Briselska eko-taksa obustavila izvoz struje u EU – pogođeni EPS i drugi izvoznici

Uvođenje takse Evropske unije CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) na emisije ugljen-dioksida, koja je na snazi od početka godine, donelo je dosta problema delatnostima koje podležu tom nametu. Izvoz struje iz regiona smanjen je za četvrtinu jer elektroprivrede Zapadnog Balkana ne mogu da izvoze u članice Unije.

Ministarstvo energetike Crne Gore, u ime zemalja regiona, među kojima je i Srbija, uputilo je pismo Evropskom parlamentu za hitnu izmenu tih pravila jer ugrožavaju ne samo izvoz struje, već usporavaju energetsku integraciju regiona sa Evropskom unijom.

Pomoćnica direktora Sektora udruženja privrede u Privrednoj komori Srbije Tanja Lindel objašnjava da je reč o uredbi koju je Evropska komisija donela još u oktobru 2023. godine i odnosi se na šest sektora – proizvodnju gvožđa, čelika, aluminijuma, veštačkog đubriva, cementa, električne energije i vodonika.

"U razgovoru s kompanijama dolazimo do saznanja da njihovi evropski kupci malo opreznije plasiraju porudžbine, s obzirom na to da još ima nekih nejasnoća oko toga kako će se tačno proračunati taksa i koliko će u stvari da ih košta dodatno porez na uvoz ovih proizvoda. U nekim slučajevima kupci su u poslednjem kvartalu prethodne godine kupili malo veću količinu proizvoda, napravili zalihe, pa sad opreznije naručuju proizvode", objašnjava Tanja Lindel.

Kako se oporezuju proizvodi

Na pitanje kako se kontroliše uvoz ovih proizvoda, Tanja Lindel navodi da je reč o carinskom zakonu i da se prati po tarifnim kodovima.

"Roba kada dođe na prve granične prelaze i ulazi u Evropsku uniju, carinik unosom podataka u sistem dobija poruku da je to CBAM roba i on unosi količinu koja je trenutno pri tom izvozu. Svi uvoznici u Evropskoj uniji morali su da se registruju, da se autorizuju da bi mogli da uvoze CBAM proizvode i morali su da registruju naše dobavljače, to jest sve dobavljače iz trećih zemalja", navela je Tanja Lindel.

Taj carinski podatak ide kroz CBAM registar, dolazi do krajnjeg uvoznika i on će na kraju godine za količinu robe koja je prešla granicu, to jest koja je carinjena, morati da podnese izveštaj i na osnovu toga će se preračunati koliku će taksu i da plati.

Plaća se i nacionalni porez

CBAM taksa za 2026. godinu će se objavljivati kvartalno – objavljena je cena takse za prvi kvartal 2026. godine koja iznosi 75,36 evra.

Drugi namet je domaći koji takođe važi od januara – to je nacionalni porez i iznosi četiri evra po toni.

"To je zakon o taksi na porez visokougljeničnih proizvoda koji je stupio na snagu od prvog januara i to je taksa na uvoz svih proizvoda u Srbiju iz svih zemalja trećeg sveta. Taksa jeste četiri evra i kada poredimo sa sedamdeset pet evra koliko je u Evropskoj uniji, to jeste malo, ali ima plan rasta, da do 2050. dostigne nivo takse u Evropskoj uniji", objašnjava Tanja Lindel.

Ono što bi našim izvoznicima u Evropsku uniju, koji su pod obavezom plaćanja CBAM takse u Evropi značilo, jeste da Evropska komisija prepozna i prizna našu nacionalnu taksu.

"Tako da kada, na primer, kompanija koja izvozi u Evropsku uniju neki finalni proizvod, uveze čelik iz Turske ili iz neke treće zemlje, plati porez ovde u Srbiji, da može da mu se prizna odbitak toga što je plaćeno ovde u Srbiji. I sa tim bi se onda smanjila visina plaćanja takse u Evropskoj uniji i poboljšao bi se i rejting naših proizvoda", ističe pomoćnica direktora Sektora udruženja privrede u PKS.

Kako rešiti pitanje izvoza struje

Jedan od načina da se reši pitanje izvoza struje jeste da Evropska unija prizna našu nacionalnu taksu.

"Kada bi se poboljšao energetski miks električne energije u našoj zemlji u korist obnovljivih izvora energije, to bi svakako značilo našim kompanijama jer bi samim tim njihov nivo emisija, njihov karbonski otisak, bio manji", rekla je Tanja Lindel.

Uticaj na građane i privredu

Na privredu ova taksa utiče tako što trenutno vlada velika neizvesnost koja može da utiče na konkurentnost srpskih kompanija.

"S druge strane, postoji i neizvesnost u porudžbinama, kod nekih čak ekstremno – gubitak poslovnih odnosa. Neki kupci neće da rizikuju uopšte i prestali su da sarađuju s našim kompanijama. Na građane, samim tim što je neizvesnost u poslu, neizvesnost je i u radnim mestima", rekla je Tanja Lindel.