Završen samit EU – Zapadni Balkan, Vučić razgovarao sa Makronom

Састанак лидера ЕУ и Западног Балкана у Бриселу завршен је нешто после 13 часова. Састанак је трајао више од три сата, а главна тема разговора били су начини за јачање интеграције региона у ЕУ.

Састанку су, осим Вучића, присуствовали сви лидери западнобалканске шесторке.

Најављено обраћање лидера ЕУ, Шарла Мишела и Урсуле фон дер Лајен и франсуског председника Емануела Макрона, одложено је за касније због дужине трајања састанка.

Ускоро следи конференција за медије председника Александра Вучића, премијера Албаније и Северне Македоније, Едија Раме и Димитра Ковачевског.

Аустријски канцелар Карл Нехамер поручио је пред Самит ЕУ – Западни Балкан, да Аустрија подржава напредак региона у приступном процесу и да не сме бити двоструких критеријума у том процесу.

"Не сме бити двоструких критеријума и кандидата прве или друге класе. Морамо осигурати да се једнаки критеријуми примењују као и код других земаља Западног Балкана које траже кандидатски статус. Не би ми било замисливо да Украјина добије статус кандидата, а да истовремено земље попут Босне и Херцеговине држимо изван тога. Не смемо изазивати лажна очекивања ни у Украјини, јер је процес проширења комплексан и дуготрајан", упозорио је Нехамер.

У поруци из Брисела која је Танјугу достављена из канцеларовог кабинета, Нехамер је рекао да Беч има посебну одговорност за Западни Балкан.

"Наша сигурност и стабилност су повезани са Западним Балканом. Аустрија има такође јаке економске везе са западним Балканом, што осигурава десетине хиљада радних места у Аустрији", навео је Нехамер.

(Танјуг)

Председавајући Председништва БиХ Шефик Џаферовић састао се, уочи почетка самита ЕУ - Западни Балкан, са шефом Европског савета Шарлом Мишелом с којим је разговарао о европској перспективи БиХ.

Уочи самита, Џаферовић је рекао да је замолио Мишела да на седници Европског савета подржи доделу статуса кандидидата БиХ.

"Ако ће Европски савет доделити статус кандидата за Украјину и Молдавију, онда и Босна и Херцеговина треба да добију овај статус. Замолио сам председника Мишела да на седници Европског савета подржи кандидатски статус за БиХ", рекао је Џаферовић.

"Решење треба да се тражи у бугарском парламенту, јер скупштина је институција која најбоље представља грађане", поручио је Петков пред данашњи Самит ЕУ-Западни Балкан у Бриселу.

Он је оптужио ранијег премијера Бојка Борисова, лидера опозиције, да је најодговорнији за насталу ситуацију.

"Он вам ујутро каже да ће подржати отварање приступних преговора са Северном Македонијом, што је одлична ствар, а потом после подне блокира парламент. Такву политику водио је и протеклих година", критиковао је Петков свог претходника.

(Танјуг)

Председник Европског савета Шарл Мишел истакао је пред Самит ЕУ да се Унија налази пред одлучујућим тренутком, геополитички важним, пошто ће бити донете одлуке у корист стабилности и просперитета.

Изразио је уверење да ће на Самиту ЕУ бити донета одлука о статусу кандидата за Украјину и Молдавију, као и јасна европска перспектива за те две земље и Грузију.

"Имамо важан састанак са лидерима Западног Балкана, и постоји жеља да унесемо нову енергију у наш процес. Имамо тренутно проблем у Бугарској и покушавамо да ставимо предлоге на сто да би били у могућности да што пре отпочнемо приступне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом. То нам је сада главни приоритет и учинићемо све да у томе напредујемо", рекао је Мишел новинарима.

Рекао је и да су сви напори које је БиХ предузела на путу у ЕУ имали позитивне ефекте на смањење тензија и да ће ЕУ учинити све да институције те земље буду функционалне.

"Овај самит је од геополитичког значаја, јер ћемо донети одлуке у корист стабилности и просперитета. Западни Балкан је приоритет за нас и ангажоваћемо се да унесемо нову енергију у процес интеграције", нагласио је Мишел.

Председница Европског парламента Роберта Мецола изјавила је да је процес проширења Европске уније важан и да га треба посматрати као начин да ЕУ успостави своју геополитичку безбедносну ситуацију како би се, каже, спречио малигни утицај трећих земаља које имају другачије интересе.

(Танјуг)

Председник Црне Горе Мило Ђукановић истакао је у Бриселу да је добро да се наставља континуитет дијалога на највишем нивоу између ЕУ и Западног Балкана.

"Посебно је важно да се на ту тему не заборавља у светлу нових геополитичких околности, а то је агресија на Украјину. Тај моменат је додатно указао на значај даље интеграције земаља региона", поручио је Ђукановић пред Самит ЕУ.

Рекао је да је сада добар моменат да земље Западног Балкана чују поновљено опредељење ЕУ да настави процес уједињења Европе и створи претпоставке догледне интеграције земаља региона у Унију.

"Јако је важно да се на Западном Балкану вратимо ранијој доброј динамици реализацији реформи, пре свега владавине права и створимо услове да Унија има аргумент за наставак политике проширења", нагласио је Ђукановић.

Високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Жосеп Борељ изразио је незадовољство што у Бугарској нема напретка у вези са отварањем приступних преговора Северне Македоније и Албаније и поручио да то показује да консензус није добро решење за доношење одлука у ЕУ.

"Овај случај показује још једном да је проблем консензус у доношењу одлука. Не можемо наставити пошто једна земља блокира. Данас није добар дан, јер је требало да покренемо приступни процес за две земље, али то не можемо, јер једна држава блокира цео процес. Морамо размотрити наше методе рада", подвукао је Борељ.

Борељ је указао да, међутим, има једну лепу вест, а то је напредак у дијалогу Београда и Приштине у вези са енергетиком.

"То је веома важан корак напред, и наставићемо да радимо даље. Могуће је да ћемо до краја месеца имати састанак на највишем нивоу", рекао је он.

Истакао је да ЕУ мора да уради све како би Западни Балкан био део њеног света.

То ће се, како каже, учинити позивима да земље региона учествују на састанцима шефова дипломатија ЕУ и на другим скуповима.

"Морамо да наставимо да не дозволимо да се европски пламен угаси на Западном Балкану", поручио је Борељ.

(Танјуг)

Немачки канцелар Олаф Шолц поручио је у Бриселу да Западни Балкан мора да има реалну могућност да уђе у Европску унију.

"Земље Западног Балкана морају да имају реалну могућност да уђу у ЕУ након што су много година напорно радиле на томе да испуне услове за улазак у Унију", рекао је Шолц.

Истакао је да грађани Западног Балкана 20 година чекају на могућност да постану део Европске уније.

"Од највеће је важности да ово постане веродостојно обећање – да напори ових земаља морају на крају водити њиховом пријему", рекао је Шолц додајући да ће Немачка радити на том циљу.

Премијерка Естоније Каја Калас рекла је да је важно дати Западном Балкану наду на европском путу.

Калас је се нада решењу северномакедонског питања, и подвукла да је кључно да Западни Балкан буде део европске породице.

(Reuters)

Председник Александар Вучић рекао је, по доласку на Самит ЕУ, да је дошао у Брисел да разговара са европским пријатељима о будућности Србије и региона.

На питање шта очекује од данашњег састанка, рекао је "ништа", а на то да ли се уплашио доласка у Брисел, као што су неки тврдили, поручио је да су прошла времена у којима неко може слободне и независне државе да уцењује пристицима.

"Ми смо овде дошли код пријатеља. Верујем у европску будућност Србије и Западног Балкана. Заједно ћемо се борити на том путу поштујући себе и верујући да заједнички можемо много тога да урадимо. То да смо уплашени и да смо много мали, а неки много велики оставите неком другом, то су приче за малу децу", поручио је председник.

"Желимо да убрзано развијамо пријатељске и братске односе. Верујем да ћемо на европском и свим другим путевима бити заједно", нагласио је Вучић.

Пренео је да је јутрос разговарао са македонским премијером Димитром Ковачевским, а на питање шта мисли о билатерализацији преговарачког процеса, указао је да је то Србији урађено са Приштином, тиме што је добила поглавље 35.

"Не могу да кажем да је Ковачевски срећан. Видећемо шта ће бити", додао је Вучић.