Završen sastanak u Briselu - usvojena Deklaracija o nestalima

Председник Србије Александар Вучић у приложеној потписаној изјави уз Декларацију о несталим лицима која је вечерас усвојена у Бриселу навео да термин "принудно нестали", који се иначе користи у Декларацији, није стриктно правни термин, већ да наглашава околности под којима је неко лице нестало, без обзира на различите правне квалификације према међународним и националним законима.

"Ово појашњење је дато како би се избегли било какви неспоразуми или тумачење термина 'принудног нестанака' као 'присилног нестанака' који има јасно правно значење дефинисано Међународном конвенцијом за заштиту свих лица од присилног нестанка (2006)", наводи се у изјави коју је потписао Вучић.

Додао је да особа може "принудно нестати" као последица дела које је починио појединац, војска, паравојна, политичка или друга група или организација повезана са сукобом.

Директор канцеларије за КиМ Петар Петковић рекао је вечерас у обраћању медијима у Бриселу да је уз Декларацију о несталим особама приложено и писмо које је потписао Вучић и којим је заштићена држава Србија.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић објаснио је да је у текст Декларације о несталим особама, који је претходно био усаглашен у дијалогу на техничком нивоу, ушао термин "нестали под принудом" (forcibly disappeared), а не "присилан нестанак" (enforced disappearance), на којем је Приштина инсистирала и што би јој, према међународном праву, омогућило да тражи одговорност Београда.

"Оно што је важно је то да је пре усвајања овог текста Декларације приложена и изјава коју је потписао председник Александар Вучић, где су разјашњене важне ствари у вези са термином који се помиње у Декларацији о несталим особама", напоменуо је Петковић.

Та изјава, објаснио је Петковић, потврђује да смо заштитили интересе државе Србије.

"Више од две године држава Србија инсистира на усвајању ове Декларације, све време Приштина врши опструкцију и не жели да се договори о овом питању зато што инсистира на термину enforced disappearance, који је правни конструкт, односно термин који је дефинисан у тачки 2. међународне Конвенције о присилном нестанку. Приштина је намерно инсистирала на том термину да би, ако би се тај термин нашао у самом тексту, могла да се позива на то и да тражи одговорност Београда, односно државе Србије", наводи Петковић.

Када је реч о "присилном нестанку", Београд није пристао на њега, истиче Петковић и наглашава да је то у приложеној изјави јасно подвучено.

"Сагласили смо се и договорили оно на чему је инсистирала српска страна", додаје Петковић.

У текст Декларације је ушао термин "нестали под принудом" односно "forcibly disappeared", који није никакав правни конструкт и не укључује било какву одговорност државе Србије у међународноправном смислу, већ само указује на околности под којима је одређена особа нестала, објаснио је Петковић.

Декларација је важна, истиче директор Канцеларије за КиМ, јер је Београд поступао по свим захтевима Приштине и ископао 23 локације на простору централне Србије, док Приштина још увек не поступа по захтевима Београда.

"Зато је важно да сада имамо ову декларацију, да тамо где је Приштина кочила отпочнемо поново процес, и да на крају, оно што је најважније, породице оних који су нестали дођу до тела несталих и да се сазна пуна истина у вези са тим", истиче Петковић.

На данашњем састанку у Бриселу председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, усвојена је Декларација о несталим особама, што је поздравила Европска унија.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ саопштио је да Европска унија очекује да ће обе стране постићи опипљив напредак у окончању нерешених случајева несталих лица и испуњавању својих обавеза према породицама.

У саопштењу се наводи да ће Заједнички комитет за праћење, којим председава ЕУ, надгледати примену Споразума о путу нормализације и његовог Анекса о примени, и редовно разматрати постигнути напредак.

Како се додаје, Вучић и Курти су потврдили важност решавања судбине преосталих несталих лица, како би се завршила патња њихових најмилијих и подстакло трајно помирење и мир.

"Обе стране су препознале питање несталих особа као хуманитарно и истакле хитну потребу за додатним заједничким напорима на ублажавању ситуације погођених породица и шире заједнице", додаје се у саопштењу.

Истиче се да су стране одале признање Радној групи за нестала лица, којом председава Међународни комитет Црвеног крста, за важан посао који је обавила.

Наводи се да су се Београд и Приштина такође обавезали да ће се о оперативним детаљима договорити на следећем састанку о нормализацији односа на нивоу главних преговарача, уз посредство ЕУ.

"Од 6.065 случајева несталих у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године, 1.621 је остао нерешен. Више од двадесет година касније, њихове породице настављају да живе у тузи и не знају где се налазе њихови најмилији. Породице имају право да знају судбину својих рођака као и друштво у целини", поручује се у саопштењу високог представника ЕУ.

У саопштењу се истиче да питање несталих није само хуманитарна обавеза, већ кључни фактор за постизање помирења и поверења међу људима. Додаје се да што пре треба окончати процес идентификације места сахрањивања.

"Сећања бледе, а појединце, места и догађаје је теже истражити", закључује се у саопштењу Бореља.

Делегације Београда и Приштине усвојиле су у Бриселу Декларацију о несталима, јавља дописник РТС-а Душан Гајић. 

Настављају се разговори о Заједници српских општина.

У Бриселу је почела нова рунда дијалога Београда и Приштине уз посредство ЕУ. Састанак је почео мало после 18 сати, а на њему би председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти требало да разговарају о статуту ЗСО и Декларацији о несталим лицима.

Састанак се одвија у присуству високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака.

Председника Александра Вучића дочекао је Борељ у Бриселу.

"Уочи почетка још једног тешког састанка у Бриселу. Интереси Србије и српског народа на КиМ су увек и заувек изнад свега", написао је Вучић уз фотографију са Борељом коју је објавио на Инстаграму.

Делегација Београда предвођена председником Александром Вучићем стигла је у зграду ЕУ у Бриселу, где би требало да почне нова рунда дијалога на високом нивоу.

Мало раније у зграду је стигла и делегација Приштине на челу са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем, као и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар.

На састанку, који је сазвао Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, требало би да се разговара о статуту ЗСО и Декларацији о несталим лицима.

Састанку ће присуствовати и специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.

Курти је претходно у Бриселу разговарао са специјалним изаслаником САД за Западни Балкан Габријелом Ескобаром. На састанку је наглашена потреба пуне имплементације онога што је договорено у Бриселу 27. фебруара и у Охриду 18. марта.

"Наглашена је потреба пуне имплементације, у доброј намери и без услова, онога што је договорено 27. фебруара Основним споразумом и 18. марта Планом имплементације", наводи се у саопштењу кабинета премијера привремених приштинских институција, преноси "Репортери".

Специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је да статут Заједнице српских општина (ЗСО) мора да буде прихватљив за обе стране и у складу са европским стандардима.

"Управљачки тим ће представити нацрт. Не знамо шта је у њему, али то би требало да буде почетак процеса. На крају, требало би да имамо статут који је прихватљив за обе стране, и за Косово, и за Србију, у складу са европским стандардима. То је први важан корак", рекао је Лајчак за хрватску новинску агенцију Хина.

Истакао је да је ово први пут да ће се видети рад Управљачког тима који се састоји од четири особе стациониране на Косову и Метохији, које је формално ангажовала влада у Приштини, али су их предложиле општине с већинским српским становништвом. 

Поновио је да ЕУ не жели да створи ЗСО по моделу који раније у свету није тестиран, већ по узору на неки од постојећих европских модела.