Božji ratnici bez kontrole

Noćna mora iračkih i svih drugih vlasti u susednim zemljama - crna džihadistička zastava ISIL-a (Islamska država Irak i Levant) koja se vijori iznad Bagdada.

Posle neočekivanih uspeha pripadnika ISIL-a u severnom Iraku proteklih dana, njene snage su na manje od 100 kilometara od Bagdada.

Od početka ove nedelje, milicija ISIL-a, snaga nekada bliska Al Kaidi, već kontroliše nekoliko gradova na severu, između ostalog i metropolu Mosul. U njihovim rukama su i rafinerije u Bajidži, one u Kirkuku su njihov sledeći cilj.

Čak i pod pretpostavkom da se ISIL-ove tek nekoliko hiljada brojne snage neće usuditi da krenu na glavni grad Iraka, njihov dosadašnji uspeh je bez premca - ISIL se profilisao kao najsnažnija vojna frakcija u sirijskom građanskom ratu.

Ta teroristička grupa kontroliše Raku, eksploatiše već nekoliko naftnih polja u Siriji i upravlja čitavim kompleksom ratne privrede organizovane po mafijaškim principima.

Proteklih dana, spojili su svoj sirijski deo sa mnogo većom teritorijom u Iraku. Sada kontrolišu regione s obe strane granice.

Irak: Islamistički pobunjenici napreduju

Trijumfalni pohod zakukuljenih mogao bi susedne zemlje da isprovocira na napad.

Iranci kao simpatizeri iračkog premijera Nuri el Malikija neće dopustiti da Suniti ponovo preuzmu vlast u Iraku.

Tek je slom Sadamovog sunitskog režima 2003. i preuzimanje vlasti od strane iračkih Šiita dovelo do toga da Teheran dobije status regionalne sile u Persijskom zalivu. Pre toga, dok je u Iraku vladao jedan, prema Teheranu neprijateljski raspoloženi režim, to nije bilo moguće. Teheran po svaku cenu mora držati Malikija i njegove Šiite na vlasti u Bagdadu.

Finansijska podrška sa strane

Čak i većinski sunitska Turska, koja je kroz prisustvo sirijskih izbeglica duboko uvučena u konflikt u toj zemlji, nema potrebu za jednom džihadističkom državom na svojim granicama.

Kriza s taocima u turskom konzulatu u Mosulu pokazuje da se ISIL ne drži nikakvih pravila - ne treba zaboraviti da Ankara od početka stoji na strani sirijskih pobunjenika, iz čijih se redova ISIL i formirao.

U sličnoj situaciji nalaze se i suntiski Jordan, kao i salafistička Saudijska Arabija. Obe države podržavaju umerenije pobunjeničke snage i zbog toga imaju sve razloge da se plaše radikalnijih "božjih ratnika".

Ali, čini se da je angažman Saudijske Arabije bio presudan za rast i uspeh terorističke Isis grupe, koja je već pre Sirije postojala u Iraku i tamo se aktivno borila protiv američkih snaga. Za Saudijce i irački Šiit Maliki i sirijski Alavit Asad, važe kao vazali Islamske republike Iran.

Uspeh ISIL-a u Siriji i sada u Iraku bio bi nezamisliv bez početne podrške i pomoći spolja, kaže Valter Poš iz berlinskog Instituta za nauku i politiku. Investitori sede u Zalivu. Saudijska Arabija i Katar su od početka podržavali pobunjenike suprotstavljene Asadovom režimu, što zvanično na nivou vlada, što kroz novčane uplate bogatih biznismena.

"Neotalibani" bez kontrole

U međuvremenu, čini se da ISIL-u više nije potrebna pomoć. Ta je milicija "već neko vreme postala samostalni igrač", kaže Poš.

"ISIL je sada van svake kontrole. Kroz osvajanje teritorija i kriminalne poslove u sirijskom građanskom ratu, grupa raspolaže sa dovoljno finansija da može sebi dopustiti da igra samostalno", navodi Poš.

Za Poša su grupe poput ISIL-a "nepredvidivi Neotalibani", koji deluju na osnovama primitivne radikalno-islamističke ideologije, dok im istovremeno nedostaje bilo kakva politička agenda. Borba se iscrpljuje u cilju - a cilj je islamska država.

Uspon iračko-sirijskih sunitskih milicija pokazuje sličnu razvojnu liniju kao i onu koju su prošli Talibani u Avganistanu.

Oni su se pojavili 1994. godine u zemlji razorenoj građanskim ratom i prvo su razvlastili lokalne plemenske gazde i stavili stanovništvo pod apsolutnu kontrolu. Talibani su preuzeli vlast da bi uspostavili, čak i za taj region, primitivnu "Božju državu".

Danas se Talibani opet bore za prevlast u Avganistanu i drže zemlju pod stalnom pretnjom terorističkih akcija.

Preteći građanski rat u Iraku

Islamisti kontrolišu sve više gradova na severu i zapadu Iraka. Vlasti u Bagdadu su bespomoćne i zbunjene. Sunitski ekstremisti iz ISIL-a postali su tako jaki da se čak i Al Kaida distancira od njih, kaže ekspert za Bliski istok Gvido Štajnberg.

Kao i nekad Talibani, tako danas borci ISIL-a sebe predstavljaju kao bogobojazne ratnike, koji samo žele da se poštuje slovo Kurana. Pri tome se ne sme zaboraviti da su avganistanski Talibani uvek bili instrument susednog Pakistana.

Pakistan je tražio način da poveća svoj uticaj na Avganistan, želeo je da tamo uspostavi vazalsku vlast.

Tajni pakistanski projekt uspeo je samo delimično: samo što su dospeli na vlast, Talibani su prešli na vlastitu "islamsku" politiku, destabilizovali Pakistan i potpuno zgranuli svet brutalnošću.

Danas su pakistanske "podružnice" avganistanskih Talibana, sa svojim bataljonima terorista, egzistencijalna opasnost za pakistansku državu.

Ratni pohod protiv Saudijske Arabije?

Slično se može dogoditi i bivšim arapskim finansijerima ISIL-a. Militante snage ISIL-a su ovog trenutka angažovane u prekograničnom Svetom ratu u Iraku i Siriji, ali nema nikakve garancije da jednog trenutka neće odlučiti da krenu prema Saudijskoj Arabiji.

Ta je zemlja je san snova svih "Božjih ratnika" - tamo su sveta mesta Meka i Medina. Saudijska kraljevska kuća doživljava se među Džihadistima kao pojam pokvarenosti i greha - još je Osama bin Laden, i sam Saudijac, objavio rat saudijskom kralju.

Zbog toga je Saudijska Arabija krenula na distancu prema radikalno-islamističkim anti-Asad milicijama kao što je ISIL.

Kraljevska kuća se boji da bi militantne snage mogle krenuti u ofanzivu i protiv nje. Zbog toga Rijad navodno još samo podržava umerene grupe poput "Islamskog fronta", čuje se sa ruba tajnih zapadnih službi.

Ako se pogleda trenutni trijumfalni pohod ISIL-a, čovek se pita - a nije li to saznanje došlo malo kasno?

Prevela Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča