Zildžović o slučaju Alta banke: Ne može troje ljudi da iznese toliki novac, potrebna ozbiljna istraga
Slučaj Alta banke, u kojem je iz trezora nestalo skoro 383 miliona evra, otvara pitanja odgovornosti vlasnika i propusta finansijskih institucija u kontroli poslovanja banke. Ekonomski ekspert i predstavnik "Studentske liste – studenti pobeđuju" Emir Zildžović ukazuje na mogućnost praćenja tokova novca i neophodnost ispitivanja odgovornosti regulatora. Najavljuje i zaokret ekonomske politike ka podršci domaćim investicijama, malim i srednjim preduzećima i razvoju visokih tehnologija.
Hapšenje troje osumnjičenih u slučaju iznošenja 45 milijardi dinara (skoro 383 miliona evra) iz trezora Alta banke otvorilo je pitanja o poreklu i tokovima novca iznetog iz zemlje, ali i mogućim promenama ekonomske politike posle formiranja nove vlade.
Ekonomski ekspert i predstavnik "Studentske liste – studenti pobeđuju" Emir Zildžović ocenjuje da slučaj Alta banke ukazuje na dugogodišnje nepravilnosti u poslovanju banke, ali i moguće propuste institucija zaduženih za njen nadzor.
"Iako banka sa oko tri odsto tržišnog udela ne predstavlja sistemski rizik za bankarski sektor, potrebno je utvrditi odgovornost vlasnika i regulatora. Pričamo o gotovo četiri stotine miliona evra gotovog novca koji je nestao iz trezora Alta banke. U trenutnoj optužnici se pominje troje ljudi, ali je praktično nemoguće da troje ljudi iznese toliku količinu novca", naglašava Zildžović.
Govoreći o posledicama stečaja, Zildžović poručuje da građani ne treba da strahuju za depozite do 50.000 evra, jer su oni osigurani i biće isplaćeni preko Agencije za osiguranje depozita.
"Situacija sa javnim preduzećima, privrednicima i klijentima čiji depoziti premašuju taj iznos je drugačija, jer će njihova potraživanja zavisiti od stečajne mase. Mislim da neće, nažalost, biti dovoljno da se pokrije. Kada pogledate strukturu plasmana Alta banke, 85 odsto njihovih plasmana je neobezbeđeno", upozorava Zildžović.
Neobezbeđeni krediti i novac povezanih firmi
Dodatni problem predstavljaju krediti odobreni povezanim pravnim licima unutar Alta grupe, što, prema oceni Zildžovića, otežava mogućnost naplate potraživanja u stečajnom postupku.
"Gotovo sto miliona evra je dato povezanim licima u okviru Alta grupe, dakle Alta lizingu i ostalim povezanim licima. Ako te firme prestanu da vraćaju kredite, ne postoji drugi način da se taj novac naplati ukoliko plasmani nisu obezbeđeni", navodi ekonomski ekspert.
Kada je reč o pronalaženju nestalog novca, Zildžović objašnjava da će se istraga gotovine voditi uz učešće policije i Interpola, dok će tokove novca preko bankarskih računa pratiti Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija.
"Postoje dva tipa novca koji su ovde nestali. U tom procesu važna je i saradnja sa finansijskim institucijama drugih zemalja", ističe Zildžović.
Zašto nadzor nije reagovao ranije
Zildžović smatra da domaće finansijske institucije imaju stručne kadrove i kapacitete da isprate tokove novca, ali ukazuje na to da je neophodno ispitati zašto kontrolni mehanizmi nisu ranije reagovali.
"Alta banka je od kraja 2022. godine pokazivala šest do deset puta veći iznos sredstava u trezoru u odnosu na ostale banke u Srbiji. To je važan indikator za neposrednu, odnosno posrednu kontrolu", ukazuje Zildžović.
Napominje da bi pored Narodne banke Srbije, predmet istrage trebalo bi da bude i postupanje revizorske kuće koja je dala pozitivno mišljenje na finansijski izveštaj Alta banke objavljen 22. maja.
"Iznenađujuće je da Narodna banka, koja bi trebalo dnevno da kontroliše likvidnost, nije bila u situaciji da to učini. Takođe, ne zaboravite da je i revizor izdao pozitivno mišljenje na izveštaj Alta banke, pa je bilo neophodno da i oni provere stanje u blagajnama i na računima", naglašava ekonomski ekspert.
Manje subvencija strancima, više podrške domaćim preduzećima
Govoreći o najavljenom zaokretu u ekonomskoj politici, Zildžović ističe da je cilj promena dosadašnjeg modela subvencionisanja stranih investitora i veća podrška domaćim kompanijama.
"Subvencije su davane samo prema broju zaposlenih, bez obzira na to u kakvim uslovima oni rade, kakva je tehnologija koju investitori prenose i kakvi su njihovi budući investicioni planovi. Ideja je da se subvencije sada preusmere ka kvalitetnijim investicijama", objašnjava Zildžović.
Kao jedan od glavnih razloga za promenu modela navodi veći udeo domaćih u odnosu na strane investicije u bruto domaćem proizvodu. Plan podrazumeva osnivanje razvojne banke i Fonda za rast, koji bi finansijski podržali mala i srednja preduzeća, kao i kompanije koje razvijaju proizvode iz oblasti visokih tehnologija.
"Strane investicije su samo četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su domaće investicije 19 odsto, odnosno četiri do pet puta veće", zaključuje Zildžović.
