Profesor Đuričin o kreditima u Srbiji: Bez promene u sledećih šest nedelja i nove procene ECB

ECB je odlučila da referentnu kamatnu stopu zadrži na istom nivou, ali je upozorila da je inflatorni pritisak i dalje veoma snažan zbog rata na Bliskom istoku i skoka cena energenata. To pokazuje i nivo euribora, druge kamatne stope Evropske banke, koja se i u Srbiji zaračunava u otplati kredita u evrima. Euribor je na najvišem nivou još od novembra 2024. godine.

Profesor ekonomije Dragan Đuričin objasnio je u Jutarnjem programu RTS-a da je glavni cilj Evropske centralne banke kontrola inflacije.

"U ovom trenutku je ocenjeno da je inflacija na niskom nivou, ispod tri procenta, i da nema potrebe da se gasi ‘tražnja‘ visokom cenom kapitala", rekao je Đuričin.

Dodao je, međutim, da je i ECB jasno da je inflatorni pritisak povećan.

"Šokovi izazvani rastom cena energenata, nafte i gasa, ali i cenom veštačkih đubriva, takvi su da se radi o radikalnim promenama, što znači verovatno i najavu da će sledeća korekcija biti naviše kada je u pitanju bazna kamatna stopa", naveo je profesor.

Geopolitika kao glavna makroekonomska varijabla

Ocenio je da živimo u vremenu kada je geopolitika glavna makroekonomska varijabla i da je ekonomija praktično posledica geopolitičkih odluka.

Prema njegovim rečima, Evropa je u stagflaciji, a Bliski istok u teškim problemima snabdevanja, što se, kako je rekao, "kao seizmički krugovi širi po celom svetu".

O kreditima u Srbiji

Kada je reč o kreditima u Srbiji, Đuričin je procenio da u narednih šest nedelja, do sledeće projekcije Evropske centralne banke, ne bi trebalo očekivati nikakve promene.

Kao olakšavajuću okolnost naveo je da se nalazimo u periodu ciklusa visoke amplitude i kratkog trajanja.

"Obično se dešava da to što je danas sto dolara barel za brent naftu neće biti za dva meseca kada tanker s naftom dođe na mesto, može biti i manje, a može biti i više. I to je ta neizvesnost vezana za naftni šok", objasnio je, uz opasku da sledi veoma neizvestan period.

"Kontrola cena nije bila kontraproduktivna"

Govoreći o borbi protiv inflacije, ocenio je da je država bila veoma uspešna.

"Bilo je, sećate se, pre nekoliko meseci kada je kontrola cena u maloprodaji uvedena, povika da će to biti kontraproduktivno, da će u svakom slučaju doći do rasta cena. To se nije desilo. Naprotiv, cene su pod kontrolom", rekao je Đuričin.

Inflacija je, kako je naveo, 2,8 prema poslednjem podatku, dok je u Evropi 2,7. To je ispod targeta Narodne banke, ali je, kako kaže, Narodna banka oprezna i za poslednji kvartal ove i prvi kvartal sledeće godine predviđa rast cena iznad targeta, "ne mnogo, ali preko targeta, zato što je obazriva i vodi jasnu prudencijalnu politiku".

"Nemačka izgubila konkurentnost zbog energenata, Kina na slatkim mukama"

Što se tiče stanja u Evropi i svetu, Đuričin je istakao da su kineski rezultati "slatke muke" – prošlogodišnja stopa rasta od pet procenata ubedljivo je najveća, posebno u ekonomiji sa najvećim stepenom industrijalizacije na svetu.

Dok u Nemačkoj doprinos industrije bruto domaćem proizvodu iznosi 24 odsto, u Kini je preko 40 odsto, a nemački udeo pada, pre svega zbog energetskih problema, koji su posledica geopolitičkih odluka.

"Imate paradoksalnu situaciju da je u jednom periodu jedna od veoma značajnih partija, Partija zelenih, prvo bila protiv atomske energije, što je dovelo do ukidanja rada atomskih centrala, a posle toga je bila za sankcije Rusiji i za prekid saradnje kada su u pitanju energenti nafta i gas", naveo je Đuričin.

Tako je, kako je rekao, Nemačka kao industrijska supersila Evrope došla u situaciju da nema dovoljno konkurentnu cenu energenata. Projekcija stope rasta je 0,3 do 0,4, što je, uz inflaciju od 2,7 procenata, "u suštini negativan rast".

Kako Srbija treba da se postavi – rast kao "super lek"

Na pitanje kako bi Srbija trebalo da postavi svoju ekonomiju u velikim globalnim zaokretima, Đuričin je odgovorio da svaka ekonomija mora da raste da bi preživela.

"Pedale bicikla moraju da se vrte da bicikl ne bi pao. Srbija čini sve što može da obezbedi rast i vama je poznato da su projekcije rasta 3 do 3,5 procenata za ovu godinu", rekao je Đuričin.

To je važno, objasnio je, zato što se rastom održavaju stabilnost budžeta i fiskalna pravila, ključna za zadržavanje investicionog kreditnog rejtinga, koji na kraju utiče na cenu kapitala, odnosno cenu zaduživanja po svim linijama.

"Rast je super panacea, super lek za probleme nestabilnosti koji se nalaze svuda u svetu i za provizorijum u kojem ekonomske politike lutaju između loših stvari i relativno loših stvari. Nema dobrih stvari u ovom periodu, postoje samo druga najbolja rešenja", zaključio je Đuričin.