Суђење за ратне злочине у Хагу - Џејмс Рубин тврди да Тачи није био лидер ОВК

Некадашњи званичник Стејт департмента, Џејмс Рубин први је сведок одбране у сложеном суђењу за ратне злочине против четворице лидера бивше Ослободилачке војске Косова, које већ пет година траје у Хагу.

Рубин, један од првих америчких званичника који је у јуну 1999. године стигао у Приштину, први је од укупно 11 сведока одбране које су најавили адвокати некадашњег политичког лидера ОВК, Хашима Тачија.

Суштину Рубиновог сведочења пред судом у Хагу, у понедељак, представља тврдња да Тачи, некадашњи шеф обавештајне службе ОВК Кадри Весељи, један од команданата ОВК Реџеп Сељими и портпарол те формације Јакуп Краснићи "упркос титулама нису директно командовали јединицама и појединцима".

Џејмс Рубин је рекао и да званичници Стејт департмнета, у време одржавања преговора у Рамбујеу марта 1999. године, нису знали превише о лидерима ОВК, те да га је Олбрајтова, тада, задужила да боље упозна Хашима Тачија.

Некадашњи званичник Стејт департмента је ланац командовања описао као процес током којег су локални команданти наређивали Тачију шта да ради, као и да је некадашњи политички лидер ОВК више служио као министар спољних послова, без овлаштења да доноси било какве одлуке.

"Они (команданти) су му говорили шта да ради. Он њима није говорио шта да раде", рекао је Рубин, чије је сведочење уследило пошто је тужилаштво у претходне две године испитало 125 сведока и извело око 3.000 материјалних доказа.

"Тачи није био лидер, већ радије преносилац", рекао је Рубин.

Објашњавајући овакав став, Рубин је рекао да је Стејт департмент, верујући да ОВК нема јасну структуру и командни ланац, избегао да обећа помоћ у наоружању, наводећи да је Тачију, тада, рекао да би такав потез угрозио јединство НАТО-а.

"Провео сам 72 сата са њима... Тачи није био у прилици да нареди било шта командантима оперативних зона", рекао је Рубин.

Иако је листа наредних сведока одбране званично тајна, медији у Приштини су наводили да би се у Хагу могли појавити некадашњи командант снага НАТО, генерал Весли Кларк, шеф Посматрачке мисије ОЕБС-а на Косову Вилијем Вокер и бивши шеф УНМИК-а Бернар Кушнер.

Траг стратегије одбране, како се чини, представља Рубинова теза да су Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими представљали "меку линију" унутар Ослободилачке војске Косова, односно крило које се залагало за проналажење решења којима би се избегло крвопролиће.

Навео је и да влада Сједињених Држава, до 2000. године, није располагала доказима о злочинима команданата ОВК.

Оптужница Специјалног суда за злочине које су починили лидери Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи наводи 116 убистава, Срба, Албанаца и Рома од марта 1998. до септембра 1999. године, као и нелегално хапшење и злостављање у десетак логора које су држали припадници ОВК.

Тридесет девет локација на којима су убијане особе које су претходно отели припадници ОВК укључују Глоговац, Урошевац, Ђаковицу, Клину, Липљан, Малишево, Подујево, Приштину, Ораховац, Србицу, Клечку и Кукс у Албанији.

Лидери ОВК оптужени су за "удружени злочиначки подухват", јер су од марта 1998. до септембра наредне године имали заједнички циљ да успоставе и контролишу цело Косово, користећи се насиљем и претњама како би се решили особа које су оптуживали за сарадњу са институцијама СР Југославије, особа за које су сматрали да не подржавају ОВК и касније Прелазну владу Косова, укључујући присталице Демократског савеза Косова, Србе, Роме и припаднике осталих етничких заједница.

Списак злочина за које су оптужени Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи укључују и нелегална хапшења и прогон, окрутни третман, мучење, убиства и отмице, чиме су починили дела која су квалификована као ратни злочини и злочини против човечности, за које се терете и по командној одговорности.