Vesli Klark drugi put u Hagu - misija spasavanja Hašima Tačija

Ovo neće biti prva Klarkova poseta sudovima u Hagu - 2003. godine svedočio je na suđenju Slobodanu Miloševiću.

"Mislim da je za ljude u regionu ovo veoma važno, ovo je završetak odnosa sa čovekom koji je uzrokovao smrti," rekao je Klark u hagu 2003. godine.

Prošlo je 22 godine od boravka "izuzetnog svedoka" u Hagu, kako je tada Veslija Klarka nazvao izveštač nedeljnika Vreme.

Izuzetnog, zbog brojnih ustupaka koji nisu činjeni ni pre, ni posle njega u Tribunalu. Na suđenje Slobodanu Miloševiću stigao je kao potencijalni kandidat za predsednika SAD, pa je mimo strogih haških pravila na travnjaku Tribunala davao izjave medijima, a unutar sudnice svedočio tajno.

Sada se vraća u Hag, ali da, nasuprot ranijem nastupu, svedoči u korist optuženog Hašima Tačija. Poznavaoci veruju da će istovetno kao i prethodni svedoci odbrane probati da opovrgne tvrdnje Tužilaštva da je OVK bila dobro ustrojena teroristička organizacija, na čelu s Tačijem.

"Mislim da će samo nastaviti da obmanjuje sud javnost i da svedoči sve u dogovoru sa Tačijevom odbranom onako kako njima odgovara, jer ako bi Klark bio iskren, on bi morao da prizna da je bila teroristička OVK, jer je to mogao da vidi i na terenu“, rekao je predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove Milovan Drecun.

Drecun je istakao da je postojala i obaveštajna saradnja između NATO i OVK i da su postojale veze i 1998. i 1999. i oni su veoma dobro znali sa kim kontaktiraju, i imali su predstavu o tome da je to hijerarhijski dobro ustrojena organizacija.

Poslednja "zvezda" Tačijeve odbrane

Nekadašnji komandant snaga NATO-a u Evropi dolazi kao poslednja zvezda Tačijeve odbrane iz nekadašnje američke administracije, posle Džejmsa Rubina, Pola Vilijamsa, Kristofera Hila.

Uprkos tvrdnjama da je na delu namera Zapada da vrati Tačija u Prištinu, deo analitičara misli da su po sredi više dobri lični odnosi sa nekadašnjim prištinskim liderom.

"Ja ne vidim u tu nameru Trampove administracije da preko toga utiče na oslobađanje Hašima Tačija. Da, postojale su neke priče oko toga. I sam Ričard Grenel se pozitivno izjašnjavao o spremnosti Tačija da u dijalogu postigne neke dogovore sa Beogradom, ali ne bih se usudio da kažem da je to glavni motiv“, kaže Drecun.

Prema njegovim rečima, jednostavno im je odobreno da mogu da svedoče, a kako će svedočiti, šta će raditi, ne verujem da na to može da utiče Trampova administracija.

Ali može lični interes. Malo posle bombardovanja Vesli Klark počeo je neskriveno da se zalaže za kosovsku nezavisnost, bio čest gost u Prištini, a konačno i nadomak unosnog biznisa, kada je kanadskoj firmi kojom predsedava odobreno da traga za ugljem u južnoj pokrajini. Izostalo je, ipak, zeleno svetlo prištinskog parlamenta.