Poljoprivredni krediti

Uprkos ekonomskoj krizi povećano je interesovanje zemljoradnika za korišđenje poljoprivrednih kredita.

Od aprila je više od 2.700 registrovanih gazdinstava dobilo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede ukupne vrednosti skoro 15 miliona evra. U agrarnom budžetu za regresiranje kamata izdvojeno je tri i po milijarde dinara.

Vasa Džigurski iz Bečeja obrađuje 130 hektara i ima 80 krava. "Imleku" svakodnevno predaje 1.500 litara mleka. Planira da izgradi novu farmu, kupi opremu i izgradi bazen za odlaganje stajskog đubriva. Podneo je zahtev banci za dugoročni kredit u iznosu 140.000 evra. Pored hipoteke na imovinu, morao je da sakupi i mnoštvo drugih dokumenata.

"Dali smo izvod koliko smo kreditno sposobni, jedan manji kompletan biznis plan, za koji nam je banka pomogla, potvrdu da smo izmirili sve obaveze u poreskom smislu i perspektivni plan šta s tim kreditom mislimo da uradimo", kaže Džigurski.

Ima mnogo zemljoradnika koji, iako nemaju dovoljno gotovog novca, ne žele da se zadužuju jer strahuju da li će moći da vrate kredit. Kamate su relativno povoljne - oko 5 odsto, ali je problem što su kamate za dugoročne kredite vezane za evro.

"Ne bih se usudio da uzmem ni kratkoročni ni dugoročni kredit jer ne znam kako bih ga vratio. Mnogo utiču vremenski uslovi, evro skače, a naši proizvodi sa cenom idu dole", ističe Dragan Kockar poljoprivrednik iz Kikinde.

Prošle godine banke su odobrile 760 kredita, uglavnom na period od tri do osam godina u vrednosti 22,7 miliona evra, a ove godine od sredine aprila do danas 580, u vrednosti 12 miliona evra.

"Mogu da kažem da smo izuzetno zadovoljni interesovanjem zemljoradnika, jer smo samo za prvih mesec dana odobrili 50 posto kredita od ukupno odobrenih prošle godine", kaže Milan Stegić, pomoćnik Ministra poljoprivrede.

Vojvođanski paori imaju šansu više - mogu da konkurišu i za kredite Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede.