Око: Какав Савет треба РЕМ-у

Одбор за културу и информисање Скупштине Србије поништио је стари и расписао нови конкурс, на седници која је одржана у понедељак. Поле тога, окончана је блокада зграда РТС-а, која је трајала од вечерњих сати 14. априла.

Јован Јањић из покрета "Ми – глас из народа" оценио је у емисији Око да је одлука студената да обуставе блокаду Радио-телевизије Србије донела олакшање, пошто су уважили одлуку институција.

"У понедељак, након завршетка седнице Одбора, осетио сам велико олакшање и заиста ми је било драго када су студенти уважили одлуку коју смо донели", навео је Јањић, осврћући се на недавну двонедељну блокаду зграде РТС-а.

Јањић је истакао да не доводи у питање право на политички став, али да начин на који се он изражава не сме нарушавати живот грађана.

"Не видим потребу да се, ако неко износи свој политички став, не улазећи да ли је или није у праву и ко се за шта залаже – тиме оптерећују други људи. Ово је заиста унело неред, не само испред РТС-а већ и испред Скупштине, где протести, нажалост, и даље трају", рекао је Јањић и упозорио да је Београд град од два милиона људи и да се "не може паралисати свакодневица".

Осврћући се на друге протесте који се и даље одржавају у престоници, Јањић је оценио да честе блокаде улица изазивају велике гужве у саобраћају и непријатности за грађане. Сматра да постоје други, ненаметљиви начини да се изразе политички ставови, без угрожавања функционисања града.

Ивана Роквић: Блокаде РТС-а биле су оправдане

Ивана Роквић из Народног покрета Србије је, са друге стране, истакла да није видела значајну разлику у медијској слици током последњих 15 дана у поређењу са претходним периодом.

Роквићева је истакла да је њена странка апсолутно подржала студентске протесте, чији је захтев, како каже, био да РТС ради свој посао у складу са законом. Сматра да су блокаде РТС-а имале оправдање, јер су их студенти започели како би осигурали да јавни сервис ради као независна институција, у интересу свих грађана.

"Ми живимо у земљи која је под једним репресивним режимом, живимо у земљи где су заробљене институције, где не постоји независност институција, где медији не могу да обављају свој посао на један слободан начин, тако да нисам негде видела неку претерано велику разлику, а мислим да је управо то био разлог зашто су започете студентске блокаде испред РТС-а. Њихов захтев је заправо и кренуо од тога да само желе да РТС заправо ради свој посао, на начин који је дефинисан законом", навела је Роквићева.

Оценила је да је оно што су студенти радили за време блокаде било у интересу свих грађана.

"Можда је био проблем да неко прође кроз центар града, али када видимо зашто се то радило и који је заправо био основни циљ да се оствари, мислим да је мала жртва била обићи РТС-а са неке друге стране, ако имамо заједничке интересе да стигнемо до слободних медија да слободног РТС-а и да јавни сервис ради оно што што је законом предвиђено", навела је Роквићева.

Како би РТС радио свој посао како треба, као јавни медијски сервис, додаје Роквићева, потребно је да постоји једна институција, као што је РЕМ, у чијој надлежности је контрола јавног медијског сервиса.

Дуња Симоновић Братић: Блокада РТС-а је била незаконита

Дуња Симоновић Братић, представница Социјалистичке партије Србије, осудила је блокаду РТС-а, истичући да је била незаконита и политички мотивисана. Она је навела да је читав протест био непријављен, као и да је забрана запосленима на РТС-у да уђу у зграде била апсолутно непримерена.

"Од самог почетка сам апсолутно осуђивала блокаду РТС-а. То је било незаконито и није било пријављено. Такође, забрана уласка запосленима на РТС и, уопште дислоцирање са радних места на начин који је био крајње непримерен, мислим да је само био покушај политичког притиска, који се већ месецима дешава, као и то да студенти служе за, нажалост, туђе циљеве као што су и покренули ту блокаду, па су се тек накнадно сетили ових захтева", додала је Симоновић Братићева.

Додала је да су студенти који су учествовали у протестима на крају "само постали инструмент у рукама оних који су покренули блокаду", али да су тек накнадно усмерени на конкретне захтеве. Симоновић Братићева сматра да су ови протести били и последица политичког притиска који се догађа већ неколико месеци.

"Ако је идеја да се поново бира РЕМ, то јест Савет, онда се то ради испред Скупштине, а не испред РТС-а, да би се сад већ покренула прича и сами ти актери то јест они кандидати који су одустали од својих кандидатура 28. јануара, почели су да говоре по другим телевизијама да је у ствари поента да избор чланова РЕМ-а подразумева да ти чланови бирају Управни одбор РТС-а и да следеће године шесторици чланова Управног одбора РТС-а истиче мандат, тако да је ту откривена та веза која је на први поглед била бесмислена, у смислу тражити испред РТС-а да се покрене нови поступак за чланове Савета Регулаторног тела, а не доћи испред Народне скупштине, која то једина легитимно може да уради", указује Симоновић Братићева.

Јањић: РЕМ није надлежан за РТС, Закон треба да се поштује

Јован Јањић из покрета "Ми – глас из народа" о сматра да РЕМ није надлежан за Радио-телевизију Србије.

"Када је у питању РЕМ, ова институција није надлежна за Радио-телевизију Србије. Не разумем зашто су постављани захтеви према РТС-у. Статус РТС-а и РТВ-а је регулисан Законом о јавним сервисима. РЕМ се, с друге стране, односи на друге електронске медије. Стога, не видим везу између онога што је тражено и Радио-телевизије Србије“, истиче Јањић.

Сматра да је важно неговати културу дијалога у друштву, нарочито у тренуцима када се суочавамо са различитим политичким и друштвеним изазовима.

"Морамо имати у виду интерес заједнице и радити на томе да се одржи баланс и у медијима и у свим осталим аспектима живота. Ако бисмо се придржавали закона и реда, ова држава, ако не би била у благостању, она би била на путу благостања. Али, проблем је овде што се не поштује Закон, тако је и са медијском сценом", додао је Јањић.

Указао је да је Закон о електронским медијима веома прецизан у вези са правима, обавезама и процедурама које се односе на медије, као и на формирање Савета РЕМ-а. 

"Врло садржајан и, рекао бих, врло прецизан закон који јасно регулише које су надлежности телевизије и права и дужности, како се бира Савет РЕМ-а, које су његове дужности, ко може бити овлашћени предлагач, ко може бити кандидат. Све је јасно регулисано. Да се тога држало, мислим да не бисмо дошли, бар у овом обиму, у овим размерама, у проблеме у којима смо били у међувремену", оценио је Јањић.

Роквић: Постоје телевизије које константно крше закон, а РЕМ ћути

Ивана Роквић из Народног покрета Србије осврнула се на рад појединих телевизија са националном фреквенцијом и на улогу РЕМ-а, уз оцену да постоје медији који континуирано крше закон, док надлежни органи не реагују.

"Гледам све телевизије, што због природе посла, што да бих имала увид у медијску слику. Неке гледам тешком муком – оне су, нажалост, са националном фреквенцијом. Постоје телевизије које константно крше закон. И поред тога што крше закон, оне добијају националне фреквенције. И док смо имали РЕМ, исто тако као и сада када га немамо, то нико није санкционисао, А РЕМ има првенствену сврху да врши контролу. И то је његова надлежност, да врши контролу програмских садржаја, како нека телевизија извештава, шта ради, да ли постоје дезинформације, да ли обмањује јавност", навела је Роквићева.

Додала је да је, пратећи медије, приметила пораст примера таргетирања грађана.

"Професори, студенти, јавне личности – именом и презименом, бивају изложени нападима у програмима појединих телевизија. То је недопустиво у једном демократском друштву", оценила је Роквићева.

Симоновић Братић: Ускоро нови рокови за избор кандидата за Савет РЕМ-а

Након празника очекује се покретање новог поступка за избор кандидата за Савет РЕМ-а, а прецизни датуми биће ускоро познати, истакла је Дуња Симоновић Братић.

"У наредним данима, након празника, очекује се објављивање јавног позива у Службеном гласнику. Постоје две могућности – да то буде 5. или 12. маја. Остављена је опција да се кандидатима дâ додатно време да припреме своје биографије и пријаве", рекла је Симоновић Братићева.

Од тренутка објављивања јавног позива у Службеном гласнику, Политици и Данасу, почиње да тече рок од 15 дана у којем овлашћени предлагачи треба да доставе своје предлоге.

"У том року, девет овлашћених предлагача има обавезу да предложи по два кандидата. Ако се деси да пошаљу више, онда им се даје рок од седам дана да се усагласе око тога. Онда се расписује тај такозвани разговор, то јест јавно слушање. И онда се, када се они саслушају, наравно одлучује у пленуму и од 18, бира се 9", објаснила је Симоновић Братићева.

Роквић: Процес избора за Савет РЕМ-а "личио је на циркус"

Ивана Роквић оцењује да је читав поступак избора кандидата за Савет РЕМ-а у великој мери нарушио законске процедуре и стандарде, наводећи да је све личило на "циркус".

"Одбор за културу и информисање је, упркос апелима свих опозиционих посланика, дозволио кршење готово свих законских одредби и процедура. Иако су прекршени готово сви чланови закона, и иако ни предлагачи ни кандидати нису испуњавали услове конкурса, ипак смо дошли до тога да ће такав РЕМ бити тачка дневног реда на пленуму", изјавила је Роквићева.

Роквићева је у име Народног покрета Србије на последњој седници скупштинског Одбора за културу предложила четири мере које би, како каже, "прочистиле процес" избора кандидата за чланове Савета РЕМ-а.

"Прво, мора да постоји благовремено и транспарентно достављање документације од стране предлагача, како би било јасно ко уопште има право да предлаже кандидате. Друго, особе које имају сукоб интереса морају бити одмах дисквалификоване. Треће, биографије кандидата морају бити релевантне и повезане са надлежностима РЕМ-а. И четврто, у процесу не сме бити политичког уплитања, каквог је очигледно било у претходном поступку“, поручила је Роквићева.

Цело гостовање Јована Јањића, Иване Роквић и Дуње Симоновић Братић можете погледати у видеу на почетку текста.