Svetska banka smanjila prognozu BDP-a Srbije u 2026. na 2,7 odsto

Prognoze iznete u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan pokazuju da će kombinovani privredni rast zemalja Zapadnog Balkana dostići 2,8 odsto u 2026. godini, što je za 0,3 procentna poena manje u odnosu na prethodne projekcije.

Očekuje se skromno ubrzanje rasta u regionu Zapadnog Balkana na 3,2 odsto u 2027. godini, rekao je Rekord.

Rekord je naveo da privredni rast Zapadnog Balkana usporava i da će rast zemalja regiona ostati usporen tokom 2026. i 2027. godine, pod uticajem efekata konflikta na Bliskom istoku, uporne inflacije i pojačane neizvesnosti.

Lična potrošnja, koja je pokretač rasta, ne može zauvek da funkcioniše.

"Veoma je teško davati prognoze kada ne znamo do kada će konflikt na Bliskom istoku da traje. Procenjujemo da će prosečna cena nafte Brent ove godine iznositi oko 90 dolara po barelu. Videćemo kako će investitori da reaguju", kaže Rekord.

Skok cena energenata generiše inflaciju

Energenti su i glavni izvor inflacije u Srbiji.

"To je dve trećine inflacije trenutno i ono što je bitno kada će to da se prelije na domaće cene ako cena nafte raste, cena struje, gasa, svih mogućih inputa raste onda definitivno će to izvršiti pritisak i na domaće cene. Možemo to malo da kroz akciznu politiku apsorbujemo ali svakako ne u potpunosti“, napominje ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.

Privremeno smanjivanje akciza na naftne derivate smanjuje prihode države za nekih 30 do 40 miliona evra mesečno, što ne utiče značajnije na budžet.

Značilo bi da se pitanje NIS-a i rafinerije reši što pre, smatra Šestović. Kaže i da je malo povećanje tekućih transakcija daleko od nivoa koji bi zahtevao dodatno zaduživanje.

Štednja kao jedna od opcija

Ako kriza potraje, međutim, trebalo bi razmisliti o štednji.

"Došlo je do malog povećanja subvencija. Sad opet, pitanje je kako one da se smanje, da se vrate i drugi diskrecioni rashodi, uključujući javne investicije, nabavka robe i usluga, to su prve kategorije, one su dosta velike i to su prve kategorije rashoda koje se gledaju gde mogu da se naprave neke uštede“, ukazuje Šestović.

Specifičnost Srbije je i relativno značajno učešće poljoprivrede u privrednom rastu, ali su loše sezone poslednjih godina dovele do većeg uvoza za prehrambenu industriju.

Imamo razvijenu industriju komponenti za automobilsku industriju, ali na ruku nam ne ide situacija u kojoj su evropski proizvođači. Izuzetak je "Stelantis" koji pokazuje dobre rezultate.