Svetu preti dužnička kriza, upozorava MMF; može li teorija ovogodišnjih nobelovaca da pomogne

Robert E. Hol i Majkl Vudford značajni su predstavnici ekonomske teorije koja proučava vezu između odluka pojedinaca i preduzeća i kretanja u celokupnoj privredi. Njihovi radovi doprineli su razvoju makroekonomskih modela koji objašnjavaju kako mikroekonomske odluke utiču na makroekonomsku ravnotežu.

Teorijski pristupi ove vrste pomogli su ekonomistima da bolje razumeju i analiziraju finansijske krize, uključujući i globalnu krizu koja je počela 2008. godine.

Ekonomija u doba geopolitičkih sukoba

Dragan Đuričin kaže za RTS da je ekonomski sistem nelinearan, što znači da ne postoji uvek srazmera između ulaganja i rezultata, niti garancija da će veća ulaganja doneti očekivani efekat.

"Ekonomija i nije prava nauka u strogom značenju tog pojma, kao što su prirodne nauke, jer nema jasnu i nedvosmislenu paradigmu, odnosno skup pravila i metoda koji se mogu primeniti u svakoj situaciji. To je uglavnom holistički pristup, zasnovan na pokušajima i greškama, kao i na dobroj intuiciji koju razvija teorija", objašnjava Đuričin.

Prema njegovim rečima, živimo u vremenu u kojem je geopolitika potisnula ekonomiju. Sankcije i kontrasankcije, carine i kontracarine, posrednički i direktni ratovi obeležavaju međunarodne odnose, a geopolitičke mere imaju i ozbiljne ekonomske posledice.

"Teorija koja je dobila Nobelovu nagradu odnosi se na 'normalne' situacije. Ideja je da svaki privredni subjekt ima očekivanja o svojoj dugoročnoj potrošnji. Na agregatnu tražnju utiče potrošnja pojedinaca, ali i investiciona potrošnja preduzeća, banaka i drugih subjekata", ističe Đuričin.

Napominje da se teorijskim modelima ne mogu predvideti sva kretanja, poput svakodnevnih promena cena nafte. Kako kaže, svedoci smo iracionalnih situacija koje ekonomski sistem dovode u stanje neizvesnosti i nestabilnosti.

"Posledice mogu biti negativan privredni rast, visoka inflacija, nezaposlenost i socijalne tenzije. Takve okolnosti najteže pogađaju siromašne, a nezadovoljstvo je sve vidljivije i u Evropi", ocenjuje Đuričin.

Panika 2008. godine

Govoreći o globalnoj finansijskoj krizi iz 2008. godine, Đuričin podseća da su joj doprinele greške u vođenju ekonomske politike, kao i prekomerno zaduživanje radi kupovine nekretnina.

Problem je dodatno produbljen odobravanjem kredita bez odgovarajućeg obezbeđenja, odnosno hipoteka koje su potom pretvarane u složene finansijske instrumente.

"Stvorena je spirala koja je dovela do spekulativnog balona. Potom je nastala finansijska panika, jer je sve to trebalo pretvoriti u gotovinu. Baloni su pukli, a štednja je bila na nuli", navodi Đuričin.

Upozorenje MMF-a i Srbija

Na pitanje šta upozorenje MMF-a o mogućoj dužničkoj krizi znači za Srbiju, Đuričin kaže da je javni dug naše zemlje nešto viši od nivoa predviđenog fiskalnim pravilom, ali da ima tendenciju opadanja.

"Trudimo se da se držimo fiskalnih pravila jer nam to čuva kreditni rejting. Od 2015. godine, kada smo započeli razgovore sa SAD, a potom i sa MMF-om, predlozi za fiskalnu konsolidaciju, a kasnije i za razvojni program, bili su zasnovani na intuiciji koja proizlazi iz teorije nagrađene Nobelovom nagradom", navodi Đuričin.

Podseća da se Srbija suočavala sa visokom inflacijom, nezaposlenošću od oko 25 odsto i padom vrednosti domaće valute. Prema njegovim rečima, oslanjajući se na ekonomske modele i sopstvene procene, Srbija je MMF-u predložila mere koje su polazile od potreba privrednih subjekata.

"Danas imamo pozitivnu stopu privrednog rasta, veću od tri odsto, inflaciju u granicama cilja, znatno nižu nezaposlenost i devizne rezerve koje doprinose očuvanju stabilnosti. Ova vlast ne ostavlja teret novoj vlasti. Naš sistem je relativno miran i izbalansiran", smatra Đuričin.

* Gostovanje Dragana Đuričina u Jutarnjem programu RTS-a u celosti možete pogledati u video-snimku sa početka teksta.