Radna grupa ispituje paljenja ambasada

Stefanović je rekao da je doneo odluku o formiranju Radne grupe kako bi se u potpunosti ispitale sve činjenice tog događaja, ali i otkrili organizatori i akteri paljenja ambasada SAD i Nemačke, saopštio je MUP.

Ministar je naveo da je cilj Radne grupe da "identifikuje sve počinioce i u potpunosti rasvetli taj nasilni čin, kako bi odgovorni organizatori i napadači bili procesuirani", prenosi Tanjug.

Pred Višim sudom u Beogradu u toku je suđenje dvanaestorici optuženih za paljenje ambasada u Beogradu 2008. godine, do čega je došlo nakon mitinga "Kosovo je Srbija".

Optužnicu je Više tužilaštvo podiglo 10. jula 2012. godine, a svi optuženi brane se sa slobode pošto im je dan nakon podizanja optužnice ukinut pritvor u kojem su boravili od hapšenja.

Na optuženičkoj klupi su učesnici nereda od 21. februara 2008. godine - Dejan Vučković, Đorđe Tomin, Nikola Kosanović, Dušan Sedlar, Aleksandar Erceg, Filip Backović, Dragan Marinkov, Mladen Nebrigić, Marko Novitović, Draženko Nikolić, Milan Dubočanin i Milan Tomas, a optuženi se terete za krivično delo izazivanja opšte opasnosti.

Optužnica im stavlja na teret da su 21. februara 2008. oko 18.30 u Ulici Kneza Miloša organizovano došli do ambasade SAD i gađali je kamenicama, bakljama i drugim predmetima i tako izazvali požar.

U optužnici se konstatuje da je u prostorijama ambasade smrtno stradao Zoran Vujović i da su optuženi bili svesni te mogućnosti, "ali su olako držali da do toga neće doći i da će to moći da spreče".

Na teret im se stavlja i da su u Ulici kneza Miloša prethodno gađali ambasadu Hrvatske i ambasadu Nemačke, gde su takođe izazvali manji požar.

Tužilaštvo je pre podizanja optužnice više od godinu dana pribavljalo dokaze među kojima su i snimci stranih ambasada u Beogradu na osnovu kojih su identifikovani učesnici nereda.

Prethodno je radna grupa za ispitivanje okolnosti paljenja američke ambasade bila formirana po nalogu direktora policije Milorada Veljović, a istraga o ovim događajima, kako su objavljivali mediji, vođena je u tri pravca.

Prvi se ticao propusta policije toga dana u obezbeđivanju vitalnih objekata, ambasada i nekih medijskih kuća, drugi političke pozadine tih događaja, a treći identifikacije izgrednika.

Otkrivanje počinilaca i nalogodavaca paljenja nemačke ambasade našlo se i među sedam uslova Berlina za napredovanje Srbije na putu ka EU, a iz Vašingtona je u nekoliko navrata poručeno da očekuju od vlasti u Srbiji da otkriju i kazne vinovnike paljenja ambasade SAD u Beogradu.