Strah od grčkog bankrota

Na ulicama Atine i drugih grčkih gradova ponovo su zastoji i blokade. U dvodnevnom štrajku su taksisti i carinici, a kriza nije zaobišla ni obrazovni sistem, pa su prvi školski dan đaci dočekali bez udžbenika.

Iako su mere štednje na snazi već 20 meseci, Grčka ne uspeva da smanji dug i manjak u budžetu, zbog čega je doveden u pitanje drugi paket međunarodne pomoći od 160 milijardi evra.

Vlada najavljuje još drastičnije rezove, uvođenje poreza na nekretnine i smanjenje plata državnih zvaničnika.

U zemlji raste antievropsko raspoloženje, čak 82 odsto građana smatra da Grčka ide u pogrešnom smeru.

Premijer Jorgos Papandreu istakao je da u Grčkoj postoje neki koji bi hteli da zemlja bankrotira, kako bi je opljačkali i ekonomski kontrolisali, pored bogatstava koja su već izneli iz zemlje proteklih godina.

Čelnici evrozone kažu da će učiniti sve što je potrebno da odbrane evro, uključujući i povećanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Ipak, ne kriju strah od mogućeg bankrota Grčke.

Opasnost po francuske banke

Šef nemačke diplomatije Mihael Špindeleger rekao je da je dosadašnji neuspeh Grčke da ispuni zadate obaveze dramatičan.

"Svi znaju šta Grčka mora da uradi. To je precizirano na Evropskom savetu i Grčka to mora da sledi", kaže Špindeleger.

Zbog mogućeg bankrota Grčke, u opasnosti su i neke od najvećih privatnih francuskih banaka, koje su uložile pozamašne sume u grčke obveznice.

Još oštrije poruke stižu iz Nemačke, gde su zbog straha od grčkog bankrota akcije na najnižem nivou od 2002. godine.

Član Stranke nemačkih liberala Kristijan Lindner rekao je da Grci, kada postane jasno da nisu u mogućnosti da konsoliduju finansije, treba da napuste evrozonu.

Zabrinjava i procena Organizaije za ekonomski razvoj i saradnju da su vodeće svetske privrede u fazi opšteg usporavanja rasta i da dužnička kriza u Evropi preti recesijom i visokim stepenom neizvesnosti.