Evropski parlament: Napredak Srbije u pravosuđu

U tekstu piše da je "Srbija preduzela važne korake za normalizaciju odnosa s Kosovom", da napreduje u stvaranju delotvorne tržišne privrede i da je "poboljšana ukupna ekonomska situacija".

U nekima od 325 amandmana na taj predlog rezolucije, traži se da vlasti u Prištini hitno prihvate izradu statuta i formiranje Zajednice srpskih opština.

Po predlogu rezolucije, na temelju izveštaja koji je pripremio izveštač Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister, a koji taj parlament treba da usvoji na plenarnom zasedanju, navodi se da je potpuno sprovođenje evropskih reformi i politike "presudni pokazatelj uspeha u postupku integracije" u EU.

Izražava se "zabrinutost zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije", odaje se priznanje vlastima Srbije za suzbijanje organizovanog kriminala i traži da se "za sporne događaje u beogradskoj četvrti Savamala brzo nađe rešenje".

U nekoliko amandmana se "izražava zabrinutost zbog toga što vlasti nisu privele pravdi organizatore nezakonitog rušenja imovine" u Savamali".

Evropski parlament "poziva Srbiju da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom Evropske unije, uključujući politiku prema Rusiji".

Najveći broj amandmana su podneli poslanici iz Hrvatske koji ponovo traže da Srbija reši otvorene probleme sa susedima, kao što su utvrđivanje granica, sukcesija SFRJ, vraćanje kulturnih dobara, otvaranje jugoslovenskih arhiva, mada se navodi i da bilateralna pitanja moraju biti rešena u ranoj fazi pregovora o prijemu Srbije u EU, ali ne na štetu pristupnog postupka.

Oni traže i ukidanje univerzalnog ovlašćenja Suda Srbije za ratne zločine na čitavoj teritoriji bivše SFRJ.

Evroposlanici "ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka u poboljšanju stanja slobode izražavanja i slobode medija, i snažno predočavaju činjenicu da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i dalje izazivaju zabrinutost".

Pozivaju vlasti Srbije da istraže svaki napad na novinare ili medije, da potpuno sprovedu zakone o medijima, i da obezbede uvid u vlasništvo i finansiranje medija.

U nacrtu rezolucije se "primećuje da nezavisnost pravosuđa nije zajemčena u praksi, iako je došlo do izvesnih pomaka u pravosuđu, posebno u usaglašavanju sudske nadležnosti i podsticanju dolaska na položaje na temelju zasluga".

Otud se "snažno ukazuje na činjenicu da su kvalitet i delotvornost sudske vlasti i pristupa pravosuđu u lošoj situaciji zbog neravnomerne raspodele poslova, teškog zaostatka u rešavanju slučajeva, i izostanka besplatne pravne pomoći".

Evropski parlament, navodi se u tekstu, "zabrinut je zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije i traži od Srbije da hitno pruži dokaze jasnog angažovanja, i da ojača primenu akcionog plana za suzbijanje korupcije".

Evroposlanici tako očekuju da vlasti Srbije "podnesu prvi bilans istraga, suđenja i presuda za afere krupne korupcije" i da "neodložno izmene i stave na snagu odeljak krivičnog zakonika za ekonomske prestupe i korupciju, kako bi se došlo do ubedljivog i predvidivog kaznenog okvira ".

Oni "pozdravljaju napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i traže od Srbije da udvostruči napore u istrazi šire rasprostranjenih kriminalnih mreža, da pospeši finansijsku istragu, da utvrdi politiku utemeljenu na obaveštajnom delovanju", uz dokaze o konačnim presudama.

U dokumentu se odaje priznanje vlastima Srbije za konstruktivno rešavanje migrantske krize, ali se pominje da bi Srbija morala da donese novi zakon azilu.

Evroposlanici od Evropske komisije traže da i dalje pruža pomoć Srbiji u rešavanju problema imigracije.

Posebno se navodi da je Srbija ostvarila bitan napredak u otklanjanju budžetskog deficita, uz bolje izglede za privredni rast, da su smanjeni unutrašnji i spoljnotrgovinski manjkovi i dugovi.

"Evropski parlament podvlači da je došlo do pomaka u preustrojstvu državnih preduzeća i ukazuje na to da su mala i srednja preduzeća od ključne važnosti za srpsku privredu", piše u nacrtu.

U nacrtu rezolucije se ukazuje na poboljšanje transparentnosti i postupka konsultacija u Skupštini Srbije, a naglašava se zabrinutost zbog čestog posezanja za hitnim postupcima pri usvajanju zakona.

Evroposlanici izražavaju zadovoljstvo što je u Srbiji usvojen akcioni plan za zaštitu nacionalnih manjina, a ocenjuju da je "u Vojvodini očuvan visok nivo zaštite manjina, dok je međunacionalna situacija dobra".

"Odmah ustanoviti Zadnicu srpskih opština na Kosovu"

Evropski parlament traži da vlasti u Prištini "odmah ustanove Zadnicu srpskih opština saglasno sporazumu Beograd-Priština, potpisanom uz posredovanje Evropske unije, a u skladu s odlukom Ustavnog suda Kosova", piše u predlogu rezolucije o Kosovu koju danas popodne treba usvoji Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta.

U predlogu rezolucije, koju potom, na plenarnom zasedanju, treba konačno da usvoji i Evropski parlament, navodi se da još nije počela ni izrada statuta Zajednice srpskih opština, koja je u dokumentu označena kao "asocijacija", kako je nazivaju vlasti u Prištini.

Izveštač Evropskog parlamenta za Kosovo, austrijska poslanica "zelenih" Ulrike Lunaček, izradila je izveštaj koji je poslužio kao osnova za predlog rezolucije. U njemu se ponovo poziva pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, da to učine, uz tvrdnju da bi to "doprinelo normalizaciji odnosa Beograd-Priština".

Takođe se "hitno traži od rukovodilaca srpske zajednice na Kosovu da svoj položaj i ulogu u potpunosti ugrade u kosovske institucije, da se odvoje od Beograda i konstruktivno rade, na dobrobit celog stanovništva Kosova".

Predstavnici Srpske liste koja je ranije učestvovala u radu vlade u Prištini, saopštili da se neće vratiti u kosovske institucije sve dok ne počne formiranje Zajednice srpskih opština, na šta su se vlasti u Prištini obavezale potpisivanjem sporazuma o tome još avgusta 2015. godine.

U dokumentu o kojem raspravlja Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, izražava se i "zabrinutost zbog i dalje postojećih srpskih paralelnih struktura, i traži se njihovo uklanjanje".

Evroposlanici "pozivaju zainteresovane strane da nađu prihvatljivo i zadovoljavajuće rešenje za položaj Rudarskog kompleksa Trepca".

Oni izražavaju zadovoljstvo zbog sklapanja sporazuma Kosovo-EU o pridruživanju i naglašavaju da je "zabrinjavajuće što je u parlamentu Kosova u potpunom zastoju ratifikovanje razgraničenja s Crnom Gorom". Kažu da je liberalizaciju režima viza EU za građane Kosova moguće očekivati tek kada vlasti u Prištini ispune taj i ostale uslove.

Drugi ključni uslov je, kako je podvučeno, da se "postignu opipljivi rezultati u osudi lica na visokom nivou za korupciju i organizovani kriminal".

Evroposlanici "ponovo izražavaju zabrinutost zbog sporosti u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala" i jer to "nije podvrgnuto pravdi naročito na severu Kosova".

Osnivanje posebno suda u Hagu za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu, u predlogu rezolucije se označava kao "presudan korak za garantovanje pravde i pomirenja".

Takođe se pozdravlja to što je Kosovo dobilo status posmatrača u Savetu Evrope i "poziva se Srbija da se ne upliće u ulazak Kosova u međunarodna i regionalna tela".