Cene struje skaču na evropskim berzama, šta Srbiju očekuje tokom grejne sezone
Slaba hidroproizvodnja, problemi u radu pojedinih termo i nuklearnih elektrana, rast cena gasa i povećana potrošnja zbog početka grejne sezone doveli su do novog rasta cena struje na evropskom tržištu. Cene struje u Evropi prelaze 300 evra po megavat-satu, ističe za RTS izvršni direktor Srpske berze električne energije SEPEKS Miloš Mladenović. Upozorava da je Srbiji potrebno više investicija u obnovljive izvore energije, baterijska skladišta i nove proizvodne kapacitete.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen upozorio je da gotovo 50 miliona Evropljana ove zime nije u mogućnosti da adekvatno zagreje svoja domaćinstva. Brisel traži načine da ublaži posledice skupe - nafte, gasa, a zbog suše i struje.
Početak grejne sezone i povećana potražnja za strujom dodatno opterećuju evropsko tržište.
Izvršni direktor Srpske berze električne energije SEPEKS Miloš Mladenović rekao je za RTS da su dešavanja tokom trećeg kvartalau nagoveštavala novu cenovnu krizu, a situacija u četvrtom kvartalu potvrdila je takva očekivanja.
"U trećem kvartalu imali smo najlošiju proizvodnju iz hidroelektrana u Evropi od 2015. godine. Slična situacija bila je u Norveškoj, koja se gotovo u potpunosti oslanja na hidroproizvodnju, kao i u Francuskoj, Italiji i Austriji“, objasnio je Mladenović.
U regionu je situacija nešto bolja na Dunavu, ali ni tu proizvodni kapaciteti ne rade punim snagama. U pogon je ponovo ušao jedan blok nuklearne elektrane Černavoda u Rumuniji, snage 700 megavata, što bi trebalo delimično da popravi snabdevanje. Ipak, jedan termo-blok u Kozloduju i dalje je u remontu, kao i jedan blok u mađarskoj nuklearnoj elektrani Pakš.
Dodatni problem predstavlja nizak vodostaj Dunava. Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, sa srpske i rumunske strane, ne rade punim kapacitetom.
"Protok je bio na nivou od oko 1.500 kubnih metara u sekundi, što je ispod biološkog minimuma. Prema podacima EPS-a, proizvodnja Đerdapa 1 i 2 bila je najslabija praktično od početka njihovog rada“, naveo je Mladenović.
Na smanjenu proizvodnju hidroelektrana nadovezali su se i problemi u nuklearnom sektoru, jer su pojedine elektrane morale da smanje ili obustave rad zbog nepovoljnih uslova za hlađenje.
Srbija i region zavise od uvoza struje
Mladenović navodi da na evropskom tržištu najveći deo električne energije i dalje dolazi iz Francuske, gde se stabilizovala proizvodnja u nuklearnim elektranama. Značajnu ulogu ima i proizvodnja iz vetra, posebno u Nemačkoj, koja u danima sa povoljnim vetrovima postaje izvoznik, dok u periodima bez vetra mora da uvozi električnu energiju.
Jugoistočna Evropa je, međutim, tradicionalno zavisna od uvoza. Početkom novembra region je uvozio oko 4.000 megavat-sati električne energije na sat, što je dodatno uticalo na rast cena, koje su na regionalnim berzama premašile psihološku granicu od 300 evra po megavat-satu.
Najveći uvoznik u regionu je Mađarska, koja predstavlja svojevrsnu sponu između zapadnoevropskog i jugoistočnog tržišta. Tradicionalni izvoznici u regionu bili su Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina.
Tokom leta su sunce i vetar pomogli da se izbegnu veći problemi u snabdevanju, a Grčka se zbog značajnih solarnih kapaciteta pojavljivala i kao izvoznik električne energije.
Srbija je sada u nepovoljnijoj situaciji. Termoelektrane, na koje se najviše oslanja domaći elektroenergetski sistem, suočavaju se sa problemima zbog lošijeg kvaliteta uglja, dok su akumulacije na niskom nivou, navodi sagovornik RTS-a.
Ipak, kako navodi, tokom letnje krize deo problema nadoknađen je dobrom proizvodnjom hidroelektrana na Drini, što je ublažilo posledice suše u alpskom i dunavskom slivu.
Struja i tokom solarnih sati skuplja od 200 evra
Iako je tokom leta bilo perioda sa veoma niskim, pa i negativnim cenama električne energije, sada je situacija potpuno drugačija.
"U solarnim satima električna energija sada košta više od 200 evra po megavat-satu. To pokazuje kolika je potražnja i koliki su problemi u proizvodnji“, rekao je Mladenović.
Prema njegovim rečima, berza električne energije predstavlja ogledalo tržišta i daje cenovne signale u skladu sa odnosom ponude i potražnje.
Na rast cena dodatno utiče i gas, koji tokom zimske sezone često predstavlja takozvani marginalni izvor proizvodnje, odnosno utiče na formiranje cene električne energije. Cena gasa na referentnoj holandskoj berzi TTF premašila je 100 evra po megavat-satu, dok je cena emisija ugljen-dioksida dostigla oko 90 evra.
Mladenović je ukazao i na posledice primene CBAM mehanizma (Carbon Border Adjustment Mechanism), koji je uneo određene poremećaje u regionalno tržište i ograničio izvoz električne energije.
Razlika između cene struje na srpskoj i mađarskoj berzi sada iznosi između 15 i 20 evra po megavat-satu, dok je pre uspostavljanja tog mehanizma bila manja od jednog evra.
"CBAM s jedne strane sprečava potpunu optimizaciju tržišta. Na tome mora da se radi kako bismo što pre uspostavili efikasnije uslove, ne samo zbog energetskog sektora već i zbog celokupne industrije“, istakao je Mladenović.
Prognoze za zimu nisu optimistične
Visoke cene na berzama ne prenose se automatski na krajnje potrošače, ali ukazuju na rast troškova snabdevanja i pritisak na energetski sektor.
Poređenja radi, prosečna cena električne energije na SEPEKS-u i mađarskoj berzi HUPEKS prošle godine iznosila je oko 108 evra po megavat-satu.
Do kraja oktobra ove godine prosečna cena na SEPEKS-u bila je oko 120 evra, a na HUPEKS-u oko 140 evra po megavat-satu. Samo u oktobru prosečna cena dostigla je oko 250 evra, ukazao je Mladenović.
Ni prognoze za predstojeću zimu nisu ohrabrujuće. Na tržištu fjučersa cena električne energije za prvi kvartal naredne godine na mađarskoj berzi kreće se oko 240 evra po megavat-satu, dok je cena za celu narednu godinu oko 170 evra.
Mladenović upozorava da bi jača zima i dodatno pogoršanje uslova u evropskom energetskom sistemu mogli da dovedu do još većeg manjka električne energije.
