Дачић са Камалом Кишором о смањењу ризика од катастрофа и развоју система за управљање у ванредним ситуацијама

Након састанка Ивица Дачић је навео да је смањење ризика од катастрофа и развој система за управљање у ванредним ситуацијама од изузетног значаја за Србију, као и да наша земља у овој области већ деценију и по развија сарадњу са Уједињеним нацијама.

"За нас је тема смањења ризика од катастрофа, уопште, као и национални систем за смањење ризика од катастрофа и управљање у ванредним ситуацијама, изузетно важна тема којом се Министарство унутрашњих послова бави дуги низ година. Баш на данашњи дан, пре 15 година, одржан је састанак који је започео нашу сарадњу са овим телом Уједињених нација", рекао је министар у Палати Србија.

Дачић је подсетио да је Министарство унутрашњих послова национална контакт тачка за питање смањења ризика од катастрофа у систему УН, као и да Србија спроводи Сендајски оквир за смањење ризика од катастрофа 2015-2030, кроз развој националног система за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама.

"Веома је битно успоставити одговарајући законодавни и институционални оквир. Тај оквир се прави било законом о ванредним ситуацијама, било националном стратегијом, и ми смо радили и једно и друго", изјавио је министар.

Говорећи о националној платформи за смањење ризика од катастрофа, министар је истакао да она представља механизам за координацију и смернице за смањење ризика од катастрофа, који обухвата и јавни и приватни сектор и цивилно друштво, укључујући све заинтересоване стране у оквиру државе, као национално, стратешко и стручно тело на највишем нивоу.

Дачић је указао и на значај превенције и јачања капацитета за реаговање у ванредним ситуацијама, као и на сарадњу са локалним самоуправама.

"Републички штаб за ванредне ситуације спроводи активности смањења ризика од катастрофа кроз спровођење превентивних мера, али и мера за подизање капацитета за одговарајући одговор. Ми смо радили у више сегмената са локалним заједницама. Имамо више од 70 локалних заједница које су учествовале у иницијативи Учинимо градове отпорнима", рекао је Дачић.

Додао је и да ће се наставити са заједничким пројектима, посебно оним од регионалног значаја који, како је рекао, говоре о јачању прекограничне сарадње и капацитета за смањење ризика од катастрофа и система раног упозоравања на Западном Балкану.

Дачић је истакао да је на основу процене ризика од катастрофа 2019. године издвојено 11 главних опасности, додавши да је у том погледу 161 јединица локалне самоуправе израдила процену ризика од катастрофа, док су 154 јединице локалне самоуправе израдиле план заштите и спасавања.

Министар је додао да се, имајући у виду промену климе, сваке године налазимо пред великим искушењима, подсетивши да је Сектор за ванредне ситуације прошле године имао рекордан број интервенција, више од 39.000, док ће ове године тај број, како је рекао, бити и већи.

"Те интервенције су највећим делом ове године биле због пожара на отвореном. Неки од тих пожара су и даље активни, што подразумева захтев за јачање капацитета нашег Сектора, било да је реч о људству, опреми или о имплементацији нових технологија које се користе у превенирању и савладавању свих екстремних временских непогода, катастрофа и да користимо искуство Уједињених нација", рекао је Дачић.

Шеф Канцеларије Генералног секретаријата УН за смањење ризика од катастрофа Кишор, који борави у посети Србији, истакао је да Србија представља инспирацију за регион и шире када је у питању смањење ризика од катастрофа, јер темељно ради на анализи ризика од катастрофа и планира и поступа у складу са тим.

"Ово што се дешава у Србији, када је у питању смањење ризика од катастрофа, инспирација је за регион и шире. У том смислу, приступ који има Србија, а који подразумева регистар ризика од катастрофа, где се ризици анализирају, на основу којих се планира и поступа, представља резултат који треба похвалити. Овај приступ који има Србија, помоћи ће нам да разумемо ризике пре него што они постану катастрофе, да се ојача систем раног упозоравања, доносе информисане одлуке и гради отпорна инфраструктура", рекао је Кишор.

Истакавши да је европски континент најбрже загрева и да су недавне температуре престигле све досадашње рекорде, Кишор је нагласио да поред јаких служби за одговор на катастрофе и јачање инфраструктуре у одговору на катастрофе, мора снажно да се инвестира и у превенцију.

"Налазимо се у тренутку када растуће температуре фундаментално мењају ризик по околину у целом свету. Европа се најбрже загрева од свих континената, а недавне температуре су успеле да победе све досадашње рекорде. Екстремне температуре, суша и пожари више нису ретке појаве, већ све чешћи ризик по околину које државе морају да планирају у будућности. Ово нас доводи до једноставне али важне поруке, а то је да не можемо да одговоримо на растуће ризике од катастрофа уколико, поред јаких служби за ванредне ситуације и капацитета за пружање помоћи у ванредним ситуацијама, које су наравно кључне, не употпунимо снажним инвестирањем у превенцију", нагласио је Кишор.

Додао је да УН, заједно са својим агенцијама UNDP и UNDRR све више раде на промени приступа од реактивном ка превентивном.

Кишор је поручио и да је најефикаснији приступ тај у којем се спречава да пожари постану катастрофе и у том смислу, поздравио је одличну сарадњу МУП Србије са свим УН агенцијама и напоре које Србија улаже у спровођење Сендајског оквира за смањење ризика од катастрофа.

"Радујемо се наставку и унапређењу сарадње у припремљености, превенцији и отпорности у складу са Сендајским оквиром. Наш заједнички циљ са Владом Србије је да улажемо пре него што дође до катастрофа, како не бисмо плаћали много већу цену отклањања последица тих катастрофа", закључио је Кишор.