Kandić: Nije jasno zašto je Artman optužena

Svedok odbrane Nataša Kandić, izjavila je na suđenju Florans Artman pred Haškim tribunalom, da su "svi znali" za odluku Tribunala da u procesu protiv Slobodana Miloševića, na zahtev Beograda, 2003. godine prihvati kao dokaz zapisnike Vrhovnog saveta odbrane u redigovanom obliku.

Kandićeva, koja je direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo, posvedočila je i da je bilo "opšte poznato" da su vlasti Srbije i SR Jugoslavije time želele da spreče objavljivanje "podataka o učešću regularnih policijskih i vojnih snaga Srbije u izvršenju genocida u Srebrenici".

Ta odluka Tribunala bila pogrešna i protivna naporima da se utvrdi istina o zločinima tokom rata u BiH, rekla je Kandićeva.

Prošlog avgusta, Tribunal je Artmanovu - bivšu predstavnicu glavne tužiteljke Karle del Ponte - optužio za nepoštovanje suda zato što je obelodanila sadržaj druge dve poverljive odluke Žalbenog veća suda iz procesa protiv Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006. godine.

Žalbeno veće suda je tim odlukama odbilo da, na zahtev Tužilaštva, ukloni oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.

U knjizi "Mir i kazna", u jednom tekstu, Artmanova je tvrdila da su tim odlukama - za koje je napisala da su "poverljive" - sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SRJ u genocid u Srebrenici.

Kandićeva je u sudnici izjavila da su aktivisti za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji godinama raspravljali o sadržaju prve odluke Tribunala i zapisnika VSO, te da joj "nije jasno" zašto je sud "izdvojio" Artmanovu i protiv nje pokrenuo postupak.

"Mi smo bili zapanjeni optužnicom protiv Artmanove, zato što smo mi o sadržaju odluke raspravljali godinama. Bilo je opšte poznato da su delovi zapisnika VSO bili zatamnjeni. Mi smo smatrali da se u tim delovima krije deo o Srebrenici i umešanosti vojnih i policijskih snaga SRJ u Srebrenicu. Ja sam to javno govorila, a niko od predstavnika vlasti nije negirao", kazala je svedokinja.

Prema oceni Kandićeve, knjiga Artmanove, koja je objavljena kasnije, "nije otkrila ništa novo".

Kandićeva je "opšte poznatom" nazvala i tvrdnju da su vlasti u Beogradu dostavile Tribunalu redigovane zapisnike VSO kako bi sprečile da oni budu upotrebljeni pred Međunarodnim sudom pravde, pred kojim je SRJ odgovarala na tužbu BiH da je bila odgovorna za genocid u Srebrenici.

Napominjući da su na jednoj od rasprava Fonda za humanitarno pravo učestvovali zastupnici SRJ pred Međunarodnim sudom pravde Radoslav Stojanović i Saša Obradović "otvoreno govorili" o postojanju tih odluka, ali da "tema nikada nije bila da li je odluka poverljiva, već se uvek govorilo o sadržaju".

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac Brus Mekfarlejn je, međutim, Kandićevoj citirao reči Obradovića sa tog skupa da je odluka poverljiva, a njeno objavljivanje - krivično delo.

Kandićeva je odgovorila da to jedini put da je zvaničnik vlasti spomenuo poverljivi status odluke.

Suđenje Artmanovoj i unakrsno ispitivanje Kandićeve biće nastavljeno 1. jula.