Dug put do vraćanja viza

U Evropskoj komisiji "nemaju saznanja niti su obavešteni da je većina zemalja Evropske unije za to da se ukine režim bez viza za Srbiju. Ipak, tačno je da se traže hitne mere za sprečavanje zloupotrebe bezviznog režima, rekli su danas agenciji Beta upućeni zvaničnici u Komisiji u Briselu.

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon saopštila je juče da većina ili možda i sve članice EU smatraju da zbog povećanja broja lažnih azilanata treba staviti van snage viznu liberalizaciju za srpske državljane.

"Mi u Evropskoj komisiji nismo dobili nikakve poruke niti naznake da neke članice EU traže ponovno uvođenje viza za neku od zemalja Zapadnog Balkana, mada je jasno da su pojedine vlade EU veoma uznemirene činjenicom da broj zloupotreba lažnih azilanata stalno raste", kažu funkcioneri Evropske komisije.

Moguće je, naveli su, da poslanici u Evropskom parlamentu imaju neke svoje izvore, ali to Evropskoj komisiji nije stavljeno do znanja, niti Evropska komisija ima takve informacije.

Izvori agenicije Beta u Briselu ukazuju na to da je sadašnji postupak mogućeg ponovnog uvođenja viza veoma dug i složen, pa su neke članice EU, koje su najviše pogođene prilivom "lažnih azilanata" i zahtevale da se ubrzanim postupkom u Evropskom parlamentu usvoji "zaštitna klauzula".

Primena mehanizma "u izuzetnim situacijama" 

Kako navode u Evropskoj komisiji, to bi bio mehanizam koji bi omogućio da se "u izuzetnim situacijama", relativno brzo, privremeno stavi van snage režim bez viza za neku zemlju.

Pre nego što bude usvojen ovaj mehanizam, ništa se u doglednom roku ne može učiniti, a i kad "zaštitna klauzula" stupi na snagu, Evropska komisija će tek na osnovu podataka i dokaza pojedinih zemalja članica predložiti konkretne mere.

Zbog toga je šest zemalja EU i zatražilo od Evropske komisije da se na predstojećem zasedanju Saveta ministara za pravosuđe i unutrašnje poslove razmotri šta sama EU, ali i zemlje Zapadnog Balkana moraju preduzeti da bi se smanjio broj onih koji zloupotrebljavaju režim bez viza.

Tačno je, kako su primetili u Evropskoj komisiji, da su i same zemlje Zapadnog Balkana preduzele mnoge mere da se priliv "lažnih azilanata" spreči, ali njihov broj, uprkos svemu, raste.

Šest članica Unije koje su najviše pogođene smatraju da je to "potpuno neprihvatljivo i da je strpljenju došao kraj".

Nije tu reč, ukazali su izvori u Briselu, o samom broju lažnih azilanata, već o činjenici da ih je sve više.

Ministri unutrašnjih poslova šest zemalja EU zatražili su da se na zasedanju Saveta ministara EU 25. oktobra razmotre hitne mere za zaustavljanje naglog priliva lažnih azilanata sa celog Zapadnog Balkana, ali nije zatraženo ponovno uvođenje viza za državljane tih zemalja, precizirano je u jučerašnjem obraćanju.

Mikele Čerkone, portparol evropske komesarke za unutrašnje poslova Sesilije Malmstrem, potvrdio je juče da je zatraženo da se na zasedanju Saveta ministara 25. oktobra razmotre hitne mere za zaustavljanje naglog priliva lažnih azilanata sa celog Zapadnog Balkana, ali nije zatraženo ponovno uvođenje viza za državljane tih zemalja.

Ipak, Čerkone je naglasio da je "situacija ozbiljna i vrlo zabrinjavajuća", naglasivši da su u ogromnoj većini zahtevi za azil potpuno neutemeljeni i da nema nikakvih razloga da se pruži zaštita takvim licima.

Čerkone je naglasio da takva lica ometaju postupak za dodeljivanje azila osobama kojima je zaštita zaista potrebna, jer su ugrožene i dolaze iz zemalja koje nemaju demokratski poredak i gde se ne poštuju ljudska prava.

Predlog ministara unutrašnjih poslova šest zemalja članica EU da se ponovo uvede vizni režim za zemlje Zapadnog Balkana negativno bi uticao na ceo region i bio bi "korak u pogrešnom pravcu", ocenio je specijalni predstavnik Parlamentarne skupštine OEBS-a za jugoistočnu Evropu Roberto Bateli.

"To bi, definitivno, bio korak u pogrešnom pravcu i negativno bi se odrazio na ceo region, što ne bi bilo ni u interesu EU niti zemalja koje preduzimaju taj potez", rekao je Bateli, navodi se u saopštenju OEBS-a.