Banke traže spas u reciklaži

Zaduženost građana već godinu dana, po svim osnovama, iznosi oko 5,5 milijardi evra. Kriza i ekonomska neizvesnost učinili su da i banke i građani budu oprezniji kada daju, odnosno uzimaju nove kredite.

Iako eksperti kažu da banke imaju novca, sve je manje kvalitetnih klijenata koji mogu bez rizika da se zaduže i posluju. Kada više nema dobrog biznisa u trgovini nekretninama i masovnoj proizvodnji robe široke potrošnje banke sve teže otkrivaju profitabilan biznis. Jedan od njih je pronađen u reciklaži.

Gordana Vlajić iz BIS reciklažnog centra kaže da je to dobar biznis i dodaje da je najbogatija osoba na svetu Kineskinja koja se time bavi, jer računarski otpad beleži najbrži rast oko pet odsto godišnje.

Bez obzira na biznis reciklaže banke su poslednjih godina više okrenute nekoj vrsti reciklaže nenaplativih kredita nego odobravanju novih.

Bankari kažu da gotovinski potrošački i krediti za refinansiranje i dalje dominiraju dok je stagnacija vidljiva pri odobravanju stambenih kredita.

"Evidentno je da na bankarskom tržištu postoji stagnacija tražnje za stambenim kreditima koja može da bude iz više razloga. Jedno je da kažem nesigurnost jer je to jedno kreditiranje koje podrazumeva dugoročno vezivanje klijenata," objašnjava Petar Grujić iz Folks banke.

Grujić kaže i da "ukolikio se uporedi trenutna bilansna aktiva svih banaka sa krajem 2010. godine onda se tu vidi jedan pad od 2,3 procenta".

U sajtu Kamatica tvrde da turbulentna vremena ne pogoduju razvoju finansijskog sektora.

"Nema dovoljno kvalitenih klijenata dok sa treće strane postoji ta regulativa Narodne banke koja ograničava te stambene i daje nešto oštrije uslove za dobijanje stambenih kredita, što je nešto što je bankama bilo najprofitabilnije" kaže Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

Polovina od ukupne mase kredita odobrena je za rešavanje stambenih pitanja i adaptaciju. Ukoliko se pokrene proizvodnja i zapošljvanje stambeno kreditiranje ponovo će oživeti.