Читај ми!

Главне теме самита у Бриселу, РТС имао увид у нацрт закључака лидера ЕУ

Предлози за нову политику проширења која значи бржу, фазну интеграцију Западног Балкана у ЕУ и отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом – биће главне теме састанка лидера ЕУ и Западног Балкана 23. јуна у Бриселу.

Након расправе са лидерима региона, шефови држава и влада ЕУ ће у другом делу дана започети свој засебни дводневни самит, на којим ће у центру пажње бити одлука о додели статуса кандидата Украјини, Молдавији и Грузији и планови за стварање Европске политичке заједнице.

"ЕУ подржава перспективу чланства за земље Западног Балкана и позива на убрзавање процеса приступања", стоји у нацрту закључака лидера ЕУ, у који је РТС имао увид.

Лидери ЕУ у тексту позивају Европску комисију, високог представника и Савет ЕУ да "развију и унапреде идеју о постепеној интеграцији региона у ЕУ већ током самог процеса проширења, на реверзибилан начин заснован на заслугама".

Председник Европског савета Шарл Мишел је уочи самита изнео предлог за реформу политике проширења, наводећи да партнерима на Западном Балкану треба понудити социјалне и економске предности већ током процеса преговора о чланству, уместо да се чека на њихов крај.

Тај предлог подржала је и Аустрија у свом "нон-пејперу", као и многи експерти из ЕУ и региона.

Председник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Северне Македоније, Еди Рама и Димитар Ковачевски, донели су заједничку одлуку о учешћу на самиту у Бриселу.

Званичник ЕУ укључен у припрему самита каже да је долазак на разговоре у Бриселу "природна ствар за партнере из региона, за коју није било потребно посебно убеђивати лидере ове три земље", оцењујући да је "јасно да у региону постоје фрустрације због спорости процеса".

Позитивна одлука бугарског парламента о компромисном предлогу за решавање спора са Скопљем омогућила би отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, након три године блокаде.

Прва политичка међувладина конференција између ЕУ и ове две земље била би у том случају одржана пре краја јуна, али би конкретни преговори са Северном Македонијом почели касније, након што Скопље спроведе неке од услова на којима инсистира Бугарска.

Словенија је, уз подршку неких других земаља чланица, предложила додељивање статуса кандидата Босни и Херцеговини, заједно са Украјином и Молдавијом, али за ту одлуку тренутно не постоји консензус земаља чланица, наводе европски дипломатски извори.

Званичници ЕУ најављују да ће на састанку са лидерима региона бити речи и о усклађивању са спољном политиком ЕУ, енергетској безбедности и снабдевању храном, посебно у светлу рата у Украјини.

"Нова методологија проширења усвојена прошле године није довела до убрзања процеса нити је донела економске предности које би требало да донесе процес европских интеграција", оценио је европски дипломата уочи састанка и додао да ЕУ од лидера Западног Балкана очекује информацију о потребама региона, "на основу чега ћемо одлучити како да идемо даље".