Šta Rusija očekuje od Ukrajine

Moskva je zvanično stavila do znanja da Kijev treba da obraća pažnju na mišljenje Novorusije, tj. jugoistočnih regiona zemlje čije stanovništvo uglavnom govori ruski i tradicionalno gravitira ka Rusiji.

Prema rečima predsednika Vladimira Putina, cilj mirovnih pregovora treba da bude "obezbeđivanje legitimnih interesa ljudi" koji žive na jugoistoku Ukrajine. Moskva se, međutim, kategorički protivi raspadu Ukrajine. O tome neposredno svedoči molba Vladimira Putina upućena rukovodstvu Novorusije da se očuva formalni teritorijalni integritet zemlje.

Glavno pitanje nerešeno

Kijevske vlasti i samoproglašene republike su se 5. septembra u Minsku dogovorile o primirju, razmeni zarobljenika i otvaranju humanitarnih koridora. Istina, od tada su ukrajinske naoružane formacije i proruski dobrovoljački odredi više puta optuživali jedni druge za kršenje primirja.

Uostalom, glavno pitanje i nije prekid vatre, nego buduće državno uređenje Ukrajine.
Vlasti samoproglašenih republika govore o nezavisnosti Novorusije, ali je ipak najverovatnije da će biti stvorena konfederacija. U prvom susretu 1. septembra u Minsku predstavnici Donbasa su predlagali da se samoproglašenim republikama dodeli poseban status, koji podrazumeva sopstvene oružane snage i sopstveni sudski sistem, a takođe poseban režim spoljnoekonomske delatnosti, sve do prava na stupanje u Carinsku uniju.

Kijev je već učinio izvesne ustupke. Ukrajinski parlament je 16. septembra usvojio zakon o posebnim ovlašćenjima lokalnih vlasti na području Donbasa koje kontrolišu dobrovoljačke snage. Lokalne vlasti neće moći da budu smenjene, imaće mogućnost da učestvuju u imenovanju sudija i javnih tužilaca i formiraće dobrovoljnu narodnu miliciju. Garantuje se sloboda korišćenja bilo kog jezika i stimuliše se transgranična saradnja sa Rusijom.

Ima i onih koji se protive takvom rešenju, kako u Kijevu, tako i u Donbasu. "Jastrebovi" u Vrhovnoj radi zahtevaju od Petra Porošenka nastavak rata, a vlasti Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) traže da pod njihovom kontrolom bude čitava teritorija Donjecke i Luganske oblasti. Kijev na to neće pristati, tako da će pregovori po svemu sudeći potrajati.

Ukrajina kao tampon-zona

Po rečima Sergeja Markedonova sa Ruskog državnog univerziteta društveno-humanističkih nauka (RGGU), Rusiji je svejedno kako će biti uobličen mirovni sporazum između Kijeva i Novorusije.

"Za nas nema značaja da li će se taj proces nazivati federalizacija ili konfederalizacija. Taj proces je samo put ka cilju, a cilj je da Ukrajina bude tampon-država i da se ne pretvori u instrument za odvraćanje Rusije ili za uticanje na nju", kaže Markedonov.

To se, po njegovim rečima, može postići samo ako regioni čije stanovništvo govori ruski ostanu u sastavu Ukrajine (kao protivteža antiruskim elitama na zapadu zemlje) i ako im se obezbede instrumenti za kontrolu spoljne politike, ekonomije i obrazovanja.

Ovde se strani posmatrač može zapitati kako se izjave ruskog predsednika uklapaju u podršku DNR i LNR. Na to pitanje politikolozi odgovaraju da Kremlj jednostavno neće dozvoliti vojni poraz Novorusije, jer bi posle njene predaje čitava Ukrajina bila pretvorena u istureni položaj Zapada protiv Rusije. Neutralni status Ukrajine je za Kremlj pitanje od prvorazrednog značaja.

"Pozivi da se ukine vanblokovski status Ukrajine izazivaju posebnu uznemirenost u Kremlju", izjavio je ruski diplomatski izvor listu Komersant. U tom svetlu može da se shvati i nedavna odluka Bele kuće da odbije molbu Ukrajine da joj isporuči letalno i neletalno oružje i pruži status posebnog strateškog partnera NATO-a u sferi odbrane.

Opasno odugovlačenje

Pojedini ruski politikolozi upozoravaju da odugovlačenje sa pregovaračkim procesom može dovesti do raspada ukrajinske države, posle čega Moskva neće imati drugog izbora nego da podrži zahteve Novorusije za nezavisnošću.

"Moguće je širenje borbenih dejstava izvan teritorije DNR i LNR, kao i kolaps ekonomije i kolaps socijalnog i komunalnog sektora, što može izazvati novu političku krizu. Rusija u toj situaciji već neće moći da traži kompromisna rešenja, nego će morati da brine o stvaranju tampon-zone između sopstvene teritorije i totalno antiruski nastrojene Ukrajine, napola srušene i poražene u ratu. Ta zona može biti čitava teritorija Novorusije od Odese do Harkova, i to bi bila nova delimično priznata država pod protektoratom Rusije, po ugledu na Pridnjestrovlje", kaže za Rusku reč politikolog Andrej Jepifancev.

Rusija bi želela da izbegne takav scenario, uprkos mišljenju uvreženom na Zapadu. Kroz zapadnu Ukrajinu prolazi gasovod iz Rusije u Evropu. Pored toga, Moskva bi morala da izdržava i obnavlja te teritorije, s tim što bi otežavajuća okolnost bila to što one ne bi bile međunarodno priznate.