Oko: Od protesta do izbora, preko mreža i mostova

Nekoliko dana nakon dve tragedije koje su uznemirile Srbiju, počeli su i protesti ”Srbija protiv nasilja". Na poslednjem, održanom u petak u Beogradu, nakon što su ispred Skupštine Srbije pročitali svoje zahteve, okupljeni su krenuli Ulicom Kneza Miloša, a potom, kao što su i najavili, blokirali most Gazela. Novi protest najavljen je opet za petak.

"Suviše je rano očekivati da bi ovi protesti mogli da budu zamajac nekih većih promena iz dva razloga – još se ne zna koliko će ovi protesti istrajati i koliko će biti masovni. Što su masovniji, postoji veća mogućnost pritiska na vlast, a drugo je pitanje koliko će opozicija biti spremna da preuzme odgovornost da artikuliše zahteve i kako će se odvijati saradnja opozicije i demonstranata", ocenjuje izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar. Smatra da je opozicija sada ”malo distanciranija u odnosu na građane i ispituje teren" i da je još rano donositi zaključke.

"Mislim da je sad već jasno da su to u pitanju protesti koje organizuje i podržava i vodi opozicija. Imali smo narodne poslanike u prvom redu, imali smo ih posle na Gazeli i mislim da je jasno da najveći deo građana koji dolazi na proteste daje legitimitet opoziciji da govori u njihovo ime. To ne znači da protesti nisu nešto širi od biračke baze opozicije, čini mi se da je to ono zbog čega nam ovi protesti jesu zanimljivi", smatra profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.

Medijski konsultant Ivan Radovanović smatra da su protesti izašli iz domena politike.

"Nije to politički sukob, nego medijsko-politički, jer kad pogledate svi zahtevi su se formulisali na (društvenim) mrežama i to je najviše problem, a šta god da se desi, mora da se završi politički, ne može drugačije", kaže Radovanović.

Među zahtevima protesta su: momentalna smena svih članova REM-a, hitno ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabranu štampanih medija koji svojim sadržajem promovišu nasilje i krše kodekse, oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi.

"Kad pričamo o toj vrsti zahteva, od 5. oktobra nije bilo vlasti u ovoj zemlji koja se obračunavala sa Pinkom, ne zbog Željka Mitrovića, šta god ko o njemu mislio, nego zbog ljudi koji gledaju i kad Vučić kaže da neće da zabrani, on ne brani Mitrovića nego one koji to gledaju, a kojih je bilo više od milion, to je najveći rezervoar glasova uz RTS, i kad imate oko dva do tri miliona gledalaca, morate s tim da kalkulišete", navodi Radovanović.

Spasojević smatra da ako se zahtevi tiču medijske politike, ako se tiču kaznene politike, ako se tiču obrazovne politike, zahtevi i protesti jesu politički, nema nikakve dileme.

"Mi možemo raspravljati u kojoj meri su oni stranački i gde je tu odnos između građanskog i stranačkog dela protesta, kao što raspravljamo o svim protestima poslednjih desetak, petnaestak i trideset godina, ali nema dileme da zahtevi jesu politički, jer su rešenja politička. Mi se zapravo u ovom trenutku najviše raspravljamo u društvu oko toga kako razumemo ono što se desilo i šta su uzroci toga – da li je reč o raširenom ličnom naoružanju, da li je reč o manjku policije ili o kaznenim merama ili nasilju koju se promoviše kroz medije", kaže Spasojević.

Za Radovanovića bi, pak, "politički normalan" zahtev opozicije bio da traže da ih bude više na komercijalnim televizijama, a ne da se televizije ukidaju.

Zahtevi dela opozicije upućeni RTS-u

Šest poslanika opozicije, koji su juče tražili da se sastanu sa rukovodstvom RTS-a, nisu prihvatili nijedan od dva ponuđena termina za sastanak – ni 18. ni 22. maj. Oni su se danas pojavili ispred zgrade u Takovskoj 10, tražeći sastanak odmah i izneli su svoje zahteve RTS-u.

U odgovoru poslanicima dela opozicije, RTS odgovara da se "u civilizovanom svetu o sastanku dogovaraju dve strane koje žele razgovor, a ne određuje ultimativno jedna strana dan i sat susreta, kao što to čine predstavnici dela opozicije".

RTS u saopštenju navodi i da su predstavnici opozicije ispostavili nove zahteve RTS-u, od kojih neki predstavljaju grubo mešanje u uređivačku politiku.

Izbori – koji i kada i ko ih (ne) priželjkuje?

Kao odgovor na zahteve opozicije, predsednik Srbije najavljuje izbore, već u septembru.

"Čini se da je Vučić spreman da ide na izbore, ali on čini da kroz njegove izjave postoji mogućnost da ti izbori ne budu održani, prevashodno jer sledeće godine treba da budu redovni lokalni i pokrajinski izbori", kaže izvršni direktor CESID-a.

Smatra da ni opozicija ne gleda isto na izbore, jer nemaju iste prioritete.

"Desničarskoj opoziciji odgovaraju parlamentarni, ali ne i beogradski izbori, a vrlo je verovatno da sa protestima građanskoj odgovaraju samo beogradski, ali ne i parlamentarni i to je razlog zašto je Vučić rekao da će izbora biti, a da će oko spajanja i dinamike, ipak, odlučivati on i to je nešto što je veliki adut svake vlasti, pa i njega, jer možete shodno svojoj proceni da odlučite šta je za vas najbolje", kaže Klačar.

Radovanović smatra da javno mnjenje na društvenim mrežama utiče na stavove dela opozicije u vezi sa izborima.

"Jeste videli kako je reagovano opet na mrežama, neko je rekao – nećeš ti da određuješ kad su izbori – a ovi su političari u raljama tih medija, milion je uzroka za to: imali su manje prostora u nekim medijima, a danas i ne smeju da računaju na neke medije, danas i kad bi im neko dao na Pinku i Hepiju i dva sata, neki opozicioni političari ne bi smeli da se pojave, jer bi ga ovi razapeli", smatra Radovanović.

Dušan Spasojević smatra da je pitanje izbora i dalje otvoreno i da zavisi od toga kako se protesti budu odvijali.

"Stvar sa protestima je ta što nikad ne znate kako će se razvijati. Dakle, oni mogu da prosto prestanu za nedelju ili dve, ali mogu da rastu i da se šire i onda bi to bila jedna potpuno drugačija politička situacija. Dakle, mislim da vlast sad pokušava da ima što više opcija, ubacila je sad izbore kao nešto što bi možda moglo uvede drugačiju dinamiku, da možda smanji deo protesta ili da podstakne podele među opozicijom i strankama i to je ono što manje-više vlast do sada uvek radila u sličnim situacijama. Ali, mislim da još uvek niko nije doneo tu odluku i da će ona mnogo zavisiti od toga kako će izgledati naredne dve nedelje, uključujući i proteste, građane ili opozicije i ovo što će se dešavati 26. maja u Beogradu", kaže profesor FPN-a.

Šta donosi skup 26. maja

Odluka o izborima trebalo bi da bude poznata na mitingu koji za 26. maj u glavnom gradu najavljuje vlast. Kako kažu – to nije stranački skup. Kako ga treba shvatiti?

Ako svi kažu da im je glavni cilj borba protiv nasilja, da li skup 26. maja treba shvatiti kao poruku svim građanima ili kao odgovor opoziciji?

"Imamo građane koji protestuju, koji dobrovoljno ulažu svoju energiju širom Srbije i koji traže neku vrstu promene i oni sada pokušavaju da nađu način kroz institucionalnu formu. E sad ovde ulazimo u jednu asimetriju. Imamo protest koji je fluidan, koji je fleksibilan, koji će ako potraje pokazati da postoji neko nezadovoljstvo i, sa druge strane, imamo protest koji je organizovan od stranke na vlasti uz korišćenje, pretpostavljam, velikih resursa. Tako da je to jedna vrsta asimetrije, ali i pokušaja da se uđe u jednu borbu za interpretaciju ko zapravo ima podršku i šta možemo da očekujemo u narednom periodu", kaže Spasojević.

"Šta god da tražiš (opozicija), moraš da računaš šta on (Aleksandar Vučić) u zemlji jeste, a on ima dva miliona glasova i kad ti je jedina karta na neki način ta nametnuta karta ti moraš da odeš, nema veze da li te podržava deset ili sto hiljada ljudi nije bitno, odeš da zatvoriš Gazelu. Onda je sasvim očekivano da taj čovek dovede svoje i blokira i Brankov i Gazelu i Pančevački most i pokaže da on nije taj koga mogu nešto da nateraju", kaže Radovanović.

"Ja bih rekao da ćemo 26. maja znati promene u SNS-u, verovatno da će se Aleksandar Vučić povući sa čela predsednika stranke i verovatno ćemo znati kako će izgledati najavljeni pokret, a što se tiče izbora – zadržavam mogućnost da mi 26. maja ne saznamo koji će izbori biti, nego da će taj protest biti kao platforma da se najave izbori, ali da se ostavi prostor za neizvesnost kada će se oni desiti", ocenjuje Bojan Klačar.

Kako prevazići krizu u društvu posle dva masovna ubistva – raspravljaće poslanici u Skupštini na sednici zakazanoj za četvrtak, 18. maj.

Na dnevnom redu su i izveštaj REM-a o radu komercijalnih televizija, formiranje Anketnog odbora koji bi trebalo da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do dva masovna ubistva, a kao četvrta tačka dnevnog reda navodi se glasanje o poverenju ministru unutrašnjih poslova.