Прети ли Балкану масовни нестанак струје – шта је за Србију светла тачка

Балкану на лето, кад ће се опет појачано трошити електрична енергија, прети нестанак струје масовних размера.

Могла би се поновити хаварија на енергетској мрежи као прошлог лета у Црној Гори, Албанији, БиХ и Хрватској или она која је недавно у мрак гурнула Шпанију, Португалију и југ Француске. То је закључак грчког Института за енергију југоисточне Европе, који као рањиву тачку види велики удео обновљивих извора енергије и нестабилност коју они наводно уводе у енергетску безбедност.

Говорећи о томе колико је Балкан заиста у опасности од "блекаута“, уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић каже да тај израз уплаши све јер не знају шта значи.

"Када се то десило у БиХ, Црној Гори, Албанији, и Грчку је захватило, али нису поменули јер је институт из те земље, Србија није била угрожена“, подсетила је Путниковићева.

Додаје да је Србија чак помагала осталим земљама.

"Из Електропривреде Црне Горе су рекли да су захваљујући помоћи ЕПС-а и Електромреже Србије, која управља струјом на високом напону, успели да брзо подигну систем и да мрак није трајао дуже. Оно што се десило прошле године на Балкану је било много мањих размера него што се десило на Пиринејском полуострву – што ће рећи да смо сигурнији ми који нисмо у ЕУ“, навела је Путниковићева.

Струја из соларних панела се производи кад сија сунце, из ветроелектрана кад дува ветар, ако је топло, ако је сунчано, велика је производња, а ако нема потрошње то је проблем за електроенергетски систем, указује гошћа Јутарњег програма, уз напомену да је неопходно ускладити ниво напона у високонапонској мрежи.

Говорећи о енергетским колапсима и успостављању система, Путниковићева каже да су они заиста махери јер то је реаговање у секундама да не дође до испадања јер ако испадне један далековод, онда испада цео систем.

"Србија није у опасности од распада електроенергетског система" 

Маријан Ранчић из Удружења "Обновљиви извори енергије Србије" сматра да Балкан и Србија нису у опасности, али да је тачно да постоје одређени ризици којих је све више.

Околности су такве да ће с појавом већег броја ризика бити све више ситуација у којима може доћи до распада електроенергетског система. Међутим, ми смо далеко од тога, убеђен је Ранчић.

Подсећа на две чињенице. Удружење оператера преносних система Европе, међу којима је и Србија, 25. фебруара ове године издало је званични извештај о томе шта се десило прошле године у Црној Гори.

До распада система је дошло због колапса два далековода – једног који је интерни у Црној Гори и други који је између Грчке и Албаније и онда је каскадно дошло до распада електроенергетског система.

"Ово што имамо у Шпанији је потпуно друго без обзира на то да ли због обновљивих извора енергије или због испада неког од критичних елемената електроенергетског система“, каже Ранчић.

"Сад је ово постало идеолошко питање и поларизација је присутна на обе стране. Морамо се вратити базичним знањима – Шпанија је у датом моменту имала превелики удео обновљивих извора енергије, малу системску инерцију и ми не знамо да ли су они имали адекватне флексибилне ресурсе да помогну систем у случају испада неке критичне компоненте и њима се управо то десило", рекао је Ранчић.

Наводи да обновљиви извори енергије, посебно сунце, нису једини разлог тог колапса.

У извештају Института из Атине, ЕМС је окарактерисан као један од стабилнијих ако не и најстабилнији оператер у окружењу.

"Нема непосредне опасности за Србију, немамо превише обновљивих извора енергије, па немамо ту опасност", сложили су се Јелица Путниковић и Маријан Ранчић.