Vremena se menjaju – istraživanje razbilo mitove o štednji u Srbiji

Vremena se menjaju – više ne važi stereotip da muškarci zarađuju, a žene troše, jer je među štedišama četiri odsto više žena. Dinarska štednja je manja od devizne, ali isplativija, dok region Beograda i Šumadije prednjači u štednji u odnosu na ostatak Srbije.

Pored osećaja sigurnosti kroz štednju, građani štede i za konkretne ciljeve. Među populacijom 18–29 godina to je kupovina stana i automobila. Za one od 30 do 39 godina roditeljstvo, a kod ispitanika starijih od 65 godina zdravstvena situacija.

Trideset tri odsto građana odlučilo se da počne da štedi u prethodne tri godine. Glavni razlozi skoro za polovinu njih jesu navike koje su stekli u porodici. Takođe i zbog nesigurnosti od spoljašnjih faktora, straha od gubitka posla ili inflacije.

Izvršni direktor AIK banke Petar Jovanović kaže da bi kamatna stopa po pravilu trebalo da pokriva inflaciju u toj godini i da se na taj način omogućava zaštita vrednosti novca koji poseduju.

"Ako se taj novac drži u slamarici ili u sefu ili na nekom drugom mestu, inflacija je ta koja umanjuje vrednost tog novca", navodi Jovanović.

Štednja od 100 evra mesečno, koliko dobijete posle 10 godina

Sigurnost depozita je uvek veći motiv za štednju od prinosa na kamate. Međutim, i dužina roka ima značajnu ulogu. Ako biste, na primer, svakog meseca odvajali sto evra štednje uz sadašnje tržišne uslove i kamatu od tri odsto godišnje, posle 10 godina biste podigli 13.000 evra. Ako biste to učinili na 30 godina, prinos bi bio 52.000 evra.

Međutim, mnogi se odlučuju za štednju kupovinom stana i izdavanjem te nekretnine. Ali, ako je povrat kredita duži od 15 godina, ta investicija nije isplativa.

Ekonomisti kažu da su banke počele da upoređuju isplativost izvora depozita koje su mogle da pozajme iz inostranstva ili iz domaće štednje, i zato manevrišu i nude isplativije kamate i na dinarsku i na deviznu štednju.

Banke nude i ulaganja u fondove

Međutim, osim štednje, banke žele da privuku višak novca nudeći ulaganja u fondove sa većim prinosom, ali i rizikom, i tu je već prikupljeno tri milijarde evra.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da nude celu "familiju" investicionih fondova, od onih niskorizičnih, stabilnih, koji su vrlo bliski štednji, takozvanih fondova novca.

"Ima u evrima, ima u dinarima, naravno da je malo atraktivniji u dinarima, preuzimate rizik kretanja deviznog kursa. Imate balansirane sa nekim umerenim nivoom rizika, ali atraktivnijim prinosom, na nekom srednjem nivou, i imate takozvane alternativne fondove koji dosta niču", navodi Grubišić.

Za sigurnost štednih depozita država garantuje za 50.000 evra po ulogu, a tu je i Agencija za osiguranje depozita koja ima garantni fond u koji same banke uplaćuju premiju osiguranja proporcionalno riziku.