "трагично, али предвидљиво" ескалирала 24. септембра када је дошло до оружаног сукоба између групе наоружаних Срба са КиМ и полицијских и паравојних формација из Приштине у селу Бањска и околини.

"Истраге су у току како би се дали сви одговори и расветлиле све нејасноће у вези са овим догађајима, укључујући и начин на који су двојица од тројице преминулих Срба изгубила животе, што је изгледа било хладнокрвно погубљење након што су се предали. Одговорно тврдим да ни Београд, ни безбедносне структуре Србије нису имале никакве везе са овим догађајем и спремни смо да међународној заједници пружимо све информације и доказе који су данас доступни да потврдимо ову изјаву", нагласила је Брнабићева.

Додала је да би желела да искористи прилику да изразим своје искрено жаљење због губитка људских живота и да се нада да се то никада више неће поновити.

"Догађаји у Бањској су, нажалост, логична последица владавине страха и терора коју је Приштина одлучила да спроведе, упркос јасним захтевима међународне заједнице за деескалацију, управо рачунајући на то да ће миран отпор српског народа на северу КиМ постати нешто више", истакла је Ана Брнабић.

Опширније Краће

Брнабићева: Откако је ЕУ позвала на хитну деескалацију Приштина је ухапсила 24 Срба

Ана Брнабић је навела да је од 3. јуна, када је ЕУ захтевала хитну деескалацију, Приштина предузела укупно 23 ескалирајућа корака на северу КиМ и да је од тад ухапшено 24 Срба.

Истакла је да су се у истом периоду догодила 74 етнички мотивисана напада на Србе.

Брнабићева: Лажни локални избори кључни догађај који је довео до дестабилизације

Ана Брнабић је навела да је "кључни догађај од којег је све неповратно кренуло ка свеобухватној дестабилизацији били лажни локални избори одржани у априлу, у четири општине на северу КиМ".

"Уместо да схвате да су Срби напустили привремене институције као позив за потпуну примену Бриселског споразума и спасавање процеса дијалога, Приштина се одлучила за даљу ескалацију. Одлучили су да одрже локалне изборе на којима је учествовало само 0,03 одсто Срба, који чине више од 95 одсто популације на северу Косова и Метохије. Избори су спроведени на смањеном броју бирачких места, гласање се одвијало у посебним контејнерима под заштитом потпуно наоружане војске. 'Слободни и фер' није термин који би било ко употребио да опише те изборе", рекла је Брнабићева.

Додала је да су након тих догађаја, који се не могу назвати избори, "намештеници Приштине јер се не могу назвати "изабрани градоначелници" насилно ушли у општинске канцеларије у Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу, у пратњи специјалних јединица косовске полиције, наоружане пушкама дуге цеви, што је још једно директно кршење Бриселског споразума".

Истакла је да је у тада одржаним протестима повређено више од 50 ненаоружаних Срба, као и да су припадници КФОР-а су задобили повреде што је оценила као трагично и недопустиво.

"Том приликом су тројица Срба хоспитализована због прострелних рана, а четворица су ухапшена", подсетила је Брнабићева.

Опширније Краће

Брнабићева: Срби и друго неалбанско становништво на КиМ све теже долазе до хране и лекова

Ана Брнабић је навела да Приштина од 14. јуна такође директно крши Централноевропски споразум о слободној трговини (ЦЕФТА) и да то није први пут.

"Забрана кретања робе српског порекла на КиМ директно крши принцип слободне трговине, ЦЕФТА и четврто поглавље Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Приштине", навела је председница Владе Србије.

Истакла је да је директна последица тога да Срби и друго неалбанско становништво на КиМ све теже долазе до хране и лекова.

"Пред нама је хуманитарна криза. Здравствене установе у претежно српским срединама не могу да набаве основне медицинске потрепштине, попут кисеоника. Међу лековима који више нису доступни су лекови за хемотерапију, анестетици, антибиотици, раствори за инфузију, вакцине итд. Лекови за изузетно хитне случајеве и операције ће бити доступни још највише две недеље. Недостају им чак и бесеже вакцине за бебе", навела је Ана Брнабић.

Опширније Краће

Брнабићева: ЗСО је незаобилазан елемент на коме почива имплементација било којих даљих споразума

Ана Брнабић је навела да је трећа јасна порука званичника из Приштине Србима, али и међународној заједници да постигнути споразуми неће бити спроведени, а ти споразуми, или део споразума који су спроведени, биће поништени, растављени или блокирани.

Навела је да у свим извештајима у протеклих 10 и више година нема ни речи о Бриселском споразуму.

"Крајње време за успостављање ЗСО је прошло пре пет, шест година, али ипак, ово је нешто што треба да се уради. ЗСО је незаобилазан елемент на коме почива имплементација било којих даљих споразума", поручила је Брнабићева.

Истакла је, међутим, да то треба да буде Заједнциа српских општина у складу са потписаним споразумима из 2013. и 2015. године, а не било која организација која носи то име.

Напоменула је да је Приштина у протекле две године отворено изјавила неколико пута да нема никаквог интереса за ЗСО.

"Да ствар буде гора, Приштина је последњих 12 месеци активно подривала све што је постигнуто Бриселским споразумом. Аљбин Курти је 3. новембра прошле године сменио команданта Регионалне полицијске управе Север, чиме је практично расформиран мултиетнички полицијски састав на КиМ, што је директно у супротности са чланом 9 Бриселског споразума", рекла је Ана Брнабић.

Фото: Танјуг/Влада Србије/Пеђа Вучковић

Брнабићева: Од доласка Аљбина Куртија на власт 11 одсто Срба напустило север КиМ

Ана Брнабић је навела да је само од почетка ове године пуцано је на шест Срба, а нико није кривично одговоран.

"У протекле две и по године било је 434 етнички мотивисана напада на Србе и њихову имовину, што је невероватних 50 одсто више у односу на период пре Куртијеве администрације, а још увек не знамо да ли је неко одговарао, ни да ли је било оптужница или ако су подигнуте оптужнице против било ког од починилаца", истакла је премијерка Србије.

Истакла је да је, као директна последица овог терора, 11 одсто Срба напустило север КиМ "од доласка Аљбина Куртија на власт због кампање систематског и распрострањеног насиља над Србима и намерног стварања неподношљивих услова за живот за њих".

Брнабићева: Данас на КиМ видимо свеобухватно политичко, правно, институционално и физичко насиље над Србима

Ана Брнабић навела је да је друга порука која се шаље Србима на најбруталније начине да они који су остали, који још живе на територији КиМ и који желе да остану – нека оду.

"Кроз месеце и године систематског, потпуног поништавања чак и најосновнијих људских права Срба и других неалбанаца, претварајући њихове животе у сталну ноћну мору несигурности изазване потпуним одсуством владавине права, а обележеном самовољном одлуком о томе ко ће и када бити хапшен, привођен, пребијан, мучен, понижаван и држан у затвору на непознато време, питајући се да ли ће се на вашу децу, браћу, очеве и мужеве пуцати слободно, само зато што су Срби, ако ће вам свештеници бити депортовани, а имовина заплењена, ако ће они који пуцају на вас и они који вас туку увек, по правилу, бити пуштени на слободу – као што се сваки дан дешава на данашњем КиМ – чинећи то сваког дана, сваке недеље, сваког месеца, сваке године, Приштина је последњих неколико година успела да генерише опасну безбедносну кризу", рекла је Ана Брнабић.

Председница Владе је навела да "оно што данас видимо на КиМ, а извештај генералног секретара УН јасно показује неке од ових ствари, јесте свеобухватно политичко, правно, институционално и физичко насиље над Србима" .

Брнабићева се осврнула и на случај рањавања 11-годишњег дечака и младића у Готовуши и навела да је приштинско правосуђе амнестирало починиоца тог злочина и да је Азем Куртај сада слободан човек.

Подсетила је да су за наводне ратне злочине оптужени и ухапшени Слађан Трајковић и Златко Арсић.

"Прошли су безбедносне провере у Приштини, примљени у косовску полицију, годинама служили као део мултиетничке полиције, а када су изашли из полиције, ухапшени су и оптужени као ратни злочинци", рекла је Ана Брнабић.

Опширније Краће

Брнабићева: На Косово и Метохију вратило се мање од два одсто расељених

Брнабићева је навела да је прва порука да "они Срби који су отишли – после 1999. године или током етничког чишћења, погрома, 2004. године, не треба да се враћају".

"Дубоко је узнемирујуће, жалосно, али и срамотно, да КиМ остаје, према релевантним извештајима УН, територија која, у поређењу са свим постконфликтним територијама у целом овом нашем лудом свету, има најмање повратника", навела је председница Владе.

Истакла је да се на Косово и Метохију вратило мање од два одсто расељених и да то није случајно.

"Ако покушају да се врате, обично виде да им је неко незаконито запленио приватну имовину. Они, затим, иду код власти да пријаве узурпацију и траже помоћ, надајући се правди и правичности. У већини случајева, уместо да добију помоћ, они буду ухапшени и заврше у затвору", поручила је Ана Брнабић.

"Ово је јасна порука званичника у Приштини расељеним Србима: не враћајте се, нисте добродошли", истакла је председница Владе Србије.

Брнабићева: Званичници у Приштини имају три кључне поруке за Србе и неалбанско становништво на КиМ

На почетку обраћања, председница Владе Србије Ана Брнабић је навела да ће покушати да се уздржи од претерано бирократског језика и изнесе ставове Беорада на јасан и директан начин. 

"Једноставно зато што је ситуација у протекле две године, а посебно у последњих 12 месеци, постала толико озбиљна да сви треба да покушамо да разумемо, не као политичари, већ пре свега као људи, шта се дешава и куда даље, да бисмо онима на КиМ који свакодневно страдају пружили бар трачак наде, макар трачак наде да је стабилност и дугорочни мир могућ", навела је Брнабићева.

"Из онога што сви можемо да видимо на терену, на основу бројних примера у протеклих 12 до 18 месеци, званичници у Приштини, администрација у Приштини, нажалост, најједноставније речено, имају три кључне поруке за Србе, друго неалбанско становништво на КиМ – и за међународну заједницу", поручила је Брнабићева.

Опширније Краће

Зијаде: Неопходни су одговорно вођство и компромис

Одговорно вођство и компромис су неопходни да бисмо се вратили продуктивнијем политичком процесу, рекла је Зијаде. Знамо, додала је, како гласи максима да не постоји одрживи развој без мира и да не постоји мир без одрживог развоја.

“Не могу довољно да нагласим да регионална сарадња, интеграција и иницијативе у овом смислу у свим видовима треба да буду добродошле и да имају приоритет како би допринеле продуктивнијем дијалогу”, поручила је Зијаде

“Мир, просперитет, напредак, одрживост и повезаност су биле неке од главних тема које су истакнуте током заседања Генералне скупштине у септембру и током самита за Берлински процес који је прошле недеље одржан у Тирани. Данас ја верујем да је од кључног значаја да међународна заједница подстакне и Приштину и Београд да негују радње које су у складу са овим главним приоритетима укључујући и запажање да ниједан једини самостални вођа или особа може сама да делује и превазиђе ове актуелне глобалне изазове”, нагласила је Зијаде.

Опширније Краће

Зијаде о значају политичког компромиса

Уколико се не оствари политички компромис, то ће негативно утицати на живот обичног народа, укључујући и могућност да добије основне услуге и да оствари свој социоекономски потенцијал, рекла је Зијаде.

"У том смислу, важно је напоменути да одлагање у спровођењу ових споразума доводи до одлагања ЕУ донаторске конференције, која је била предвиђена споразумом у фебруару, која би вероватно привукла знатну економску подршку и прилике за улагања", рекла је Зијаде.

Такође, указала је и на "цену коју ће платити све заједнице, било да су то српске, албанске или друге које живе у другим деловима КиМ и читавог региона". 

Опширније Краће

Зијаде: Тренутна ситуација може да се превазиће кроз компромис

Тренутна политичка ситуација и њен утицај на безбедност становништва може да се превазиђе једино кроз компромис који треба да се разради у дијалогу између Београда и Приштине, рекла је шефица мисије УН на Косову и Метохији Каролин Зијаде.

Зијаде је рекла да су деескалаторне намере кључне да се превазиђу тензије и да се нада да ће састанци обе стране са представницима ЕУ и других изасланика одржани 21. октобра вратити дијалог на пут и то да обе стране примене постигнуте споразуме.

"То подразумева да се обе стране поново обавежу да ће у потпуности спровести све споразуме које су раније усвојени, да ће радити на оснивању Заједнице српских општина и то треба да се започне без одлагања и без икаквих услова, као и сви други кључни споразуми треба да се спроведу", рекла је Зијаде.

Опширније Краће

Зијаде излагање почела догађајима у Бањској: Од кључне важности да се починиоци приведу правди

Шефица Унмика своје излагање започела је, како је навела, важним безбедносним инцидентом који се одиграо у селу Бањска 24. септембра.

"Рано ујутру тог дана косовски полицајац је убијен, а двојица су повређени на уласку у село којe је било блокирано од стране два возила. Током дана и вечери косовска полиција наоружаним елементима се укључила у размену ватре и то је довело до великог броја хапшења. Косовска полиција је запленила велики број возила, војне опреме и оружја", навела је Зијаде.

Указала је да Унмик прикључио међународној заједници и једногласно осудио овај инцидент и трагични губитак живота, али и позвао на суздржаност.

"Од кључне је важности да истраге које се сада воде пруже прилику да се чињенично документује овај догађај и да се починиоци правди", поручује Зијаде.

Нагласила је да су догођаји који су се одиграли 24. септембра "погоршали већ нарушено безбедносно окружење на Косову".

"Њега карактерише атмосфера узајамних сумњи и контрадикторних перцепција које дотичу велики део становништва нарочито на северу Косова и у српским заједницама у другим деловима Косова", навела је Зијаде.

Почела седница, шефица Унмика представља извештај

Почела је седница Савета безбедности УН на којој се расправља о шестомесечном извештају Унмика о Косову и Метохији.

Шефица мисије УН на Косову и Метохији Каролин Зијаде представља Извештај о раду Унмика од 19. марта до 18. септембра.

Predsednica Vlade Ana Brnabić, uoči sednice Saveta bezbednosti UN, rekla je za RTS da joj je važno da u obraćanju istakne da Zajednica srpskih opština mora biti formirana u skladu sa sporazumom iz 2013. godine i dogovorima iz 2015. godine.

Poručila je da će pokušati da ispriča kako na Kosovu i Metohiji zaista žive Srbi i drugi nealbanci.

Iako se prethodnih nedelja spekulisalo da će sednica biti zatvorena za javnost, to se ipak neće dogoditi.

O mogućem zatvaranju sednice govorilo se zbog navodnih primedbi koje je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš imao na prethodnu sednicu održanu u aprilu, kada je došlo do razmene oštrih reči između šefa srpske diplomatije Ivice Dačića i predstavnika privremenih institucija u Prištini.

Međutim, da bi sednica bila zatvorena, potrebna je saglasnost devet od 15 članica Saveta bezbednosti, a to nije moguće bez kompromisa sa Rusijom i Kinom.

Inače, od 15 članica Saveta bezbednosti, pet ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To su Rusija, Kina, Ekvador, Mozambik i Brazil kao predsedavajući Saveta bezbednosti.

понедељак, 26. фебруар 2024.
13° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво