Visoka cena toplotnog talasa; Lukić za RTS: Najugroženiji energetika, transport i turizam

Geopolitički sukobi produbljuju naftnu i gasnu krizu u svetu. Uz to požari, suša i niski rečni vodostaji dodatno pogađaju evropsko energetsko tržište i ekonomiju. Procene stručnjaka zabrinjavaju - samo šteta od suša do 2029. može Evropu koštati čak 126 milijardi evra godišnje.

 Suša i visoke temperature sve ozbiljnije pogađaju evropsku privredu, a najveći rizici trenutno su u energetici, transportu i turizmu, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić, gostujući u Dnevniku.

Prema njegovim rečima, Evropa se zagreva brže od drugih delova sveta, dok je ove godine dodatni problem veoma mala količina padavina.

"Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, gotovo dvostruko brže od drugih“, rekao je Lukić, ukazujući da je kombinacija visokih temperatura i nedostatka padavina stvorila brojne poremećaje širom kontinenta.

Kao najugroženije izdvojio energetiku, transport i turizam. Posebno su pogođene nuklearne i hidroelektrane, jer zavise od dovoljnih količina vode.

"Ukoliko je nema u dovoljnim količinama, u tom slučaju, da ne bi došlo do prekomernog pregrevanja nuklearnih reaktora, neki moraju da se isključe“, objasnio je profesor.

Niski vodostaji ugrožavaju rečni transport

Problemi se prelivaju i na transport, pre svega rečni saobraćaj. Niski vodostaji smanjuju količinu tereta koju barže mogu da prevoze, što stvara dodatne logističke troškove i primorava privredu da koristi drumski ili železnički transport.

"Barže, zbog niskog vodostaja, ne mogu da budu opterećene onom težinom kojom su deklarisane, već je to najčešće u nekom rasponu 10 do 40 odsto uobičajenog tereta“, naveo je Lukić.

Posledice osećaju i industrije koje zavise od rečnog transporta, poput prerade nafte i hemijske industrije, jer nedostatak mogućnosti za dopremanje sirovina i tereta dovodi do ograničenja proizvodnje.

Pogođen je i turizam, jer ekstremne temperature utiču na kretanje turista i njihovu potrošnju.

Rekordni ekonomski gubici zbog toplotnog talasa

Lukić smatra da će ovogodišnji toplotni talas verovatno dovesti do rekordnih ekonomskih gubitaka. Iako su poplave, prema njegovoj oceni, generalno ekonomski skuplje, ovogodišnja suša i vrućine već su izazvale poremećaje kakvi do sada nisu viđeni.

"Ovaj toplotni talas koji imamo jeste proizveo disrupciju kakva nije do sad viđena i verovatno ćemo imati rekordne ekonomske gubitke“, rekao je profesor.

Na godišnjem nivou, ekonomski gubici u Evropskoj uniji poslednjih godina kretali su se između 40 i 45 milijardi evra, naveo je profesor.

Evropa se sve više okreće obnovljivim izvorima

Kada je reč o evropskom energetskom tržištu, profesor ocenjuje da je u toku postepena transformacija sistema i pomeranje ka obnovljivim izvorima energije.

"Obnovljivi izvori energije su nešto što Evropi daje energetsku sigurnost koju Evropa na drugi način ne može da ima“, naveo je Lukić.

Ipak, predstojeća grejna sezona mogla bi da bude izazovna zbog stanja gasnih zaliha u Evropi. Profesor upozorava da su zalihe u većini evropskih zemalja na niskim nivoima.

Ormuski moreuz i novi pritisak na cene energenata

Lukić se osvrnuo i na situaciju oko Ormuskog moreuza, koja bi mogla dodatno da utiče na cene nafte i gasa.

Prema njegovoj oceni, trenutna situacija je relativno mirna, ali bi u svakom trenutku mogla da bude narušena. Potpuno otvaranje moreuza, smatra on, moglo bi da donese i nova pravila za prolazak energenata.

U takvim okolnostima, dodatne naknade za transport mogle bi da povećaju cenu energenata na svetskom tržištu.

O ceni nafte

Govoreći o kretanju cene nafte, Lukić je ocenio da trenutni nivo tenzija ne ukazuje na veliki obim eskalacije.

"U nekoj perspektivi, dalje gledano, kada biste tražili u projekcijama ponude i tražnje gde bi ona mogla da ide, ona bi verovatno, po većini projekcija, išla tamo gde je predviđeno, a to je trebalo bi polako da se spušta“, rekao je profesor.

Ipak, prognoze o padu cene ispod 70, odnosno ka 60 dolara za barel, Lukić trenutno ne smatra realnim.

Srbija uspela da očuva energetsku stabilnost

Govoreći o Srbiji, profesor je ocenio da je zemlja energetski zavisna, ali da je, uprkos brojnim izazovima, uspela da očuva relativnu stabilnost.

"Mi smo mnogo uspešniji i stabilniji u odnosu na druge zemlje, i pored svih problema koje smo imali u dužem vremenskom periodu“, rekao je Lukić.

Ipak, stanje energetskih rezervi više nije tako snažno kao ranije, a važan faktor za buduću stabilnost biće i konačni rasplet situacije sa NIS-om. 

Kraj globalne energetske krize se još ne nazire

Na globalnom nivou, Lukić ne očekuje brz kraj energetske krize, jer su brojna geopolitička pitanja i dalje otvorena.

"Sva otvorena geopolitička pitanja u ovoj deceniji nisu do sada sravnjena. A sa svakim novim otvorenim geopolitičkim pitanjem, naravno, energetsko pitanje je bilo u fokusu i u centru“, rekao je Lukić.

Posebno zabrinjava to što su energetska postrojenja i infrastruktura sve češće deo različitih konflikata, što dodatno otežava dugoročno snabdevanje svetskog tržišta.

Nuklearna energija ponovo u fokusu

Govoreći o budućim investicijama, profesor je izdvojio SAD, koje su poslednjih godina značajno ulagale u energetiku i sada imaju mogućnost da ponude velike količine nafte i gasa svetskom tržištu.

Kao jedan od važnih pravaca budućeg razvoja izdvojio je i nuklearnu energiju, koja se posle decenija ponovo vraća u fokus.

"Čini mi se da je to jedan izvor energije koji će verovatno dobiti na značaju u budućnosti“, ocenio je Lukić.

Prema njegovim rečima, nafta i gas dugoročno verovatno neće imati isti značaj kao danas, dok će globalna energetika morati da pronađe novi optimalni miks izvora energije.