BIRN: Pola milijarde evra u trezoru ALTA banke – šta je NBS znala i da li je novca uopšte bilo

U noći između petka i subote, oko pola tri ujutro, NBS je na svom „Iks“ nalogu saopštila da je Alta banci, u vlasništvu Davora Macure, oduzeta dozvola za rad. Nakon rešenja od 31. oktobra kojim se banci oduzima dozvola, Privredni sud u Beogradu je 3. novembra odredio Agenciju za osiguranje depozita za stečajnog upravnika banke, podseća BIRN.

Davor Macura je bio priveden u ponedeljak, 2. novembra, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal zbog osnova sumnje da je „u periodu do 31. oktobra“ uz pomoć dve osobe zaposlene u banci iznosio novac iz trezora banke i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 45 milijardi dinara.

Davoru Macuri i još dvojici privedenih u slučaju Alta banke određen je pritvor do 30 dana.

U rešenju o oduzimanju dozvole za rad Alta banci, u koje je BIRN imao uvid, međutim, nema navoda o ovom iznošenju novca iz trezora – u njemu piše da je centralna banka ustanovila da su se finansijsko stanje i likvidnost Alta banke „znatno pogoršali“, čime su ugroženi „interesi deponenata ili drugih klijenata banke“.

Narodna banka je u ovom rešenju navela da je 30. septembra 2026. godine u blagajni banke – „u novčanicama i kovanom novcu“ – bilo blizu 60 milijardi dinara (više od pola milijarde evra), od čega je gotovina u stranim valutama iznosila oko 100 miliona evra, dok je ostatak bio u dinarima, po izveštaju banke.

Takođe, centralna banka je ustanovila da je u samo dva dana – 28. i 29. oktobra – iz banke povučeno oko 140 miliona evra u depozitima, ali se ne navodi koji su klijenti banke to učinili. Iz NBS navode i da je zbog "negativnih novinskih napisa“ u periodu 26-29. oktobra "narušena reputacija" Alta banke, te da bi, zbog ogromne količine gotovine, zbog mogućnosti „interne ili eksterne prevare, požara, poplave, zemljotresa“, ALTA banka mogla da zabeleži gubitak iznad visine kapitala, što bi „ugrozilo nastavak njenog poslovanja“.

Podaci o ogromnoj količini gotovine – za koju je tokom kratkotrajne kontrole NBS ustanovila da može da nestane zbog prevare, poplave, požara ili zemljotresa – bili su javno dostupni svima već godinama: prema zvaničnim finansijskim izveštajima banke, krajem 2025. je u blagajni bilo, bar na papiru, oko 50 milijardi dinara u gotovini, godinu dana ranije oko 40…

Narodna banka Srbije – guvernerka Jorgovanka Tabaković i četiri viceguvernera – nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a. Na pitanja nisu odgovorili ni iz Agencije za osiguranje depozita, ni iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Da li je gotovine uopšte bilo

Upravo je gotovina u trezoru najveća zagonetka ovog slučaja. Neki od stručnjaka sa kojima je novinar BIRN-a pričao smatraju da je fizički potpuno nemoguća situacija da je u banci bilo 60 milijardi dinara keša, te da je Macura izneo 45 milijardi, kako je opisalo Tužilaštvo za organizovani kriminal.

„Ljudi često ne razmišljaju o redu veličina. Ta količina novca, reč je o tonama, nije to da sad neko uđe u trezor i iznese nekoliko vreća novca, to su morali kamioni da dolaze“, kaže jedan sagovornik.

Drugom je to pokazatelj da tog novca, zapravo – nije ni bilo u banci.

„Ključno pitanje jeste da li je gotovine uopšte bilo, odnosno, da li su se iznosi koje Alta banka prijavljivala NBS i stvarno stanje gotovine u trezoru poklapali. Mnogo je logičnije da je u dužem vremenskom periodu u trezor unošeno manje gotovine nego što je računovodstveno evidentirano. Da je gotovine bilo, ona bi najlogičnije bila iskorišćena za rešavanje problema likvidnosti“, kaže jedan od sagovornika BIRN-a i dodaje da nema šanse da neko za nekoliko dana iznese 380 miliona evra u kešu.

„To je složena operacija koja zahteva ogromnu logistiku, naročito kada se ima u vidu masa i zapremina te količine para – na stranu bezbednost operacije“, dodaje sagovornik BIRN-a.

Šta je NBS morala da zna

Dozvola je, kako je već rečeno, oduzeta tokom noći 30. na 31. oktobar, a upravo u subotu, 31. oktobra, svih četvoro viceguvernera je saopštilo da su se oni sa stvarnim stanjem u Alta banci, „koje je drastično odstupalo od izveštaja koje je ta banka dostavljala NBS“, upoznali tek na večernjoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora u petak 30. oktobra.

Četvoro viceguvernera NBS – Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević – pozvalo je nadležno tužilaštvo da utvrdi zašto je moralo da dođe do odluke za oduzimanje dozvole, te da se utvrdi eventualna krivična odgovornost odgovornih u NBS.

„Smatramo posebno značajnim da se utvrdi kada su i na kom nivou rukovođenja postojala saznanja o uočenim rizicima i nepravilnostima, na koji način su razmatrani nalazi, stručne procene i upozorenja zaposlenih nadležnih organizacionih jedinica, kao i da li su na osnovu raspoloživih informacija blagovremeno preduzete odgovarajuće mere iz zakonom utvrđene nadležnosti“, saopštili su viceguverneri.

Ni oni, kao ni kabinet guvernerke Tabaković, nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a – kada je NBS išla u posrednu i neposrednu kontrolu Alta banke, šta su preduzeli povodom očigledne konstantne nelikvidnosti tokom 2026, zašto su tako kasno krenuli u kontrolu banke, uprkos svim pokazateljima…

Sa druge strane, više sagovornika BIRN-a je potvrdilo da je u Narodnoj banci već višegodišnja praksa da se „preskaču“ viceguverneri prilikom odlučivanja, odnosno da za neke stvari ni ne saznaju dok se ne dese, jer rukovodstvo nije poštovalo „lanac komande“.

Da problemi Alta banke nisu nastali preko noći, vidi se i iz samog rešenja o oduzimanju dozvole.

NBS je u svom nalazu utvrdila da je Alta banka u toku 2026. imala konstantan problem sa likvidnošću i da je beležila „negativne kumulativne gepove“, što znači da je banka – da bi sakupila što više depozita kojim bi popravila likvidnost – nudila sve veće kamatne stope, dok su kamatne stope na kredite ostajale iste.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupne depozite iznosila je 3,13 odsto, za razliku od prosečnih 1,59 odsto na nivou bankarskog sektora, piše u rešenju.

Još jedan od važnih nalaza NBS bio je i da su ukupni depoziti javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju na kraju septembra bili oko 400 miliona evra, odnosno četvrtinu svih depozita u banci. Ujedno, Alta banka je na ove depozite plaćala izuzetno visoke kamatne stope – 5,61 odsto u dinarima i 4,58 odsto u evrima.

Takođe, ustanovljena je koncentracija depozita, odnosno, da su krajem septembra 2026. tri najveća deponenta držala više od 10 odsto ukupnih depozita, a 10 najvećih deponenata iznad 21 odsto.

„NBS je imala ozbiljne razloge za intervenciju. Naglo smanjenje depozita tokom 28. i 29. oktobra, visoka koncentracija depozita, problemi u strukturi likvidne aktive i neizvršavanje određenih obaveza predstavljaju ozbiljne signale ugrožene likvidnosti – zato ne bih dovodio u pitanje potrebu za hitnom regulatornom intervencijom“, kaže za BIRN Nikola Fabris, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nakon što ga je novinar BIRN-a obavestio o najznačajnijim nalazima rešenja o oduzimanju dozvole.

Po njegovim rečima, NBS je mogla da oduzme dozvolu, a privremena uprava je predstavljala alternativu koja zaslužuje ozbiljno razmatranje, uz napomenu da se ne može tvrditi da bi privremena uprava sigurno rešila probleme banke.

Za prof. Fabrisa ostaje dilema i da li je ranija primena intenzivnijih mera mogla da spreči naglo pogoršanje likvidnosti i gubitak poverenja deponenata.

„Najjači argument u prilog odluci NBS predstavlja činjenica da banka 30. oktobra nije izvršavala određene obaveze prema klijentima i poveriocima, u uslovima naglog odliva depozita. Međutim, nije poznato koliki su iznosi u pitanju“, kaže Fabris.

Osim prof. Fabrisa, BIRN je razgovarao sa još nekoliko stručnjaka, koji su svi želeli da ostanu anonimni. Svi oni do jednog rekli su istu stvar – Narodna banka je morala da zna kakvo je stanje ALTA banke mnogo pre kontrole krajem oktobra – kako guvernerka Tabaković, tako i pojedini viceguverneri.

Šta dalje: Ko sada kontroliše ALTA banku

Banka je sada „u rukama“ Agencije za osiguranje depozita. Međutim, i ovo dalje otvara zanimljiva pitanja.

Jer, Agencija je i sama držala depozite u ALTA banci, i to sredstva „starih“ banaka u stečaju, što se vidi u rešenju kojim se oduzima dozvola za rad.

S obzirom na to da ni Agencija, niti njena direktorka Ljubica Pantelić nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, nije bilo moguće proveriti da li se, osim tog depozita banaka u stečaju, u ALTA banci nalazio i depozit sopstvenih sredstava Agencije, te da li je Agencija ravnomerno raspoređivala depozite i po drugim poslovnim bankama.

Jedna od „teorija“ dva sagovornika BIRN-a jeste da je ALTA odmah gurnuta u stečaj – umesto da budu primenjene druge mere iz nadležnosti NBS – jer bi proces restrukturiranja bio mnogo transparentniji od promptnog odlaska u stečaj.

Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita, inače, sačinjavaju tri člana – dva iz ministarstva finansija (predsednik upravnog odbora je pomoćnik ministra finansija), a jedan iz Narodne banke Srbije – direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS.

„Mrtva banka je manje opasna po njih nego živa“, kaže izvor BIRN-a.

Po zakonu, osigurani su svi depoziti fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća do 50.000 evra, i isplata bi trebalo da počne narednih dana.

Depoziti velikih pravnih lica i iznosi iznad 50.000 evra nisu osigurani.

*Integralan tekst možete pročitati na sajtu BIRN-a