Human Rights Watch: Atak na ljudska prava u Egiptu

Egipatski Vrhovni savet oružanih snaga (SKAF), koji je vladao Egiptom u poslednjih 18 meseci otkako je oboren režim Hosnija Mubaraka, želi da obezbedi neograničeno učešće u vlasti.

SKAF je obećavao da će Egipat voditi u demokratsku tranziciju, ali je umesto toga gušenjem slobode govora, zabranom okupljanja i očuvanjem nepravednog pravosudnog sistema, narušavao prava Egipćana. Prema nekim stvarima, politika koju SKAF zastupa je čak gora od režima Hosnija Mubaraka.

Vanredno stanje, ustanovljeno prve godine Mubarakovog režima i održavano tokom čitave njegove vladavine Ministarstvu unutrašnjih poslova dozvoljava, između ostalog, da pritvara ljude na neodređeno vreme bez optužnice. Time se, takođe, dozvoljava suđenje u državnim sudovima bez prava na žalbu, sprečavaju istrage optužbi o mučenju zatvorenika i ne dozvoljava optuženima adekvatan pristup advokatima van sudnice.

Samo dve nedelje nakon što je novoizabrani parlament u Egiptu dozvolio da vanredno stanje istekne 31. maja, Ministarstvo pravde, čije je članove postavio SKAF, proglasilo je da članovi vojne policije i obaveštajnih službi imaju pravo da hapse civile, što im je dalo i jurisdikciju da ih izvode pred vojne sudove, čime se obnavljaju neki od ključnih aspekata vanrednog stanja.

Vrhovni savet je, oživljavanjem Nacionalnog saveta odbrane, povećao uticaj u vladi. Od 16 članova tog saveta, 11 je na pozicije postavio Vrhovni savet, a pošto se odluke u tom savetu donose većinom, taj savet deluje samo kao produžena ruka SKAF-a. U junu, odmah posle raspuštanja parlamenta nakon odluke suda, SKAF je sebi dodelio zakonodavna ovlašćenja i uklonio kontrolu vojske iz predsedničkih nadležnosti.

Namera Vrhovnog saveta da nastavi da dominira egipatskom politikom i da se meša u primenu zakona je zabrinjavajuća. Godine 2011, pred vojnim sudovima našlo se više od 12.000 civila, uključujući i decu.

Ukoliko je potreban dokaz da se vojnim sudovima ne može verovati da će pravedno suditi vojnim policajcima optuženim za zlostavljanje građana, može se navesti primer oslobađajuće presude oficiru iz juna 2012. godine, koji je izvršio takozvani "test nevinosti" na jednoj od žena uhapšenoj za vreme demonstracija.

Takođe, kada su uglavnom hrišćanski demonstranti prošlog oktobra protestovali ispred zgrade državne televizije, nekoliko oklopnih vozila uletelo je u gomilu. Tom prilikom ubijeno je 10 ljudi, što je potvrđeno i na autopsiji. Do tog trenutka protesti su bili mirni, a istraga "Hjuman rajts voča" pokazala je da je reakcija vojske bila brutalna.

Tokom čitave prošle godine, ali i ove, vojska i policija stalno su tukli i mučili demontrante. "Hjuman rajts voč" utvrdio je da su u maju 2012. godine, vojnici tukli zatvorenike dok su ih odvlačili sa trga Tahrir, kao i posle u pritvoru, kao i da su im omiljena sredstva bili bičevi, motke i čizme. Korišćeni su i elektrošokovi, a zatvarani su lekari i novinari.

Takođe, prelazna vlada Vrhovnog saveta oružanih snaga je vojnim suđenjima demonstrantima i blogerima, ispitivanjima novinara i suspenzijom dozvole za emitovanje nove satelitske televizije, napadala slobodu govora i novinare.

Takvo postupanje će možda biti prekinuto kada se donese novi ustav. Još nije sigurno da li će međuvlada imati legalnu budućnost i sudu je dodeljeno da u septembru odluči o njenoj budućnosti.

U međuvremenu, SKAF je sebi dodelio pravo veta na članove novog ustava ukoliko neko pokuša da stvori civilni nadzor nad vojskom.

Ljudska prava u borbi za vlast u Egiptu trebalo bi da budu jasna. U prošlosti, nijedan moderni egipatski ustav nije štitio ljudska prava protiv tajne i neizabrane vojske koja ima najveću moć u državi.

Novi ustav treba jasno i nedvosmisleno da štiti Egipćane od arbitranih suđenja, torture, zatvaranja i dugotrajne zloupotrebe, putem zakonskog kažnjavanja takvih postupaka.

Nažalost, jedina orijentacija SKAF-a, koji ima prednost u odnosu na podeljene grupe koje su zbacile Mubaraka i koje do sada nisu iskazale svoje mišljenje o nepromenljivim pravima Egipćana, jeste očuvanje moći uz odbacivanje građanskih prava.

Novoizabrani predsenik Muhamed Morsi treba da bude predvodnik i nije dovoljno to što je u govoru na nezvaničnoj inauguraciji rekao Egipćanima da ih voli, već da se bori za to da osigura da svaka buduća vlada poštuje ljudska građanska prava.