Нови заплет или расплет политичке кризе – да ли ће у Приштини данас бити пресечен Гордијев чвор

Политиколог Огњен Гогић каже за РТС да би данас требало да дође до неког решења кризе у вези са конституисањем парламента у Приштини и да очекује "средње решење". Објашњава шта стоји иза "невештих" потеза Вјосе Османи, укључујући и прозивање српског судије. Посета Петера Соренсена Приштини имала је, према његовој оцени, три циља. Ситуацију са Игором Поповићем оценио је као велики ударац за Београд. Што се тиче предстојећих избора и учешћа Српске листе, указао је на јасну поруку амбасаде САД Аљбину Куртију.

Данас истиче привремена мера којом је тзв. уставни суд у Приштини забранио посланицима да предузимају било какве радње у правцу формирања скупштине привремених институција.

Покрет Самоопредељење месецима не може да обезбеди довољан број гласова за избор председника парламента, а сада су додатно закомпликовали ситуацију.

Након што је председница Вјоса Османи 22. јула поднела захтев уставном суду, тражећи појашњење правних последица неформирања скупштине, она је 5. августа тај предлог напрасно повукла, свега три дана пре него што истиче привремена мера, након које се очекује одлука суда.

Ипак, то што је Османи повукла захтев не би требало да спречи уставни суд у покушају да распетља Гордијев чвор у који су се упетљали политичари на Косову и Метохији.

Шта ће попунити "уставну празнину"

Политиколог Огњен Гогић рекао је у Јутарњем програму да идеја уставног суда јесте да стави тачку на кризу, да понуди неки расплет, тако да би данас требало да се дође до неког решења, али је оценио да би одлука суда као и до сада могла да буде неочекивана.

На Косову и Метохији, наводи, сви очекују да ће суд рећи да су наступиле околности када председница може да распусти скупштину, јер је у питању "уставна празнина", оваква ситуација није препозната уставом.

Гогић, међутим, указује, на мање радикално решење, а то је да уставни суд каже да Самопредељење више нема права да предлаже кандидата за председника Скупштине.

"Самопредељење заправо блокира рад Скупштине. Они су у прво време предлагали кандидата који није имао већину, али онда су престали да предлажу кандидата, него су тражили да се гласа тајно, и онда када опозиција каже ми то нећемо, они одреде паузу. Тако да заправо један посланик који води седницу, представљајући, он све време блокира Скупштину тиме што проглашава паузу", објашњава Гогић.

"Очекујем средње решење"

Политиколог очекује да ће уставни одредити неко средње решење.

"Да каже, ви сте искористили своју могућност, ви користите право да блокирате конституисање парламента, то није у складу са Уставом, самим тим неко други има право да предложи кандидата. Ја то видим као решење", каже Гогић.

"Невешт покушај Османијеве, суд реагује на захтеве опозиције"

Потез Вјосе Османи да повуче свој предлог само три дана пре истека тумачи као политику и то врло невешту, пошто је тиме покушала да купи још месец дана за Куртија, али није успела, због тога што уставни суд сада реагује на захтеве посланика из других опозиционих партија, који су се такође обратили суду.

"Када је схватила заправо да није постигла циљ, да је њено питање беспредметно и да неће ништа тиме постићи политички, онда је рекла па шта друго да урадим, хајде да направимо од тога политичку причу. И онда је рекла - повлачим то питање због тога што је српски судија одређен за известиоца", објаснио је Гогић.

Три циља Соренсенове изненадне посете

Када је реч о ненајављеној посети специјалног представника ЕУ Петера Соренсена Приштини, Гогић оцењује да она има информативни карактер, без великог ефекта, подсећајући да се већ месецима разни представници међународне заједнице, без резултата, позивају посланике на КиМ да нађу излаз из кризе.

"Он је дошао, по мојим проценама, заправо да се више информише у којем правцу то иде сада тамо, какво је расположење међу странкама да изађу из кризе. Друго, да позове да се поштује одлуку уставног суда каква год буде била, дакле да их позове да то испоштују. И на крају да и он сам их упозна са тим да Косово трпи последице на европском путу због ове ситуације, дакле да нема нека средства", сматра Гогић.

"Ситуација са Игором Поповићем велики ударац за Београд"

У том смислу, оцењује као врло речиту ситуацију са замеником директора Канцеларије за КиМ Игором Поповићем, који је на крају постигао споразум у признању кривице.

"То је велики ударац, заправо, за Београд и за политику Србије. Дакле, Србија је генерално тражила да се он пусти безусловно, да ће то бити услов да се уђе у дијалог, да више дијалога неће бити уколико се то не деси. То се није десило, већ се десило нешто што може имати озбиљне последице, преседан је велики направљен тиме што је прихватио кривицу. Ја разумем зашто је то радио, јер би алтернатива била да се дуго вуче по притворима, месецима ако не и дуже, али то сада наводи Београд да приспита политику у будућности према Косову и према дијалогу", каже Гогић.

Делови судске власти "буквално максимум" који Срби могу да очекују

Упитан да ли то значи да Срби у овом тренутку на Косову и Метохији немају коме да се обрате за институционалну помоћ и подршку, указује да је на КиМ колико толико преостала судска власт, на коју странци утичу, и да је то буквално максимум који Срби могу да очекују.

"То је можда једина полуга коју Запад и даље има на Косову и зато се уставни суд укључује у ову кризу. Некад чини да он више доноси политичке одлуке него правне", објашњава Гогић и додаје да постоје у неким судским инстанцама независни људи који су у сукобу са Самопредељењем, тако да њима Срби могу да се обрате.

Јасна порука Куртију из америчке амбасаде

Што се тиче локалних избора у октобру и могућност да се не дозволи учешће Српској листи, Гогић је оценио да се то не може остварити, наводећи недавну поруку отправнице послова амбасаде САД у Приштини, која је Куртију рекла да се политичким субјектима не може ускраћивати право на изборима.

"Значи, она му је правовремено послала поруку, немој покушавати да Српску листу склониш са изборних листа. Неће ти успети, као што није ни прошли пут успела", истакао је Гогић.