Minić: Neočekivana fiskalna ekspanzija, ali javne finansije su stabilne; Mijušković: Solidna stopa rasta PDV-a

Prema mišljenju Fiskalnog saveta, rebalans donosi neočekivano veliku fiskalnu ekspanziju.

"Planirani deficit se povećava, sa 3 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je otprilike oko 60 milijardi više nego što je bilo planirano prvobitnim budžetom", istakao je specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić, dodajući da to u praksi znači povećanje javne potrošnje preko 1 odsto BDP-a, odnosno oko jedne milijarde evra.

Iz Fiskalnog saveta navode da ovakva ekspanzija nije bila neophodna, mada ističu da ukupna slika javnih finansija neće biti ugrožena u smislu održivosti.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković ukazuje na to da se ovim rebalansom nastavlja jak investicioni ciklus, ali i opredeljuju sredstva kao pomoć ugroženom stanovništvu.

"Sa ekonomskog stanovišta, uvek je konstruktivnije i bolje da to budu ciljno usmerene mere, ka onima koji najviše mogu da profitiraju od takvih mera", naveo je Mijušković, dodajući da će dobar deo finansija delegiran ka najugroženijima kroz potrošnju i PDV ubrzo biti vraćen nazad u budžet.

Privredni rast i uticaj predstojećih projekata

Privredni rast Srbije za tekuću godinu projektovan je na 3,3 odsto, dok Narodna banka Srbije za narednu godinu predviđa stopu od 4,5 odsto.

Profesor Mijušković ocenjuje da je stopa od 3,3 odsto solidna s obzirom na okolnosti i prosek u evrozoni, dok projekciju za iduću godinu vidi kao realnu, napominjući da manifestacija Ekspo predstavlja važan podsticaj za razvoj.

"Ekspo je jedna kapisla za dalji ekonomski razvoj, ali nije magični štapić. Mnogo je važnije šta će ostati od infrastrukture koja je izgrađena zahvaljujući Ekspu", naglasio je Mijušković.

Slobodan Minić napominje da je – kada je reč o projekcijama za iduću godinu, teško nezavisno proceniti tačne efekte od 1,5 procentnih poena BDP-a, ali ostavlja prostor da ta procena nije nedostižna.

Javni dug i stanje javnih finansija

Javni dug Srbije iznosi oko 43,7 odsto BDP-a, dok je prosek u evrozoni znatno viši i iznosi oko 88-89 odsto.

Slobodan Minić objašnjava da je putanja duga pod kontrolom još od fiskalne konsolidacije iz perioda 2015–2017. godine. Ipak, on upozorava da poređenje sa evrozonom nije u potpunosti uporedivo jer se Srbija zadužuje po dvostruko većim kamatnim stopama.

"Zadužujemo se po skoro dvostruko većim kamatnim stopama od proseka evrozone, skuplje od drugih zemalja centralne i istočne Evrope", navodi Minić, dodajući da je nivo duga između 45 i 50 odsto BDP-a bezbedan nivo za našu zemlju.

Profesor Mijušković se slaže da je zvanični podatak o javnom dugu dobar i da se nalazi ispod nivoa definisanog Mastriktom, ali upozorava na opasnosti koje visoki dugovi nose na globalnom nivou za većinu svetskih ekonomija.

Struktura investicija i spoljnotrgovinski izazovi

Tokom razgovora inicirano je i pitanje kvaliteta i strukture javnih investicija. Iako su ulaganja u infrastrukturu visoka, iz Fiskalnog saveta upozoravaju na nepovoljne trendove u određenim sektorima, poput smanjenja ulaganja u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu, uz istovremeni snažan rast izdvajanja za odbranu.

Govoreći o položaju privrede u odnosu na ekonomska kretanja u Evropi, Mijušković je istakao da je Evropska unija najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, sa preko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene.

"Mi moramo sad da razmišljamo šta će se dalje dešavati sa ekonomijom Evrope i da vidimo gde mi potencijalno drugde možemo da plasiramo naše proizvode ukoliko dođe do pada tražnje", zaključio je Mijušković.

Povećanje minimalne zarade i uticaj na privredu

Od 1. januara naredne godine minimalna zarada u Srbiji prvi put u istoriji iznosiće 600 evra, što predstavlja rast od 9,2 odsto Komentarišući ove promene, Slobodan Minić navodi da je to rezultat snažnog rasta zarada u čitavoj privredi usled manjka radne snage.

"Iz ugla privrede, tu je već situacija malo komplikovanija i nije jednostavno dati odgovor, zbog toga što, da bi privreda Srbije mogla da isplaćuje sve veću i veću minimalnu zaradu, pa i prosečnu i svaku drugu zaradu, ona mora da se transformiše, kao i da počnu da dominiraju delatnosti koje ostvaruju veću dodatu vrednost po radnom mestu", istakao je Minić.

On upozorava da ukoliko se ta transformacija ne dešava paralelno sa rastom minimalnih zarada, može doći do gubitka radnih mesta, podsećajući da su neke kompanije u ekonomski devastiranim delovima Srbije već počele da odlaze zbog porasta troškova rada.

Profesor Mijušković ocenjuje da je aktuelna postavka zarade presek interesa svih strana i prihvatljivija nego ranije, ali naglašava važnost praćenja produktivnosti.

"Moramo voditi računa u perspektivi kako se kreću minimalne zarade u odnosu na produktivnost. Znači, da li je produktivnost viša? Ukoliko jeste, onda apsolutno imamo opravdanje za njihov dalji rast", naveo je Mijušković.

Govoreći o standardu građana, Mijušković dodaje da medijalna zarada, koja iznosi oko 90.000 dinara, pokazuje da najveći broj ljudi i dalje ima problem da dostigne prosečnu potrošačku korpu.

Kreditni rejting i investicioni ambijent

Analizirajući kreditni rejting zemlje i ocene međunarodnih agencija, sagovornici su ukazali na razliku između kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja. Dok se kvantitativni pokazatelji poput rasta, inflacije i javnih finansija lakše mere, agencije često uzimaju u obzir i institucionalne faktore poput vladavine prava i kontrole korupcije.

Mijušković je objasnio model privlačenja stranih direktnih investicija, ističući da je za ravnomerniji razvoj potrebno menjati dosadašnje prakse.

"Vi ih niste dugoročno vezali za vaše lance snabdevanja. Davali ste im bespovratna sredstva, a ne neke povoljne kredite. Onog momenta kad su iskorišćena ta bespovratna sredstva, bez obzira na porast minimalne zarade, mislim da je to iskorišćeno kao argument, oni su se povukli i otišli", naglasio je Mijušković.

Kretanje inflacije

Kada je reč o inflaciji, Minić navodi da ona trenutno nije visoka, čemu su doprinela povoljna domaća kretanja i dobra poljoprivredna sezona. Sličnog je mišljenja i Mijušković, koji ističe da je poslednji zvanično objavljen podatak za jul 2026. godine povoljan.

"Međugodišnja inflacija je 1,9 odsto. U tom smislu, ostaje da vidimo šta će se dešavati“, precizirao je Mijušković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje", dodajući da su mere koje se odnose na trgovačke prakse pomogle da se pritisci na cene hrane stave pod kontrolu.