Evropa pred energetskim testom, struja sve traženija - da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu

Evropski komesar za energetiku i stanovanje Dan Jorgensen ističe da EU razmatra mere za ublažavanje krize. Zbog otežanog snabdevanja naftom i gasom na evropskom tržištu se očekuje povećna i potražnju i potrošnja struje za šta je ključna prenosna mreža.

Glavni dispečer Elektromreže Srbije Dragan Rakić je podsetio da su u prethodna dva meseca zabeležene vrlo visoke temperature, što je dovelo do velikih tranzita i opterećenja mreže. Zbog toga deo planiranih isključenja nije mogao da bude realizovan, ali je to nadoknađeno, tako da su sada završeni svi planirani remonti dalekovoda.

"Te radove smo odložili kako bismo sistem održali na visokom nivou za potrebe ne samo Srbije, nego i sistema u regionu", istakao je Rakić, dodajući da se odložena isključenja sada nadoknađuju i da se prenosna mreža spremno dočekuje zimu.

Kada je reč o potrošnji struje, tokom leta je beležena rekordna potrošnja, i to između devedeset pet i devedeset osam miliona kilovat-časova na dnevnom nivou. Kako je rekao, početkom septembra dnevna potrošnja kretala se oko devedeset jednog do devedeset dva miliona kilovat-časova, dok se sada, usled pada temperatura, beleži potrošnja od osamdeset do osamdeset dva miliona kilovat-časova.

"To je smanjenje potrošnje od sedamnaest do osamnaest procenata u odnosu na najmviše beleženo tokom leta, odnosno neka deset procenata niži konzum u odnosu na početak meseca", precizirao je glavni dispečer EMS-a.

Situacija sa nuklearkama u regionu

Osvrćući se na situaciju u regionu, gde su sušno leto i nizak vodostaj uticali na smanjenu proizvodnju u hidroelektranama, ali i u termo i nuklearnim elektranama koje vodu koriste za hlađenje, Rakić je rekao da je stanje sada nešto bolje nego u avgustu.

Mađarska je, kako je naveo, podigla proizvodnju u nuklearnim elektranama na oko dve hiljade megavata, što je približno nominalni kapacitet, dok u Rumuniji nuklearna elektrana Černa Voda i dalje ne proizvodi električnu energiju.

"Očekujemo u narednom periodu da se to vrati, ali i dalje je vodostaj nizak", naveo je Rakić.

Što se tiče ponude struje na evropskom tržištu, proizvodni miks je, prema njegovim rečima, i dalje raznolik, pri čemu je proizvodnja iz hidropotencijala najmanja zbog nedostatka vode. Značajnu ulogu i dalje imaju solarne elektrane, a sve veći značaj dobijaju i baterijska skladišta, koja višak energije proizvedene tokom dana čuvaju i puštaju u sistem u večernjim i jutarnjim vrhovima potrošnje.

Rakić je ukazao i na to da su cene struje trenutno visoke u odnosu na prošlu godinu – preko dana se kreću od stotinak do sto dvadeset evra po megavat-času na berzi, dok u večernjem vrhu dostižu i četiristo do petsto evra po megavat-času. Gasne elektrane, kako je objasnio, rade upravo zbog visokih cena u tim vršnim satima, budući da ih cena diktira.

Na pitanje da li neke zemlje imaju manjak struje, odgovorio je da je čitav region pogođen sušom i znatno manjom proizvodnjom iz hidropotencijala, pri čemu Italija tradicionalno tokom cele godine uvozi najviše struje u Evropi.

Mobilni stubovi i zaštita od vremenskih nepogoda

Govoreći o pripremljenosti za zimu i eventualne veće snežne padavine, glavni dispečer EMS-a istakao je da Elektromreža Srbije sprovodi pripreme i razvija scenarije, te da je u kontaktu sa svim susednim zemljama radi razmene informacija i dogovora o zajedničkim akcijama.

Podsetio je da EMS raspolaže i mobilnim, odnosno servisnim stubovima, čiji je broj nedavno povećan na dvadeset pet setova.

"Ti stubovi su zaista korisna stvar jer u slučaju većih havarija, problema sa dalekovodima i stubovima, možemo vrlo brzo da reagujemo i da dalekovod vratimo u operativan rad za mnogo kraće vreme nego da moramo da radimo sanaciju stubova normalnim procesom", objasnio je Rakić.

Ekipe koje rukuju tim stubovima su obučene, a stubovi se nalaze na celoj teritoriji Srbije.

Transbalkanski dalekovodni koridor

Rakić je govorio i o napretku izgradnje deonice kroz Srbiju u okviru Transbalkanskog dalekovodnog koridora, panevropskog projekta koji treba da poveže Rumuniju preko Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ispod Jadrana, sa Italijom.

"Izgradnja na teritoriji Srbije sprovodi se u četiri faze, od kojih su prve dve završene. Prva faza obuhvatila je izgradnju dvostrukog dalekovoda između Pančeva i Resice, na relaciji Rumunija–Srbija, koji je već u pogonu. Druga faza podrazumevala je izgradnju četiristo kilovoltnog dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva, kao i podizanje trafostanice Kraljevo 3 na naponski nivo od četiristo kilovolti, što je takođe završeno i u pogonu", navodi rakić.

Trenutno je u toku treća faza, koja obuhvata izgradnju dvostrukog četiristo kilovoltnog dalekovoda između Obrenovca i Bajine Bašte, u dužini od oko sto devet kilometara. Nedavno je počeo i drugi deo ove faze – podizanje trafostanice Bajina Bašta na naponski nivo od četiristo kilovolti. Očekuje se da treća faza bude završena tokom 2028. godine.

Četvrta, poslednja faza, predviđa povezivanje Bajine Bašte sa crnogorskim i bosanskim elektroenergetskim sistemom preko četiristo kilovoltne mreže, odnosno izgradnju dalekovoda ka Višegradu i ka Plevljima, čime će biti formirana transverzala od Rumunije do Italije.

"Taj prenosni kapacitet će pomoći ne samo Srbiji, nego i čitavom regionu", zaključio je Rakić, naglašavajući značaj stabilnosti prenosnog sistema, kako u vanrednim situacijama, tako i u normalnim okolnostima.